Izvor: Blic, 14.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija talac Crne Gore
Srbija talac Crne Gore
BEOGRAD - Profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Stevan Lilić ocenio je da je neophodno rešiti četiri pitanja pre usvajanja Ustavne povelje Srbije i Crne Gore. Komentarišući neke odredbe Povelje, Lilić u tekstu koji nam je dostavljen iz Komiteta pravnika za ljudska prava navodi da 'nekoliko fundamentalnih pitanja vezanih za buduću državnu zajednicu Srbije i Crne Gore još uvek traže jasne i precizne formulacije'. 'Blic' prenosi skraćenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << verziju teksta profesora Lilića uz redakcijsku obradu.
Kao veliki problem Lilić navodi odredbu Povelje po kojoj se njene promene obavljaju na isti način na koji se Povelja usvaja, odnosno u Skupštinama Srbije, Crne Gore i SRJ. - Promenu Povelje nije moguće vršiti po istom postupku i na isti način na koji se donosi iz razloga što bi promene (nakon usvajanja u skupštinama država članica), trebalo da usvoji i proglasi Skupština SRJ, što je nemoguće, jer Skupština SRJ prestaje da postoji usvajanjem Povelje - kaže Lilić i napominje da prema Ustavu SRJ 'Skupština SRJ' ne postoji, već samo postoji Savezna skupština.
Veoma veliki problem, prema rečima Lilića je i kakve su konsekvence, odnosno sankcije ukoliko države članice ne budu poštovale rok od šest meseci za donošenje novog ustava?
- Svima je poznato da je Ustav Srbije usvojen u septembru 1990. godine, a Ustav SRJ u aprilu 1992. godine. Međutim, ni nakon deset godina Ustav Srbije nije usaglašen sa saveznim. Iskustvo pokazuje da je teško očekivati da će Ustav Srbije biti usaglašen sa Ustavnom poveljom u roku od šest meseci. Slična situacija može se dogoditi i u Crnoj Gori. Veliki problem je i da li se probijanjem roka, državna zajednica Srbija i Crna Gora raspada, ukoliko se raspada, kako se raspada: na dve nezavisne države ili dolazi do resurekcije sadašnje SRJ - navodi profesor Lilić. Komentarišući odredbe o istupanju iz zajednice, Lilić kao 'veoma veliki problem' navodi član 25. Ustavne povelje koji reguliše modalitet istupanja iz državne zajednice SCG.
- Pre svega, to se odnosi na situaciju kada se države članice sporazumom opredeljuju za istupanje iz SCG. Međutim, kada se radi o jednostranom istupanju, Ustavna povelja polazi od toga da, iako ova mogućnost postoji za Crnu Goru, ona ne postoji i za Srbiju. Imajući ovo u vidu, nije jasno: a) da li je Srbija 'pravovremeno čuvar' državne zajednice SCG koja 'nikada' neće postaviti pitanje unilateralnog istupanja, ili je b) Srbija (talac) druge države članice koja može jednostrano istupiti, dok Srbija ni 'teorijski' nema tu privilegiju.
Veliki problem je i da li nakon perioda od tri godine svaka država članica za sebe može da pokrene postupak promene državnog statusa, odnosno istupanja, ili to moraju da rade zajedno uz obostranu saglasnost. Da li se situacija istupanja Crne Gore odnosi samo na period od isteka tri godine, ili i posle toga, i s tim u vezi da li se slučaj da se obe države članice u referendumskom postupku izjasne za promenu državnog statusa, odnosno nezavisnost odnosi na period od tri godine, ili i nakon toga. Da li pravo na pokretanje postupka za promenu državnog statusa odnosno istupanje (nakon tri godine) uključuje i 'referendumski postupak' ili ne - napominje profesor Lilić.
Poveljom je predviđeno i da predsednik i potpredsednik Skupštine Srbije i Crne Gore predlažu Skupštini kandidata za predsednika Srbije i Crne Gore. Ukoliko predloženi kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, predsednik i potpredsednik skupštine, u roku od deset dana, predlažu novog kandidata. Ukoliko i taj kandidat ne dobije potrebnu većinu glasova, Skupština se raspušta i raspisuju se izbori. - Ukoliko se ova situacija pojavi u tzv. početnom periodu, tj. ukoliko se predsednik ne izabere u periodu tokom prve dve godine po usvajanju Povelje, Skupština se raspušta i raspisuju se izbori. Međutim, tokom prve dve godine nije moguće 'raspisati izbore' jer se poslanici delegiraju od strane skupština država članica i ne mogu biti birani na neposrednim izborima - napominje Lilić i kao 'veoma veliki problem' ističe:
- Kako je situacija da se ne izabere predsednik moguća već na prvom zasedanju nove Skupštine, može se dogoditi da nova državna zajednica ne preživi ni sopstveni porođaj.
