Izvor: Politika, 16.Jul.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statut Vojvodine, ipak, političko pitanje
Ustavni sud može da ocenjuje ustavnost statuta Vojvodine tek kad on bude usvojen, a da bi se kriza u vezi sa najvišim pokrajinskim aktom rešila potrebna je prvenstveno dobra politička volja pošto ne postoje adekvatni pravni mehanizmi
Punih devet meseci od kada je Skupština Vojvodine usvojila predlog pokrajinskog statuta još se ne zna kada će se republički parlament izjašnjavati o njemu, a sve više se čini da se to neće ni dogoditi uskoro. Prvih meseci statut su kritikovali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo predstavnici opozicije, a sada smo u situaciji da i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković (DS) kaže da je odredba kojom bi Vojvodina mogla da donosi akte zakonske snage – neustavna. Zbog toga bio je na meti kritike Pokrajinskog odbora Demokratske stranke, koji navodi da ocenu ustavnosti može da iznosi samo Ustavni sud.
Ipak, ni ta institucija neće moći da razreši čvor zvani vojvođanski statut. Jer Ustavni sud može da ocenjuje ustavnost statuta Vojvodine tek kad on bude usvojen po proceduri koja je predviđena za njegovo donošenje. To znači – tek kada Skupština Srbije bude dala saglasnost a statut bude službeno objavljen, publikovan i stupi na snagu. Ustavni sud ne može preventivno da ocenjuje saglasnost statuta sa Ustavom već samo naknadno, navode u Ustavnom sudu Srbije razloge zbog kojih u ovom času ocena ustavnosti tog dokumenta nemoguća.
Pojedini stručnjaci, insistirajući na anonimnosti zbog toga što ne žele da se upliću u političke borbe zbog statuta, kažu da nema pravnog rešenja za ovaj problem, jer Ustav ne predviđa proceduru za slučaj ako dogovora nema, odnosno ako skupština ne da saglasnost na statut (kao što, recimo, Ustav propisuje proceduru ako se ne izabere vlada – ostavlja joj se rok od 90 dana i ako to do tada ne uradi biće raspuštena). „Ovde te procedure nedostaje. Pravni izlaz iz toga Ustav ne poznaje, a ja, pretpostavljam, kao i obično, da će izlaz biti u političkom dogovoru. A to nije ekspertsko pitanje”, ističe jedan od stručnjaka za ustavno pravo.
Profesor Stevan Lilić, predsednik udruženja Pravnici za demokratiju, podseća da Ustavni zakon (novembar, 2006) izričito kaže da svi zakoni moraju biti usklađeni sa novim Ustavom Srbije do 31. decembra 2008. Problem je u tome, kako ističe, što još nije donet zakon o prenosu nadležnosti na Vojvodinu, koji je neophodan da bi se aktivirao statut. On ističe da bi „najbolje bilo pravno rešenje ovog pitanja, a to znači završavanje započete procedure usvajanjem zakona o nadležnostima u Skupštini Srbije i davanje saglasnosti na statut”.
– Ali nisu rešena prethodna pitanja. Moramo da se vratimo korak iza – a to je jedan politički dogovor i kompromis na relaciji Beograd – Novi Sad, koji bi deblokirao skupštinu i omogućio usvajanje zakona i statuta, što bi dovelo i do stabilnosti Srbije. Jer ipak ne možemo razdvojiti politički i pravni proces – objašnjava Lilić.
Šta ako skupština ipak ne prihvati statut? Lilić smatra da je Ustav Srbije generisao jednu vrstu ustavne krize vezane za Vojvodinu (definišući njenu autonomiju samo teritorijalno i ne uključujući i druge komponente) i ako statut ne „prođe” u republičkom parlamentu ili se ne nađe neko kompromisno rešenje –ulazimo u političku krizu.
– Ako se, pored niza drugih stvari, ovako jedna važna stvar za Srbiju ne reši onda kako god okreneš mora da se resetuje ceo sistem a to znači – novi izbori. Jer to bi bio neuspeh političkog establišmenta u Beogradu i Novom Sadu i to bi tražilo prevremene izbore – smatra Lilić.
On kaže da je pravno moguće da Vojvođani sami povuku statut iz procedure, ali smatra da to ne bi bilo fer prema njima, jer oni su svoju opciju već dali i sada rešenje treba da ponudi Beograd. „To nije samo legitiman, nego i legalan akt, jer je Predlog statuta usvojen u Skupštini Vojvodine”, dodaje on.
Na pitanje da li je pravno moguće da se statut vrati na doradu pod imenom pravnotehničke redakcije, prof. Lilić kaže da jeste i da je on uvek za takav „mekani” pristup, ako to može da „kupi vreme”. Potreban je, kako dodaje, fleksibilan pristup da bi se akomodiralo ne samo ono što politički establišment u Beogradu smatra da je autonomija nego kako to i Vojvodina oseća.
– Stručnjaci to znaju ali neće da kažu – krut pristup često može da dovede do pucanja umesto do rešenja neke stvari. Mislim da pravna rešenja moraju biti praćena odgovarajućom političkom voljom. To mora da ide zajedno. Poruka iz Novog Sada je: „To je suština onoga što mi tražimo, a kako ćemo to da upakujemo jezički, to je predmet rasprave”. Mislim da to treba ozbiljno uzeti u razmatranje – kaže Lilić.
M. Petrić - B. Baković
[objavljeno: 17/07/2009]
.jpg)
