Izvor: S media, 29.Sep.2010, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudski pozivi na veb-sajtu
Prema nacrtu Zakonika o krivičnom postupku, okrivljeni će se smatrati pozvanim na suđenje, čak i ako je sudski poziv dostavljen njegovom komšiji ili predsedniku kućnog saveta.
Okrivljeni koji se brani sa slobode neće više moći da izbegava sudski poziv. Ako ne bude pronađen na adresi iz lične karte, smatraće se pozvanim na suđenje kada se obaveštenje o pozivu okači na oglasnoj tabli ili objavi na internet stranici suda, ali i ako je pozvan elektronskom poštom, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i preko komšije, predsednika kućnog saveta i kolega na poslu.
Tako se suđenja neće više odlagati zato što okrivljenom nije uručen poziv. To predviđa nacrt Zakonika o krivičnom postupku, koji je na javnoj raspravi do 15. novembra.
– Način dostavljanja poziva i drugih pismena, stvara mnogo poteškoća u radu sudova. Znamo da su se zbog toga gomile pretresa odlagale i da čitav niz postupaka nije mogao da bude okončan. U nacrtu Zakonika o krivičnom postupku maksimalno je pojednostavljen način pozivanja i obaveštavanja učesnika u postupku, a to se prvenstveno odnosi na okrivljenog – kaže dr Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i član radne grupe koja je napisala nacrt ZKP-a.
Već prilikom prvog saslušanja okrivljeni će biti upozoren da mora biti na adresi koju dostavi sudu.
– Ne samo da se očekuje da on do kraja postupka bude na toj adresi, nego se od njega očekuje i da na toj adresi obezbedi prijem pismena. Ukoliko ne bude pronađen na adresi koju je dao sudu ili tužilaštvu i ukoliko ne postoji mogućnost da na toj adresi primi poziv, okrivljenom se, uz upozorenje, poziv ističe na oglasnoj tabli suda ili na veb-stranici suda ili tužilaštva koji vodi postupak. Od tog trenutka se smatra da je uredno obavešten – objasnio je sudija Majić na seminaru krivičara na Zlatiboru.
„Ako se dostavljanje pismena okrivljenom ne može izvršiti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio organ postupka, dostavljač će ostaviti obaveštenje da će se pismeno istaći na oglasnoj tabli i, po mogućstvu, na internet stranici organa postupka. Po proteku roka od osam dana od isticanja pismena, smatra se da je dostavljanje izvršeno”, kaže član 253. nacrta Zakonika o krivičnom postupku.
– Dakle, u odnosu na sadašnju situaciju, gde sud juri okrivljenog da uruči poziv ili presudu, imaćemo situaciju da će okrivljeni biti zainteresovan da proveri kada i gde se odvija određena radnja u postupku, jer će u suprotnom snositi posledice propusta da o tome bude obavešten – kaže dr Miodrag Majić.
Ako se poziv uručuje na adresi stanovanja, a okrivljeni nije tamo, „pismeno se može predati članu njegovog domaćinstva starijem od 16 godina, koji je dužan da ga primi”. Međutim, „ako se član porodičnog domaćinstva tu ne zatekne, pismeno će se predati portiru, susedu ili predsedniku kućnog saveta, ako oni na to pristanu, i time se smatra da je dostavljanje izvršeno”.
Isti je slučaj i s kolegama na radnom mestu okrivljenog. Oni nisu dužni da prime poziv, ali mogu da pristanu da ga prime.
„Ako je okrivljeni punomoćjem ovlastio branioca za prijem pismena od čijeg dostavljanja teče rok za izjavljivanje pravnog leka, predajom pismena advokatskoj kancelariji branioca okrivljenog smatra se da je dostavljanje izvršeno”, piše u nacrtu ZKP-a.
Pisci novog zakonika pronašli su, čini se, načine da doskoče okrivljenima koji odugovlače suđenje u nadi da će doći do zastarelosti krivičnog gonjenja. Upravo zbog toga je sadašnji način dostavljanja poziva rak rana srpskog pravosuđa. Pritvor je ipak samo izuzetna mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog na suđenju. Najveći broj optuženika pred srpskim sudovima brani se sa slobode jer je daleko manji broj onih koji odgovaraju za najteža krivična dela u pritvorskim predmetima koji nose oznaku „hitno”.
Suđenje u razumnom roku podrazumeva da je „sud dužan da krivični postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava usmerenu na odugovlačenje postupka”.
Pored suđenja u razumnom roku, jedno od načela krivičnog postupka je i suđenje u prisustvu okrivljenog.
„Okrivljenom koji je dostupan sudu može se suditi samo u njegovom prisustvu, osim kada je suđenje u odsustvu ovim zakonikom izuzetno dopušteno. Okrivljenom koji je dostupan sudu ne može biti izrečena krivična sankcija ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani”, stoji u nacrtu Zakonika o krivičnom postupku.
Aleksandra Petrović
.jpg)
