Izvor: Politika, 27.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranke opet zaboravile dijasporu
Iako je interesovanje državljana Srbije koji žive u inostranstvu za glasanje poraslo, nijedna partija se ne obraća ovom delu biračkog tela
Ljudi iz naše dijaspore pokazali suznatno veće interesovanje da se na predstojećim izborima čuje njihov glas nego što je to bio slučaj prilikom ranijih izbora u Srbiji. To, međutim, ne mora da znači i da će svi oni glasati 11. maja niti da će njihov glas ovoga puta biti uticajniji.
Rok za prijavljivanje u evidenciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << birača u dijasporiistekao je 20. aprila. Na osnovu tih prijavaRepublička izborna komisija utvrdila jeda će 52.000 birača u inostranstvu glasati na 78 biračkih mesta, u 42 države.
S obirom na to da je na januarskim predsedničkim izborima glasanje je bilo organizovano na 65 mesta, u 36 zemalja, i da je u evidenciji bilo nešto više od 37.000 birača, može se zaključiti da je će dijaspora sada glasati na 13 biračkih mesta više, u šest zemalja više, kao i to da će pravo glasa u inostranstvu imati 15.000 građana više.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da će biti otvorena nova biračka mesta van naših diplomatsko-konzularnih predstavništava, između ostalih, u Vankuveru i Montrealu (Kanada) zatim, Los Anđelesu, Bostonu i San Francisku (SAD), onda, u Luksemburgu, ali i u Kataru (koji je pod jurisdikcijom naše ambasade u Kuvajtu).U tim gradovima premašen je, kako smo saznali u Ministarstvu za dijasporu, broj od stotinu registrovanih za glasanje, što je inače zakonski uslov da bi bilo otvoreno neko glasačko mesto.
Neda Maletić, državni sekretar ovog ministarstva, ističe da je odluka RIK-a o novim biralištima,,jasan signal dijaspori da matica više nego ranije vodi računa o njihovim potrebama i pravima”.
Znatno veći broj evidentiranih za glasanje na ovim izborima naša sagovornicaposmatra kao značajan učinak Ministarstva koje jenastojalo da animira građane da se prijave u što većem broju, kako bi, onda, došlo i do otvaranja novih biračkih mesta van DKP-a, u sredinama u kojima žive kompaktne zajednice naših ljudi.
A šta bi odluka RIK-a o otvaranju tih novih glasačkih mesta praktično mogla da znači za dijasporu i njen izlazak za glasanje najbolje pokazuje sledeći primer. Na zapadnoj obali Kanade i SAD, gde živi najudaljenija srpska dijaspora, njeni pripadnici do sada nisu bili u prilici da tu glasaju za srpske izbore, osim ako ne bi otputovali do konzulata ili ambasade na istočnoj obali – u Čikago, odnosno u Otavu. Takav poduhvat podrazumevao je, ne samo dva dana putovanja, već i veoma velike troškove.
S druge strane, Slavka Drašković, izvršni direktor predstavništva Kongresa srpskog ujedinjenja, kaže da je sada povećani broj prijavljenih birača u dijaspori i otvaranje novih glasačkih mesta rezultat velike želje i upornosti dijaspore da glasa i napora koje ulaže Ministarstvo za dijasporu, „a ne činjenice da se nešto zaista promenilo u Srbiji”.
Podsećajući na to da je od izbora do izbora sve više glasača i novih biračkih mesta u dijaspori, direktorka KSU navodi da su te brojke „i dalje smešne”, odnosno da su „pomaci premali da bi imali ozbiljan efekat i da bismo smatrali da se glasanje u dijaspori suštinski menja nabolje”.
– Ni za ove izbore niko se još nije obratio dijaspori kao glasačima, nijedna politička partija nema kampanju u dijaspori niti je predstavila dijaspori svoj izborni program –zašto bi glasali baš za njih? I najzad, ni jedna partija ne ide u izbore sa idejom kako da trećinu srpskog nacionalnog bića koje je sada van Srbije, integriše sa njom, Srbije radi – kaže ona.
Nije zgoreg podsetiti i na to da je na januarskim izborima od 37.000 prethodno upisanih u evidenciju birača, samo trećina izašla na birališta.
Mada su predstavnici Srba u rasejanju više puta zahtevali da se, recimo, dozvoli glasanje poštom ili Internetom, jer bi glasanje tada bilo znatno lakše i jeftinije, ni na ovim izborima, na kojima dijaspora, peti put glasa, neće biti takvih novina. Izborni zakon, koji propisuje kriterijume za ostvarivanje biračkog prava, zahteva da se birači lično pojave na biralištima i da glasaju.
Slavka Drašković napominje da, s tim u vezi,ne moramo da izmišljamo mnogo i kaže da uzor treba da nam bude italijanska država koja ima dijasporu sličnu našoj. Na njihovim prevremenim parlamentarnim izborima, 13. i 14. aprila, 3,6 miliona Italijana koji žive u dijaspori moglo je da glasa poštom, prema zakonskim odredbama, donetim 2006. godine.
Zbog činjenice da će 11. maja glasanje, dakle, biti po starim pravilima, direktorka KSU očekuje „zanemarljive, više simboličke pomake”. Zapravo, sve dok ne bude omogućeno dijaspori da glasa poštom i ne budu sređeni birački spiskovi glasača u dijaspori, za šta je, kako priznaje, potrebna sistematska akcija države, vreme i novac, uloženi trud da se, recimo, otvori novo biračko mesto nije, po njenim rečima, adekvatan rezultatu. Kao potvrdu za tu tvrdnju navodi primer:
– Grupa naših ljudi u Kaliforniji uložila je, uoči januarskih izbora, vreme i uticaj, a konzulat u Čikagu i vreme i novac, da se otvori biračko mesto u Los Anđelesu (procenjuje se da jedno biračko mesto košta 20 – 30.000 dolara), a onda je na glasačko mesto izašlo samo 25 glasača, iako se prethodno za glasanje bilo prijavilo njih 150.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 28/04/2008.]
