Izvor: S media, 19.Dec.2010, 00:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi ministri su grešili
Tim pravnika sagledava osnove za pokretanje prijava. Već u toku sledeće nedelje, nakon analize, znaćemo kod kog su ministarstva uočene najveće nepravilnosti.
Svaka utvrđena nepravilnost i svaki propust iz izveštaja ima svoj značaj, kao i određenu pravnu težinu.
Ovako u razgovoru za „Politiku” generalni državni revizor Radoslav Sretenović odgovara na pitanje u čijem dvorištu ima najviše propusta.
I dalje izbegavajući da spomene ime >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bilo kog ministra, Sretenović ističe da su za učinjene propuste predviđene odgovarajuće kazne.
– Nisam sada u situaciji da kažem i da odgovorim precizno na pitanje. Nismo dužni da sada cenimo kolika je visina kazni i pravna težina utvrđenih nepravilnosti.
Kako ste prošle godine mogli, a sad ne možete?
Moći ću, ali kada napravimo detaljnu analizu, kada sakupimo sve činjenice, kao i prošle godine, pa kažemo da neko ministarstvo ima nepravilnosti za koje su propisane te i te kazne i za to, a po Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji podnosimo takve i takve prijave. I tek kada ocenimo da u nekom ministarstvu ima elemenata za pokretanje postupaka to znači da su ta odgovorna lica najviše kršila zakon.
To znači, tek za 45 dana?
Ne. To što smo obavestili korisnike budžetskih sredstva da u roku od 45 dana otklone nepravilnosti ne utiče na preduzimanje naših mera. Bez obzira na to da li će propusti biti otklonjeni ili ne. Ukoliko ne budu otklonjeni ni posle 45 dana, preduzećemo druge zakonske mere. Tih 45 dana ne utiče na postupke koje ćemo mi pokrenuti, timpravnika već sagledava osnove za pokretanje prijava. Već u toku sledeće nedelje, nakon analize, znaćemo kod kog su ministarstva uočene najveće nepravilnosti. Zato sada to ne mogu da kažem, ali mogu da kažem da kod svih ima nepravilnosti.
Ako se listanjem vašeg izveštaja vidi da je najviše podebljanih rečenica i zamerki u izveštaju ministarstava rada, poljoprivrede i prosvete da li može da se kaže da su i nepravilnosti tu najveće?
Jedino ako vi kao kriterijum uzmete da podebljana slova predstavljaju nepravilnosti u radu. U pomenutim ministarstvima je najviše rashoda revidirano.
Hoćete da kažete da ta tri ministarstva najviše učestvuju u raspodeli budžeta?
Tako je.
I to ne može da bude nikakav indikator?
Ne. Ali, kod skoro svih ministarstava je kršen Zakon o javnim nabavkama, na primer. Evo, ja ću sledeće nedelje znati koje ministarstvo ima najviše nepravilnosti.
Ima li osnova da ove godine podnesete krivičnu prijavu?
Sagledavaju se nalazi, teško je sada reći da li osnova za to ima ili nema. Ne želim da obmanjujem javnost, to su ozbiljne stvari. Bićete blagovremeno obavešteni o tome.
Možete li da kažete gde ima najmanje nepravilnosti, ako ne možete da istaknete gde ih ima najviše. U izveštaju je najmanje zamerki na račun Ministarstva omladine i sporta i Ministarstva nauke.
Sami ste već rekli. To je tako.
A možemo li onda da kažemo da ako su 2008. godine ministri „padali” na ćevapima da su ove godine pali na probijanju limita na računu za mobilne telefone i bonovima za gorivo?
Ne. Mogu samo da kažem da u ministarstvima nije sproveden postupak javne nabavke u skladu za zakonom. Ne mogu da kažem da su ministri padali.
Za bonove za gorivo?
Ne samo za bonove. U izveštaju se navodi primer izgradnje Gerontološkog centra u Valjevu gde je uplaćenavans izvođaču i zaključeni ugovori. A reč je o pokretanju javne nabavke po hitnom postupku.
A radovi su počeli tek posle devet meseci?
Tako je. To je osnovna zamerka. Nismo se uverili u neophodnost hitnosti postupka.
Koliko je simptomatično to što je dva puta preduzeću „Ratko Mitković Dedinje” poveren posao mimo zakona o javnim nabavkama? Jednom u slučaju gerontološkog centra u Valjevu, koji ste spomenuli, a drugi put u Aleksincu.
I taj gerontološki centar je rađen po hitnom postupku. Nosilac tog posla jeste Ministarstvo rada i socijalne politike. Mi smo utvrdili da nije ispoštovan Zakon o javnim nabavkama.
I zgrada za gerontološki centar u Despotovcu kupljena je od izvesnog Bratislava Trifunovića direktnom pogodbom?
Tačno je da je taj objekat za potrebe zbrinjavanja starih i odraslih lica nabavljen direktnom pogodbom. Direkcija za imovinu prikupljala je sve saglasnosti. Utvrdili smo da je ta nabavka bila u suprotnosti sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije.
I kakva je kazna za to delo?
To su kazne za prekršaje. Mi smo se u izveštaju samo pozvali na propis, a sada u svakom ministarstvu sagledavamo ima li osnova za pokretanje postupka.
Ministarstvo poljoprivrede je sa „Hjulit Pakardom”, na primer, potpisalo ugovor koji za 30 odsto premašuje sumu koja je planirana Zakonom o budžetu?
Reč je o tome da su preuzete obaveze bez obezbeđenih sredstava u budžetu. Ugovor prelazi dve budžetske godine, ali su budžetom predviđena određena sredstva, ali je ugovor zaključen na veći iznos. Znači, preuzeta je veća obaveza nego što je to dozvoljeno, čime se krši član 35. Zakona o budžetskom sistemu.
I šta kaže član 35 tog zakona?
Propisuje da niko ne može da preuzme veću obavezu nego što je to dozvoljeno Zakonom o budžetu.
Kao greške se svuda ponavljaju javne nabavke i to što interna revizija nije u potpunosti uspostavljena, bonovi za gorivo koji su nabavljani bez ugovora, prekoračeni limiti za mobilne telefone…
…ugovori o delu, prenamena sredstava s jedne stavke u budžetu na drugu, isplata rada u radnim grupama, nepopisivanje imovine… Desetak nepravilnosti je možda zajedničko za sve korisnike.
Interesantno je da se nisu ponavljale prethodne greške s ćevapima, odnosno da su ministri sada uredno pravdali troškove reprezentacije.
Mi smo to kontrolisali, ali se takve greške nisu ponavljale. Znači da su te preporuke uvažili.
Koliko se odgovornost nadležnih u trošenju novca budžetskih korisnika poboljšala u odnosu na prethodnu godinu?
Ne možemo upoređivati rezultate iz 2008. i 2009. godine jer su velike razlike u obuhvatu revizije.
Da li Vam je apsurdno što je Ministarstvo rada kršilo Zakon o radu, a Ministarstvo finansija nije pravilno iskazalo minus u državnoj kasi?
(Smeh) U nadležnosti Ministarstva rada jeste Zakon o radu i praktično u njihovoj nadležnosti je i da podnosi prijave za kršenje tog propisa.
Kako se dogodilo da je deficit u budžetu, u stvari, bio manji od iskazanog. Gde su se „sakrile” te četiri milijarde?
Nije taj novac bio sakriven. Nalazio se u Fondu za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje koji je u 2009. godini poslovao preko namenskog računa u okviru konsolidovanog računa Trezora. Prvobitno nije bio iskazan u završnom računu budžeta, ali je u postupku revizije taj propust otklonjen.
Ministarka Diana Dragutinović nije želela da komentariše taj nalaz jer kaže da izveštaj nije još videla.
Sigurno da nije, treba joj verovati.
Da li ste bili pod bilo kakvom vrstom pritiska dok ste pisali ovaj izveštaj?
Ne. Ni s jedne strane, ni od bilo kog ministra, niti bilo koga drugog. Svu dokumentaciju, dokaze i sve što nam je bilo potrebno dobijali smo od korisnika budžetskih sredstva. Saradnja je bila korektna jer su shvatili da nismo došli samo da tražimo nepravilnosti nego da možemo i da damo neke savete, a da ne ugrozimo svoju nezavisnost. Neke nepravilnosti su otklonjene u postupku revizije.
Anica Nikolić
