Izvor: Politika, 22.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ponovo pred sudom u Hagu
Rasprava o hrvatskoj tužbi za navodni genocid protiv Srbije počinje 26. maja
Godinu dana nakon što je oslobođena optužbe za genocid u sporu s Bosnom i Hercegovinom (oglašena je doduše krivom jer ga nije sprečila u Srebrenci), Srbija će se opet naći pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Ovoga puta za isti zločin optužila je Hrvatska. Od 26. do 30. maja zakazana je rasprava po tužbi koju je 1999. godine protiv tadašnje SRJ podnela Hrvatska za navodni genocid i to >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u periodu od 1991. do 1995. godine. Kao strana u sporu pojaviće se samo Srbija jer je ona pravna naslednica i SRJ i Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Sud je posle raspada SCG tražio od Hrvatske da se izjasni da li će tužiti i Crnu Goru, ali odgovor nikada nije stigao u Hag.
Srbija i Crna Gora je 2002. godine podnela prigovor da Međunarodni sud pravde nije nadležan jer u trenutku podnošenja tužbe državna zajednica nije bila članica Ujedinjenih nacija niti potpisnica Statuta ovog suda. Uz to, državna zajednica nije bila potpisnica ni Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, već je to učinila 2001. godine, posle ponovnog prijema u UN, u novembru 2000. godine.
U hrvatskoj tužbi se, između ostalog navodi, da je SRJ zbog direktne kontrole nad oružanim snagama, agentima službe bezbednosti i različitim paramilitarnim grupama, na teritoriji Hrvatske, u oblasti Knina, istočnoj i zapadnoj Slavoniji i Dalmaciji, odgovorna za „etničko čišćenje” Hrvata. Posledice takvog „oblik genocida” bile su raseljavanje, ubijanje, mučenje ili ilegalno hapšenje velikog broja hrvatskih građana, kao i prekomerno uništavanje imovine. Glavna tačka tužbe je Vukovar, odnosno „Ovčara”, a tvrdi se da je 14.000 ljudi poginulo, a 55.000 ranjeno.
U toku pet dana, koliko će trajati rasprava, Hrvatska i Srbija će naizmenično iznositi argumente za i protiv nadležnosti ovog suda, kaže u razgovoru za „Politiku”, dr Tibor Varadi koji je, uz profesora Andreasa Cimermana i Vladimira Đerića, jedan od zastupnika naše zemlje pred sudom.
On kaže da će jak argument u prilog Srbiji biti i odluka ovog suda da nije nadležan da raspravlja po tužbi koju je SRJ podnela protiv članica NATO-a zbog bombardovanja 1999. godine. Tada je, naime, sud rekao da nije nadležan za taj spor jer u momentu podnošenja tužbe Jugoslavija nije bila potpisnica Statuta suda, odnosno nije priznala njegovu nadležnost.
„Kada je SRJ ponovo primljena u UN ona je potpisala Konvenciju o genocidu, ali s rezervom na član 9 koji govori o tome da države prihvataju obaveznu nadležnost suda u slučaju da se pokrene spor u vezi s genocidom tako da mi smatramo da nismo vezani članom 9 Konvencije, što je takođe značajno u odbrani”, objašnjava dr Varadi.
Na pitanje zašto nismo prihvatili taj član, on kaže da smo samo postupili kao i većina drugih država, uključujući i SAD.
Prema rečima profesora Varadija, pomalo je neuobičajeno za praksu suda da se oglasi tek šest godina nakon podnošenja prigovora o svojoj nadležnosti. „Šanse da se sud oglasi nenadležnim su dosta velike, iako u sporu s BiH nije tako presudio. Međutim, naš problem u sporu s BiH je bio što vlasti Jugoslavije nisu odmah tražile da se sud oglasi nenadležnim nego je 1996. godine odlučeno da je MSP nadležan. Zato su svi naši pokušaji da se ta odluka revidira ostali bezuspešni. Ovoga puta, u sporu s Hrvatskom, prvi put iznosimo argumente u prilog nenadležnosti ni sud ne može da ih uzme u obzir”, objašnjava dr Varadi.
Nasuprot našim argumentima, Hrvatska će isticati činjenicu da se sud oglasio nadležnim po tužbi BiH jer se podrazumevalo da je Jugoslavija vezana Konvencijom o genocidu.
U Hrvatskoj nisu previše uvereni u uspeh tužbe. Kako je u izjavi za Hrvatski radio rekao predsednik Stjepan Mesić nakon presude po tužbi BiH „s malo verovatnoće možemo očekivati da bi Srbija mogla biti i osuđena za genocid na osnovu hrvatske tužbe”. U listu „Globus”, pod naslovom „Hrvatska pred pravim porazom”, konstatuje se da postoji najmanje pet razloga zašto će Hrvatska izgubiti spor – vrlo restriktivno tumačenje genocida – što pokazuje primer BiH, činjenica da u istoriji suda nikada nije doneta odluka da je neka država počinila genocid, „šlampavo i okvirno sastavljena tužba”, prikupljanje dokaza u kratkom roku, kao i gubitak interesovanja u Hrvatskoj za sudbinu tužbe.
Ukoliko bi se sud ipak oglasio nadležnim, dr Varadi kaže da bi u tom slučaju najverovatnije usledila protivtužba Srbije na kojoj već radi ekipa stručnjaka.
„Ja se nadam da će to biti kraj sukobljavanja država i nacija i da će se stvar svesti na individualnu odgovornost”, kaže dr Varadi.
J. Cerovina
[objavljeno: 23/05/2008]
