Izvor: Politika, 28.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah od izbora
Za stranke i njihove lidere, najveći strah i najveći stres izazivaju izbori. To je za njih biti ili ne biti. Pod stresom su naročito oni koji mogu nešto da izgube, ali isto tako i oni koji ništa ne gube, ali očekuju da nešto dobiju.
Karl Fridrih, američki ustavni sudija, opisujući strah od predstojećih izbora, rekao je da političari već prvih dana nakon izbora misle na naredne izbore. To se, pre svega, odnosi na moderna društva, takozvanu video demokratiju. Strah od izbora, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnosno rezultata, tera stranke da kalkulišu kako bi što bolje prošle. "Demokratska stranka je za raspisivanje izbora za predsednika Republike, a kako na mestu predsednika parlamenta imaju svog čoveka, izgleda da će izbori biti vrlo brzo raspisani", kaže Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije. "Tim pre što prema DSS-ovom tumačenju Ustavnog zakona Tadić od 1. januara gubi legitimitet."
Jovan Komšić, sociolog politike, kaže da se u stabilnim zemljama izbori održavaju svake četiri godine, dok u zemljama s problemima ili u tranziciji to obično nije tako. "I zato što nije tako nego su oni ređi, a događa se i da budu češći, postavlja se pitanje da li izbori stabilizuju ili destabilizuju reforme naročito u prve dve godine mandata. Da li su izbori lekoviti ili nisu? Neki naši teoretičari kažu da jesu, a ekonomska struka upozorava da se tamo gde su preterano česti izbori političke elite orijentišu na stranačku dobit, a ne na korist građana i društva. To liči na ono – zgrabi šta ti život pruža. Stranke koje su dobile na izborima se usredsređuju na podelu plena i dele javna preduzeća a one koje su loše prošle, ostaju bez ičega."
Vinko Đurić, istraživač Instituta za političke studije, kaže da je prvi strah kod političara da će se ponoviti isti rezultati, jer imaju veća očekivanja. "Naši političari sada kalkulišu sa Kosovom i Metohijom jer neki smatraju da je bolje da izbori budu održani pre konačne odluke a neki opet da je to bolje posle." Đurić kaže i da je potrebno da se raščisti u kom pravcu će ići Srbija. "Da li će se ići u nacionalno-demokratskom ili liberalno-demokratskom pravcu sada nije jasno. Nacionalna struja, kojoj pripadaju SRS, DSS, SPS i NS, brojnija je i oni mogu reći da ukoliko izgubimo Kosovo onda nam ne treba takva Evropa koja je dozvolila da do toga dođe. Mora se takođe razrešiti naš odnos prema Natou i EU."
Đurić kaže da će, ako se status Kosova nepovoljno reši, to takođe zakomplikovati situaciju. "Bez podrške Koštunice Tadić će teško pobediti. Svaka stranka želi da ima svoje kandidate na izborima inače im se slabi pozicija za lokalne izbore. Stranke kao što su NS i LDP se ne plaše izbora jer nemaju šta da izgube i oni su za njih prilika za još jednu dobru promociju."
Komšić kaže da kod nas ima i specifičnosti, pa je tako vrlo neuobičajeno DSS otkazao poverenje DS-u. "Za ovaj gest bi trebalo naći dublje uzroke, odnosno šta se skriva iza procenjivanja kandidata od strane DSS-a. Šta stoji iza te kalkulacije, koja je rizična i po građane Srbije. Ako se ovako bude ugrožavala podrška to znači da se kalkuliše i vanrednim stanjem."
"Poslednjih 15 dana se govori o nezavisnosti Kosova i Metohije a onda će doći do pregrupisavanja političkih snaga. Narod će možda biti manje raspoložen prema Evropi, a možda će DSS obnoviti saradnju s radikalima. Unutarstranačka kombinatorika dovela je s druge strane do toga da se DS i DSS udruže protiv izbora gradonačelnika Beograda. Pitanje je kako će sve ovo biti raspleteno. Političke partije i njihovi lideri se sastaju i igraju kadrovskim listama a ne bore se za bolji život građana", kaže Komšić.
Strah od izbora tera stranke na čudna ponašanja. Demokratska stranka Srbije baca pod noge svoja obećanja i "šesti princip", neće izbore za predsednika Srbije i gradonačelnika Beograda, a hoće lokalne. Demokratska stranka Srbije strahuje da izbori mogu da znače za njih i gubitak premijerskog mesta. Demokratska stranka zahteva predsedničke izbore, a istovremeno odlaže izbore za gradonačelnika Beograda. Veruje da jedne može da dobije, za druge još nema dovoljno ubedljivog kandidata, pokazuju ispitivanja javnog mnjenja. Čelnici SRS-a veruju da imaju najjačeg kandidata za gradonačelnika Beograda, zato osuđuju DS i DSS da ih preterano kreativnim tumačenjem zakona nezakonito odlažu. Istovremeno, radikali se nećkaju za predsedničke izbore shvatajući da bi poraz na njima imao dugoročne posledice na popularnost stranke.
U svim tim računicama nema – građanina. E zbog toga on treba da strahuje.
[objavljeno: ]
