Izvor: B92, 21.Apr.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Susret bivših logoraša
Beograd -- Dvojica Jevreja iz Poljske, koji su preživeli nacistički logor smrti Aušvic, sreli su se posle 65 godina.
Menahem Šolovič i Anshel Šeradcki, pre 65 godina samo brojevi B 14594 i B-14595. Prestrašeni dečaci u tišini su stajali jedan pored drugog sa brojevima na rukama kada su dovedeni u logor smrti. Pre i posle toga nikada se više nisu videli.
Neobično zbližavanje, šest decenija kasnije, započinje zahvaljujući Šolovičevoj kćerki. Ona je pronašla >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << veb stranicu sa detaljnim opisima puta koji je Šeradcki prošao od Aušvica do Izraela.
"Kao dve paralelne linije, koje se nikada ne sretnu. Anšel i ja smo išli istim putem pet godina", kaže Menahem Šolovič.
Životne priče bile su im gotovo istovetne. Razdvojenost od roditelja i rođaka, preživljavanje u jevrejskim getima. 1948. godine, obojica su se borila za nezavisnost Izraela i napravila karijere u vojnoj industriji.
U poznim godinama, dvojica muškaraca postali su partneri koji dele najmračnije traume. Jakov Zavacki, jedan od dvojice braće, takođe preživelih iz Aušvica, nakon što je čuo ovu priču, pridružio im se na okupljanju u Izraelskom memorijalnom centru Jad Vašem.
Sa suzama u očima, trojica nekadašnjih logoraša zagrlila su se, razmenjujući bolne uspomene.
"Ovo je potpuno neverovatno, da smo sva trojica stajala u Aušvicu zajedno, a sada smo ovde. Ne mogu to da shvatim", kaže Anshel Šeradcki.
Procenjuje se da oko 250 hiljada preživelih logoraša iz Aušvica, sada živi u Izraelu, noseći neizbrisive ožiljke. Šeradcki i Šolovič sreli su se na pola puta između njihovih domova, Haife i Jerusalima, a fotografija njih dvojice i brojeva osvanula je u novinama.
"To je jedinstven slučaj, i prava je retkost čak i za mene koji radim ovde godinama. To su situacije kada ne možete da ostanete ravnodušni , jer je fascinantno. Neverovatno je da su se ti ljudi pronašli, nije nešto što viđate svakoga dana", navodi direktor arhiva Jad Vašem, Haim Gertner.
Šeradcki kaže da nikada neće zaboraviti dolazak u Aušvic i dr Mengelea, koji je jednim pokretom odlučivao ko će živeti, a ko neće.
Oni koji su bili suviše strari, ili suviše mladi, ili pak bolesni, bili su poslati u gasne komore ili krematorijume. Oni koji su bili sposobni za rad obučeni su u prugasta odela, obrijani, istetovirani su im brojevi,i prisiljavani su na težak fizički rad.
Kao i mnogi preživeli, Šeradcki koji je u Izraelu uzeo hebrejsko ime Ašer Aud, nerado je govorio o strahotama logora.
Posle pola veka, kada se vratio u Poljsku ranih devedesetih, svet je čuo njegovu priču. Sada je ona dobila novo poglavlje, sa trojicom junaka, koje će zauvek vezivati brojevi duboko ucrtani u njihove ruke.
