Izvor: Politika, 11.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suđenje šestorici - proces Miloševiću
Tužilaštvo će koristiti iste dokaze i svedoke kao protiv bivšeg predsednika SRJ, planirano da sve bude gotovo za godinu dana
Pred sudskim većem Haškog tribunala za ratne zločine, kojem predsedava sudija Ijen Bonomi, juče je počelo suđenje Milanu Milutinoviću, Nikoli Šainoviću, Dragoljubu Ojdaniću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću, protiv kojih je tužilaštvo podiglo zajedničku optužnicu za zločine počinjene na Kosovu i Metohiji u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvoj polovini 1999. godine.
Proces je počeo uvodnom rečju tužioca Tomasa Hanisa, koji je ustvrdio da je od marta 1999. na Kosovu trajao oružani sukob "snaga Srbije i SRJ, s jedne, i NATO i OVK, s druge strane", Hanis je rekao da su Vojska Jugoslavije i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije "ubili hiljade albanskih civila, a više od 800.000 nasilno proterali".
Hanis je rekao da su u optužnici navedena imena 924 žrtve sa devet od mnogih lokacija ubistava. Među njima, 53 su bila deca mlađa od 16 godina; 72 žene, a 104 osobe starije od 60 godina. "To ne biste očekivali u legitimnoj kampanji protiv OVK-a i to pokazuje da su civili bili meta", konstatovao je Hanis.
On je šestoricu prisutnih bivših funkcionera Srbije i SR Jugoslavije optužio da su se sa pokojnim Slobodanom Miloševićem udružili u takozvanom zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio promena etničkog sastava stanovništva na Kosovu, odnosno proterivanje kosovskih Albanaca kako bi srpske vlasti mogle da uspostave svoju kontrolu nad pokrajinom.
Kako je izvestila agencija Beta, tužilac Hanis je rekao da je Slobodan Milošević u jesen 1998. najavio da će pitanje Kosova rešiti tako što će "pobiti Albance".
On je izjavio da je Milošević oktobra 1998, pošto je potpisao sporazum sa izaslanicima NATO Veslijem Klarkom i Klausom Naumanom o povlačenju dela trupa sa Kosova, najavio da će "u proleće 1999. potražiti rešenje na Kosovu, a da je preduslov za to uspostavljanje etničke ravnoteže". "Optuženi Nikola Šainović koji je bio prisutan, precizirao je da je problem u visokom priraštaju Albanaca i da etnička ravnoteža treba da bude takva da se problem ne ponovi za nekoliko godina... Pozvan da objasni šta je mislio, Milošević je kazao da će uraditi isto što je učinjeno i 1946. – sakupiti ih i postreljati sve", kazao je tužilac Hanis.
Kada su "bombe NATO počele da padaju" po Kosovu i Srbiji 24. marta 1999, Milošević i optuženi su to videli "kao šansu da postignu svoj cilj i promene etnički sastav na Kosovu, pod izgovorom borbe protiv OVK", objasnio je tužilac. "Oni su to iskoristili i pokrenuli široku operaciju za ostvarivanje cilja zajedničkog zločinačkog poduhvata, uklanjanjem što više Albanaca sa Kosova... Taj cilj je u dobroj meri postignut do sredine aprila 1999", rekao je Hanis.
On je kazao da je OVK 1996. počela da napada na srpsku policiju, ali da je tek dve godine kasnije, zahvaljujući oružju iz Albanije, postala masovnija. "Odgovor srpskih snaga bio je neproporcionalan i neselektivan – granatirana su sela u područjima gde je delovala OVK", rekao je tužilac.
Optužnica protiv šestorice se ne razlikuje od optužnice za Kosovo koja je bila podignuta protiv Miloševića, tako da se očekuje da će dokazi kao i svedoci biti skoro isti, kao i da će zbog toga sudija Bonomi koji je bio član sudskog veća koje je sudilo Miloševiću ovaj proces moći da okonča za godinu dana.
U svom izlaganju tužilac je rekao da se o sukobu na Kosovu 1999. godine ne može govoriti a da se ne pomene Milošević, jer je on bio predsednik SRJ, nesumnjivi politički vođa i najmoćnija osoba u zemlji. Po oceni tužioca, Milošević je i u udruženom zločinačkom poduhvatu bio najvažnija osoba jer je izdavao naređenja, planirao i podsticao akcije.
Govoreći o ulozi optuženih, tužilac je tadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića nazvao "javnim licem Miloševića" u pregovorima sa međunarodnom zajednicom. Naglasio je da je Milutinović, kao član Vrhovnog saveta odbrane, "de fakto" i "de jure", imao kontrolu nad snagama MUP Srbije i SRJ na Kosovu.
Nikolu Šainovića Hanis je okarakterisao kao čoveka "još bližeg Miloševiću", koji je imao "efektivnu kontrolu" nad policijskim i vojnim snagama na Kosovu.
Tužilaštvo je ocenilo da je najužem neformalnom unutrašnjem krugu Miloševićevih saradnika pripadao i Nebojša Pavković.
Bez obzira na to što se pred sudom nalaze ova šestorica optuženih, tužilac je rekao da ne treba zaboraviti ni ljude koji se ne nalaze u sudnici, a pre svega Vlastimira Đorđevića, bivšeg šefa resora javne bezbednosti, koji je izbrisan iz optužnice Kosovo, jer se nalazi u bekstvu, kao ni bivšeg ministra policije Vlajka Stoiljkovića koji je takođe bio optužen, ali koji je izvršio samoubistvo na stepeništu bivše Skupštine SRJ.
Tužilac je rekao da ne treba zaboraviti ni policijskog generala Obrada Stevanovića koji se pojavljivao u Hagu kao svedok odbrane na suđenju Miloševiću, kao ni bivšeg šefa Službe državne bezbednosti Radomira Markovića, nekadašnjeg svedoka tužilaštva na suđenju Miloševiću.
Kada je tužilac završio svoju uvodnu reč, sudskom veću se obratio jedan od optuženih, general Dragoljub Ojdanić, koji je rekao da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
"Pred vama stoji vojnik, general sa četiri zvezdice i 42 godine časne profesionalne karijere", rekao je Ojdanić. On je naglasio da nikakav plan o proterivanju Albanaca s Kosova nije postojao, da nije bilo udruženog zločinačkog poduhvata, da on nije podsticao na zločine, da je poštovao humanitarno i ratno pravo, a svi slučajevi koji su prijavljeni odmah su procesuirani.
"Pred vas sam došao dobrovoljno. Smatrao sam da je ovo mesto na kojem mogu dokazati istinu i svoju nevinost , ako to već ne mogu učiniti u svojoj zemlji", rekao je.
Posle Ojdanićeve uvodne reči, tužilaštvo je pozvalo prvog svedoka optužbe u ovom procesu – Sandru Mičel, aktivistu za ljudska prava, pravnika, ranije zaposlenog u kosovskoj verifikacionoj misiji, koja sada radi u misiji za povratak manjina na Kosovo.
Suđenje se održava pred tročlanim sudskim većem, ali suđenje prati i četvrti, odnosno rezervni sudija koji će u slučaju nepredviđenih okolnosti biti spreman da uskoči kao zamena da se ne bi desilo da se suđenje prekine kao kada je u slučaju protiv Miloševića predsedavajući sudija Ričard Mej preminuo.
Pored predsedavajućeg sudije Bonomija sede Pakistanac Ali Navaz Čovhan i Bugarka Svetlana Kamenova, a rezervni je sudija sa Jamajke Dženet Nosfordi.
LJ. Milisavljević
--------------------------------------------------------------------------
Insajderi
Tužilac je najavio da će pred sudije tokom dokaznog postupka izvesti više "insajdera", tadašnjih pripadnika VJ i MUP Srbije, ali je napomenuo da će oni svedočiti "nevoljno" zato što bi u Srbiji "mogli biti proglašeni izdajnicima" ili zbog "sopstvenog učešća u zajedničkom zločinačkom poduhvatu".
(Beta)
[objavljeno: 11.07.2006.]
