Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Apr.2018, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve duža lista "odmetnutih" poslanika
Lista samostalnih poslanika, odnosno onih koji napuštaju stranke na čijim su listama ušli u parlament, sve je duža, pa građani teško da mogu da prate šta rade "njihovi" poslanici, da li se ispunjavaju predizborna obećanja, pa ni koju i kakvu politiku vode.
Samo prethodne sedmice dvoje poslanika je napustilo svoje poslaničke klubove - Tatjana Macura iz Dosta je bilo i Milan Lapčević iz DSS, dok su Vladimir Đurić, Nenad Božić i Aleksandar Stevanović isključeni iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pokreta Saše Radulovića.
Iz poslaničkog kluba DJB su među prvima "otišli" Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, koji sada u Klubu samostalnih poslanika sa Marinikom Tepiće i Zoranom Živkovićem deluju kao samostalni poslanici.
Tepićeva, nekadašnja članica LSV-a je pre dva dana napustila i Novu stranku Zorana Živkovića.
Ozbiljni "udar" pretrpeo je i poslanički klub DSS, a poslanici koji su ih naputili sada nastupaju samostalno ili u poslaničkom klubu Nova Srbija - Pokret za spas Srbiji čija je šefica bivša predsednica DSS Sanda Rašković Ivić.
Prema podacima na sajtu Narodne skupštine, 12 poslanika nisu članovi nijedne poslaničke grupe.
Klub samostalnih poslanika ima pomenutih pet članova, dok su u poslaničku grupu Nova Srbija - Pokret za spas Srbije između ostalih ušli Đorđe Vukadinović, Sanda Rašković Ivić, Slaviša Ristić, ali i Dijana Vukomanović.
Vukomanovićeva, inače bivša funkcionerka SPS, je sada stranačka koleginica sa Rašković Ivić, budući da je član Narodne stranke Vuka Jeremića.
Među "Jeremićevim poslanicima" je i Miroslav Aleksić, koji je u poslaničkom klubu SDS-a Borisa Tadića.
"Fenomen o kome pričamo se zove indirektna parlamentarizacija. Govorimo o strankama koje se kao takve ne pojave na izborima, a nakon toga mogu da dobiju određenu vrstu zastupljenosti kroz određenu poslaničku grupu", kaže Bojan Klačar iz CeSida.
Kako kaže, to je posledica dve stvari - prva je je zakonskog karaktera, jer je ukinuto pravo takozvanih blanko ostavki i stranke više ne mogu da kontrolišu svoje poslanike.
Drugi, mnogo ozbiljniji uzrok je, kaže Klačar, da imamo na neki način narušen stranački sistem.
"Stranke, naime, nemaju snažnu infrastrukturu, nisu snažno profilisane i kao takve ne mogu da drže sve svoje poslanike na okupu oko neke zajedničke ideje i zajedničkog lidera", navodi Klačar.
Klačar ističe da građani teško mogu da prate i sam proces izbora, imajući u vidu da smo na beogradskim izborima imali 24 liste, a kamoli da isprate sve one stranke i frakcije koje se pojave u Narodnoj skupštini.
"To znači da građani vrlo teško mogu da prate šta rade njihovi poslanici, na koji način se ostvaruju i da li se uopšte ostvaruju obećanja koja su data u predizbornim kampanjama. Teško je da mi sada znamo za koga se bori poslanik koji ima samostalan mandat ili se nalazi u drugoj poslaničkoj grupi.", ističe Klačar.
Kaže da rešenje nije u tome da mandat umesto poslaniku pripadne stranci, jer je čitav razvijeni svet ukinuo pravo da stranka kontroliše svog poslanika.
"Ono što jeste rešenje je da prosto pustimo da se određene stvari u demokratskom društvu razvijaju i da svest i poslanika i stranaka raste. Rešenje je da se sugeriše poslanicima da njihov mandat nije slobodan da bi se njime trgovalo nego da bi se odlučivalo nezavisno i u skladu sa svojom savešću", smatra Klačar.
Poslednje rešenje je, kaže, da se proba da se nekim drugim zakonskim korekcijama izbornog sistema osnaži institut poslanika.
"Najgore moguće rešenje je da se vratimo na period kada su postojale blanko ostavke, zato što je to duboko nedemokratsko rešenje", ističe on.
Imajući u vidu da su naše stranke liderske, poslanici su, kaže, često nezadovoljni time što nisu uključeni u procese odlučivanja, pa rešenje vide u izlasku iz stranke, pa da naprave ili uđu u drugi poslanički klub, odnosno da nastupaju samostalno, ali time se, napominje, gubi bit parlamentarnog života.
"On se sastoji u tome da su neke stranke učestvovale na izborima, dale određena obećanja i za njih treba da se bore u skupštini", dodaje Klačar.
Na pitanje da li trend napuštanja poslaničkih klubova nanosi štetu opoziciji budući da poslanici koji napuštaju klubove uglavnom dolaze iz stranaka koje nisu na vlasti, Klačar napominje da u političkom životu postoji disbalans između infrastrukture vladajućih i opozicionih partija.
"Dokle god se ne promene stvari na opozicionom polu, dok god ne nastane jedna, dve ili tri snažne stranke, kao što smo ih imali u prošlosti, mi ćemo imati nastavak takvih trendova jer se bez jakih stranaka gubi taj lepak koji može da održi sve poslanike na jednom mestu", kaže Klačar.
Kako kaže, izlasci iz klubova svakako nanose štetu opoziciji, ali je to već proces i nije ništa novo već je samo jedna od stvari koja nastaje kao posledica činjenice da opozicija nema razvijene stranke i nema razvijenu organizaciju.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
