Izvor: Politika, 19.Maj.2010, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija u dve partije – pusta želja

I posle sledećih izbora na političkoj sceni će biti dve velike stranke i najverovatnije tri-četiri manje

Želja Tomislava Nikolića da Srbija bude zemlja dve partije neće se ostvariti ni posle narednih izbora, stav je sagovornika „Politike”, istraživača javnog mnjenja i analitičara političkih prilika. Od ostvarivanja tog cilja vođu Srpske napredne stranke udaljila je izjava da su mu Vojislav >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Koštunica i njegov DSS politički suparnici čije glasače želi da preuzme. Izjava je mogla da se tumači kao alatka u ostvarivanju ideje prvi put nervozno izrečene početkom godine da sve stranke moraju pre izbora da se izjasne o koalicijama posle izbora.

„Velika stranka ne saopštava maloj da će je progutati”, kaže Vladimir Goati direktor Transparentnost Srbija, komentarišući izjavu lidera naprednjaka. „Jeste normalno da se takmiči, ali Nikolićeva izjava ima malo pretećeg tona, mada je iskrena”, dodaje on. Goati predviđa da će se na sledećim izborima sigurno izdvojiti dve „megapartije” i par manjih koje će imati jednocifreni procenat birača.

Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos Strateškog marketinga, kaže da je sasvim izvesno da će pored SNS-a i DS-a još četiri-pet partija plus partije manjina preći cenzus. „Na izborima se može pojaviti još partija koje će preći cenzus, mada je manjim strankama teže da privuku birače. Sada su iznad cenzusa DSS, LDP, SRS, SPS sa koalicionim partnerima, a G17 plus manevrom sa Unijom regiona ulazi u tu kategoriju. Teško će se desiti da baš svi ispadnu iz igre”, navodi Srđan Bogosavljević.

Đorđe Vuković, iz Cesida, kaže da je naš sistem dvoipopartijski, jer je bez jedne od velikih stranaka nemoguće formirati vladu. „Pored te dve velike stranke ima i četiri-pet manjih, od kojih neke formiraju vladu sa jednom od dve najveće stranke. To se kod nas neće menjati tako brzo, a može se reći da je svuda tako: u Hrvatskoj, Nemačkoj, Francuskoj… Ne idemo mi na dvopartijski sistem mi ga imamo jer male stranke ne nose vlast”, kaže on.

Nikolićev koncept po kome male stranke treba da se izjasne pre izbora sa kim će u koaliciju bio bi jedinstven, možda i neponovljiv slučaj u svetskoj istoriji višepartijskog sistema. Realizaciju tog koncepta presekao je odgovor Vojislava Koštunice da trenutno nema vremena za viđenje sa liderom naprednjaka. Reakcija je prirodna koliko i želja svakog političara da preuzme glasače druge stranke. Prirodan je gnev Nikolića prema malim strankama, a male su prema njemu sve osim Demokratske stranke i njegove. Jer on ni posle izbornih pobeda koje je beležio dok je bio zajedno sa radikalima nije uspeo da postane predsednik vlade, čak ni da uđe u vladu, a sada se događa da mu izmiče i vlast na lokalnom nivou u opštinama u kojima je SNS osvojio najviše glasova.

Goati podseća da je Nikolić ranije izjavio da im je na poslednja dva parlamentarna izbora pobeda bila nadohvat ruke, ali da drugi vladaju a oni gledaju i ne mogu nikome da pomognu da se zaposli ili leči. „Njemu vreme ističe kao peščani sat. Dva puta je propalo i ako sada propadne to je gotovo”, kaže Goati.

„Izbornim sistemom može se uvesti dvopartizam, što je većinski sistem u jednom krugu. To bi počistilo male stranke, ali kod nas bi to bilo opasno. U Srbiji dve najveće stranke pokupe dve trećine glasova što je oko 70 odsto mandata. Baci se mnogo glasova stranaka koje ne pređu cenzus, i tako više dobiju velike stranke. Zato se kaže da je izborni sistem najupotrebljivije sredstvo politike. Postoji težnja da izborni i zakon o partijama idu ka dvopartizmu, ali to nije neki ideal”, kaže Goati.

Primer za to je Velika Britanija gde su se dve partije smenjivale na vlasti decenijama, a na poslednjim izborima se pojavila treća Liberalno-demokratska partija koja je ušla u parlament i pored stravično nepravednog izbornog zakona, po kome iako za stranku glasa od 14 do 20 odsto birača ona dobija dva do tri odsto mesta u parlamentu.

------------------------------------------------

U 90 odsto evropskih država vlade su koalicione

„U Srbiji koja je socijalno heterogena, i u kojoj su i manjine politički angažovane, višepartijski sistem je prirodan kao i koalicije. Od 1990. godine u 90 odsto evropskih država vlade su koalicione. I Moris Diverže, poznati politikolog, rekao je da u socijalno heterogenim zemljama ne može da se očekuje dvopartizam. To je moglo biti ostvarivo samo u Sloveniji dok je bila u Jugoslaviji”, kaže Vladimir Goati.

I. Anojčić

-----------------------------------------------

Koštunica: Dvopartijski sistem nije srpska tradicija

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica rekao je juče, nakon polemike sa Srpskom naprednom strankom, da će se politika njegove partije bazirati na kritikama vlasti, a ne na raspravama sa opozicijom. „DSS će voditi svoju politiku oštre kritike vlasti jer je vlast odgovorna zato što je upropastila zemlju”, navodi se u saopštenju Koštunice koje prenosi agencija Beta.

Lider DSS-a je naveo da u Srbiji neće biti dvopartijskog sistema, „jer to nije realno, a i nije u domaćoj tradiciji”. Prema njegovim rečima politika DSS-a zauzima posebno mesto jer je to politika u čijoj su osnovi nacionalni interesi, pravna država i razvoj srpske privrede. „To ne znači da za nas nije moguća saradnja opozicionih stranaka na raspisivanju izbora, već znači da će DSS voditi svoju politiku i insistirati na našem trećem političkom putu. Uvereni smo da je naša politika najbolja za Srbiju”, naveo je Koštunica.

[objavljeno: 20.05.2010.]
Pogledaj vesti o: Vojislav Koštunica

Nastavak na Politika...