Izvor: Politika, 26.Maj.2008, 23:37
Sud odbio da Hrvatskoj obezbedi transkripte
Branilac Srbije Tibor Varadi naveo da je „Oluja” najveći zločin Hrvata nad Srbima, dok hrvatska strana tvrdi da je Beograd podsticao krajinske Srbe na iseljavanje
Osporavanjem nadležnosti Međunarodnog suda pravde juče je u Hagu počela rasprava po tužbi koju je 1999. godine Hrvatska podnela protiv Srbije za navodni genocid počinjen na teritoriji Hrvatske od 1991. do 1995. godine. U toku pet dana, zastupnici Srbije iznosiće argumente protiv nadležnosti ovog suda, dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će hrvatski advokati pokušati da ubede sudsko veće da je sud nadležan da odlučuje o hrvatskoj tužbi.
U prvom obraćanju sudu, kako prenosi Beta, glavni pravni zastupnik Srbije dr Tibor Varadi rekao je da su u Hrvatskoj počinjeni teški zločini, ali ne i genocid. On je istakao da sud nije nadležan za tužbu Hrvatske zato što u trenutku njenog podnošenja, 1999. godine, tadašnja SR Jugoslavija nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu, što je nužan uslov za nadležnost najvišeg suda UN. SRJ je ponovo primljena u UN 1. novembra 2000. godine, a Konvenciju o genocidu potpisala je godinu dana kasnije.
„Razmatranje događaja u Hrvatskoj stoga nije zadatak ovog suda”, naglasio je zastupnik Srbije uz podsećanje da se na toj osnovi Međunarodni sud pravde 2004. godine oglasio nenadležnim za tužbu Beograda protiv zemalja NATO-a zbog nelegalne upotrebe sile tokom bombardovanja 1999.
SCG je, da podsetimo, još 2002. godine podnela prigovor da Međunarodni sud pravde nije nadležan za hrvatsku tužbu. Sud se, međutim, neuobičajeno za njegovu praksu, oglasio tek šest godina nakon podnošenja prigovora.
U hrvatskoj tužbi tvrdi se inače da je zvanični Beograd odgovoran za „etničko čišćenje” hrvatskih građana kao „oblik genocida”, zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, pre svega, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije. Prema navodima u tužbi, „veliki broj hrvatskih građana bio je raseljen, ubijen, mučen ili nezakonito pritvoren, a njihova imovina je uništena”. Hrvatska zato traži da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce, Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
Iznoseći argumente Srbije dr Varadi je juče pred petnaestočlanim sudskim većem rekao da je „bilo počinilaca i žrtava zločina na svim stranama, ali da ono što se desilo nikada nije prešlo prag genocida”. On je takođe kao važan argument Srbije izneo podatak da Haški tribunal nikoga nije ni optužio za genocid u Hrvatskoj. Kao primer zločina nad Srbima u Hrvatskoj, dr Varadi je naveo operaciju „Oluja”, citirajući nalaz Visokog komesarijata UN za izbeglice da je „u najvećem pojedinačnom egzodusu” u leto 1995. godine proterano 180.000 Srba. Varadi se pozvao i na svedočenje tadašnjeg ambasadora SAD u Hrvatskoj Pitera Galbrajta, na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, da su se hrvatske snage tokom „Oluje” ponašale „kriminalno”, palile srpsku imovinu i ubijale civile, a da je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman sprečavao povratak Srba.
Namera Srbije nije, po Varadijevim rečima, da negira patnje Hrvata opisane u tužbi iz Zagreba, niti da su te patnje naneli Srbi, jer su „ti zločini počinjeni”, a žrtve zaslužuju poštovanje, ali ta zlodela nisu genocid. On je podsetio i da se predsednik Srbije Boris Tadić javno izvinio hrvatskom narodu za sve patnje koje su mu naneli građani Srbije, i da su u Beogradu u toku suđenja optuženima za zločine na Ovčari kod Vukovara i u slavonskom selu Lovas, kao i da je Srbija vratila kulturna dobra Hrvatskoj.
Međutim, ipored svih argumenata o stradanju Srba, (prema nekim podacima poginulo ih je 2.615) Hrvatska, prema pisanju „Jutarnjeg lista” u svojoj tužbi okrivljuje Srbiju i za „organizovano iseljavanje Srba u ’Oluji’”. Srbija je, naime, kako tvrdi zvanični Zagreb, kriva za višestruko kršenje Konvencije o genocidu „ohrabrivanjem i podsticanjem” krajinskih Srba na iseljavanje u „Oluji”.
Glavni argument Hrvatske da je sud nadležan da raspravlja o njenoj tužbi, kako piše ovaj list, biće da je Srbija, odnosno SRJ pravna i politička naslednica SFRJ. Hrvatska je, prema rečima njihovog pravnog zastupnika Ivana Šimonovića, od Međunarodnog suda pravde tražila da od Haškog tribunala i vlasti u Beogradu nabave necenzurisane stenograme sa zasedanja Vrhovnog saveta odbrane, Štaba vrhovne komande i Predsedništva SFRJ, jer veruju da se u njima nalaze ključni dokazi u prilog odgovornosti Srbije za genocid u Hrvatskoj.
J. Cerovina
------------------------------------------------------------
Odustali od tužbe protiv Crne Gore
Iako je Hrvatska podigla tužbu za navodni genocid protiv SRJ, pred sudom u Hagu naći će se samo Srbija, ali ne i Crna Gora kao nekadašnja članica ove državne zajednice. Hrvatska je, prema rečima Ivana Šimonovića, 15. maja i zvanično odustala od tužbe protiv Crne Gore jer je MSP zahtevao da se o tome izjasni. Kao razlog za takav čin u Hrvatskoj se navodi činjenica da se posle odvajanja od Srbije Crna Gora izvinila Hrvatima za zločine koje su počinili Crnogorci i JNA 1991. godine, a izrazili su i spremnost da makar delimično isplate Hrvatskoj ratnu odštetu i zatražili da Hrvatska odustane od tužbe protiv njih. Odluka da se odustane od tužbe protiv Crne Gore, kako piše „Jutarnji list”, doneta je uz saglasnost premijera Ive Sanadera i predsednika Stjepana Mesića. Komentarišući ovakav potez, list navodi da bi u slučaju da se ostalo pri tužbi, Hrvatska morala podići novu tužbu koja bi imala male ili čak nikakve izglede na uspeh, jer „ne postoji međunarodni sud pred kojim bismo mogli tužiti Crnu Goru za razaranje i pljačku posle napada na Dubrovnik i Konavle 1991. godine”. Sadašnje međunarodno pravo, kako se kaže, ne poznaje ni zločin agresije niti je drugu državu moguće tužiti za neki drugi zločin, osim za genocid za šta se okrivljuje Srbija.
[objavljeno: 27/05/2008.]
