Izvor: Politika, 30.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija dobija novi najviši pravni akt
Spremnost na kompromise pokazana tek poslednjih meseci. – Svaka stranka se odrekla ponekog ključnog stava
Srbija će, konačno, dobiti novi ustav, šest godina posle obećanja tadašnja Demokratske opozicije Srbije da će najviši pravni akt države biti donet u prvih šest meseci njene vladavine. Proteklih godina bilo je pokušaja da se obećanje dato građanima ispuni, ali su propadali zbog nespremnosti većine politički relevantnih faktora, ne samo na kompromise, već često >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i na bilo kakvu međusobnu saradnju. Ozbiljan rad, pre svega zbog pretnje gubitka dela državne teritorije, Kosova i Metohije, započeo je poslednjih nekoliko meseci.
Uoči demokratskih promena u Srbiji 2000. godine, tadašnji DOS je ustav "u prvih šest meseci" navodio kao prvi od nekoliko prioriteta, da bi, odmah posle dolaska na vlast, pojedini predstavnici vladajuće koalicije o najvišem pravnom aktu govorili kao o sasvim sporednoj stvari, jer "ustav nije nešto što se maže na hleb". Prva postpetooktobarska vlast pokušala je, istina, da donese ustav, ali je taj posao radila tako da su iz komisije, koju je predvodio Vladan Batić, vrlo brzo otišli svi koji su imali drugačije stavove. Donet je čak i zakon kojim je promenjena procedura donošenja ustava, koji je Ustavni sud ocenio kao protivustavan, a sadašnji saziv srpskog parlamenta taj zakon je ukinuo.
Predlozi vlade i predsednika
Ceo posao oko ustava vraćen je na početak, ali ni sadašnja republička vlast nekako nije stizala da se ozbiljno time pozabavi, iako je vlada pripremila svoj predlog ustava i dostavila ga skupštini, a predsednik Srbije Boris Tadić "odgovorio" predlogom koji su napravili eksperti koje je on okupio. Radikali su dali amandmane na vladin predlog. Čak ni prošle godine kad smo dobili pozitivnu ocenu studije o izvodljivosti i kada su započeti pregovori o stabilizaciji i pridruživanju naše zemlje EU, a iz Brisela jasno poručeno da nema potpisivanja sporazuma bez novog ustava, ništa se značajnije nije dogodilo. Doduše, tada je počelo nešto da se radi, formiran je pododbor u kojem su zastupljeni predstavnici svih stranaka, ali je posao stalno odlagan. Najviše optužbi za opstrukciju stizalo je na račun DS-a, ali su demokrate odgovarale protivoptužbama. U svakom slučaju, pre godinu dana u septembru, pododbor se sastao da bi se, bez dogovora, rastao na osam meseci. Tek od juna ove godine počeo je intenzivniji rad, a u poslednjih mesec dana sve je ubrzano, uz saglasnost svih stranaka.
Ključne tačke sporenja ticale su se definisanja države, autonomije Vojvodine i predsedničkih izbora. Vladinom predlogu s kojim su se radikali slagali, bio je suprotstavljen stav DS-a, po kojem bi Srbija bila definisana kao država građana i građanki. DS je u ovom delu napravio ustupak, pa će biti po vladinom i radikalskom predlogu koji kaže da je Srbija država srpskog naroda i njenih građana, uz sve garancije prava nacionalnih manjina. Vlada i DS predlagali su da predsednik Srbije bude biran na neposrednim izborima, radikali su insistirali na izboru u parlamentu. U ovom slučaju radikali su napravili ustupak, pa će i dalje građani birati predsednika.
Kosmet i u zakletvi predsednika
Treći kamen spoticanja, oko kojeg su sporenja i najduže trajala, jeste autonomija Vojvodine. U ovom slučaju ustupak je napravio DS, pa Vojvodina neće imati atribute državnosti, kako su njihov predlog videli radikali, a DSS je bio bliži stavovima SRS. I vladin i DS-ov predlog pominjao je Kosmet, ali su se i tu pojavila sporenja, ipak, sve što se oko južne srpske pokrajine događalo poslednjih meseci, uticalo je na lako dolaženje do dogovora o ovom pitanju. Tako će se Kosmet naći i u preambuli ustava, ali i u zakletvi predsednika Srbije, pa će se predsednik "zaklinjati da će braniti suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Kosovo i Metohiju".
Što se socijalista tiče, kako kaže Milorad Vučelić, član pododbora, za njih je veliki ustupak i to što su prihvatili donošenje novog ustava. On ističe: "Shvatili smo neminovnost usavršavanja ustavne materije i pristali smo na nova rešenja, mada nisam siguran da će ona biti bolja, neka će čak biti lošija od postojećih. U ovom ustavu će biti regulisana i materija kojoj tu nije mesto, ali smo mi tu napravili ustupak. Imali smo problem i sa simbolima, ali ostalo je ono što je nama važno – jedinstvena država Srbija, Vojvodina neće imati atribute državnosti, a predsednik će se birati na neposrednim izborima."
Svi ovi ustupci rezultirali su sporazumom i donošenjem novog ustava.
------------------------------------------------------------------
Opasne akcize
Ministar finansija Srbije i predsednik G17 plus Mlađan Dinkić izrazio je juče zadovoljstvo jer su "sve parlamentarne stranke" usaglasile tekst novog ustava Srbije i što su "usaglašena rešenja koja garantuju finansijsku autonomiju Vojvodine". "Dobro će biti ako ustav danas bude usvojen u Skupštini Srbije. Onda ćemo krenuti u referendumsku kampanju i posle toga sledi raspisivanje izbora. To je u ovom času najbolje rešenje za Srbiju", rekao je Dinkić novinarima u Skupštini Srbije.
Dinkić je dodao da se o finansijskoj autonomiji Vojvodine vodila najduža polemika i da su "iz jedne stranke dolazili predlozi da Vojvodina dobije sopstvenu poresku upravu i da ima akcize kao svoje izvorne prihode". "To nema nijedna regionalna samouprava u Evropi. Ja sam to odbio, a zatim i vlada, i na kraju u ustavu nema toga, dakle, sačuvali smo celovitost Srbije. Kada bi Vojvodina dobila da prikuplja poreze i da ima svoju poresku upravu, onda bismo otvorili put za stvaranje neke nove državne zajednice SCG, a znamo kako se to završilo – raspadom", rekao je Dinkić.
Ministar finansija je rekao da je time "sačuvana celovitost teritorije", a da je, sa druge strane, "povećana finansijska autonomija Vojvodine".
Objasnio je da je finansijska autonomija povećana "time što je Vojvodina dobila i sopstvenu imovinu i sopstvene prihode", ali da su i sve lokalne samouprave dobile sopstvenu imovinu i imaju garantovane prihode, čime se, kako je rekao, vrši faktička i suštinska decentralizacija u Srbiji.
Dinkić je rekao i da su manjinska prava u novom ustavu Srbije garantovana na "način koji je daleko sadržajniji nego u prethodnom ustavu", i dodao da su mu "oni koji su usaglašavali ustav rekli da su sve manjine prihvatile ustav".
Upitan o mogućem ishodu posete glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte Srbiji početkom oktobra, Dinkić je odgovorio da "on nije osoba zadužena za saradnju sa Hagom, tako da ne može da daje nikakve procene". (Beta)
---------------------------------------------------
OEBS: obezbediti javnu raspravu
Misija OEBS-a u Srbiji juče je pozdravila postizanje dogovora srpskih političkih lidera u vezi sa novim ustavom Srbije.
Misija OEBS-a ukazala je da je poželjno da se obezbedi dovoljno vremena za javnu raspravu, koja će uključiti civilno društvo, stručnjake i predstavnike manjina pre glasanja u Skupštini. "S obzirom na to što je ustav osnovni pravni dokument za uređenje društva i države, transparentan proces, sa što širim učešćem i konsenzusom društva, još više će unaprediti njegovu demokratsku legitimnost", saopštila je misija OEBS-a.
U saopštenju se podseća da je misija OEBS-a na raspolaganju u pružanju podrške Srbiji u nastupajućem zakonodavnom postupku. (Tanjug)
-------------------------------------------------------------
Mihailović: Referendum početkom novembra
Potpredsednik Skupštine Srbije Vojislav Mihailović izjavio je juče da je realno da referendum o novom ustavu bude održan početkom novembra.
Mihailović, koji je i član parlamentarnog odbora za ustavna pitanja, rekao je novinarima u Skupštini Srbije da još nije dogovoreno kada će biti održani izbori.
Prema njegovim rečima, postignut je konsenzus da sve stranke vode kampanju za što veću izlaznost građana na referendum kako bi se dobilo četiri miliona glasova za usvajanje novog ustava. "U Srbiji ima oko 6,5 miliona birača, a ukoliko bi četiri miliona izašlo na referendum time bi se međunarodnoj zajednici pokazalo da je Srbija jedinstvena u želji da sačuva svoj identitet", rekao je potpredsednik parlamenta.
Mihailović je dodao da je realno da se izbori održe na proleće, nakon dogovora o izbornim zakonima. (Beta)
Mirjana Čekerevac
[objavljeno: 30.09.2006.]
