Izvor: B92, 26.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija bolje raspoznaje korupciju
Beograd -- Iako se Srbija svrstava u zemlju sa veoma razvijenom korupcijom, na novoj listi Transparensi internšenela popravila je plasman.
Ta antikorupcijska organizacija je navela da je Srbija napredovala za 11 mesta u prepoznavanju i borbi protiv korupcije, uz rast indeksa prercepcije korupcije sa 3,0 na 3,4, na skali od 10. Iza Srbije su BiH, Crna Gora i Makedonija, kao i Ukrajina i Rusija. Hrvatska je za 15 mesta bolja od Srbije, dok je od bivših jugoslovenskih republika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najbolje rangirana Slovenija na 27. mestu.
Najmanje korupcije ima u Skandinaviji i na Novom Zelandu. Na listi je rangirano 180 zemalja - od Danske, Finske i Novog Zelanda sa indeksom 9,4, do Mjanmara i Somalije sa indeksom 1,4. Srbija je na 79. mestu koje deli sa Gruzijom, Grenadom, Trinidadom i Tobagom i Saudijskom Arabijom.
Indeksi su sačinjeni na osnovu najmanje tri od 14 istraživanja sprovedenih u poslednje dve godine, uglavnom među poslovnim ljudima i investitorima.
Programski direktor Transaprentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je na predstavljanju indeksa da su "na popravljanje utiska mogle da utiču neke represivne akcije državnih organa poput hapšenja i početka suđenja protiv raznih 'mafija'", a najviše protiv stečajne, s obzirom na to da su investitori često ukazivali na probleme u Trgovinskom sudu.
Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija, predstavljajući izveštaj, rekao je da okruženje Srbije na listi nije baš zadovoljavajuće, posebno ako se gleda koliko to može uticati na privlačenje stranih investicija.
"Nije baš okruženje sa kojim bi mogli biti zadovoljni, pre bi bili zadovoljni da su u pitanju neke turističke destinacije, ali tako je kako je", kaže on.
"Treba reći da je u odnosu na prošlu godinu situacija poboljšana jer mi smo smanjili stepen korupcije na 3,4. Daleke 2000. godine smo krenuli sa skromnih 1,3. Biće potrebne još tri do četiri godine da se preće cifra od 5,0 gde izlazimo iz zone sa endemskom korupcijom", kaže on.
Iako postoje nezavisna antikorupcijska tela, poput poverenika za informacije od javnog značaja, Odbora za sukob interesa, Komisije za zaštitu prava i Uprave za javne nabavke - država ne čini gotovo ništa da bi podržala rad tih tela, ističu u Transaprentositi Srbije.
Vladimir Goati kaže da su ključni problem političke stranke. "Pored toga što se donose zakoni, što smo mnoge od njih doneli na preporuku ili kao uslov evrospkih integracija, oni moraju i da se sprovode", kaže on.
"Mislim da je to rak-rana ovog područja, donesu se zakoni poput Zakona o finansiranju političkih stranaka i onda utvrdite da od 1. januara 2004. godine do danas niko nije po tom zakonu osuđen, a tu su zapravo političke partije ključni činilac koji emituje korupciju koja se dalje samo reprodukuje na nižim nivoima", kaže on.
U Transaprentnosti Srbije navode da su na poravljanje indeksa Srbije uticale akcije države poput hapšenja i početka suđenja protiv raznih mafija, a pre svega stečajne.
Ekonomska vrednost i investicije
Indeksi korupcije imaju i ekonomsku vrednost jer pokazuju stranim ulagačima kakva je poslovna klima u jednoj zemlji i da li vredi sa njom poslovati.
Mihajlo Crnobrnja iz Saveta stranih investitora za B92 kaže da je svaki pomak dobar, makar bio i jako mali. "Naravno, sa tim ni Srbija ni strani investitori ne mogu biti zadovoljni i ja verujem da ne možemo biti zadovoljni dok se Srbija ne nađe među prvih 50 zemalja", kaže on.
"Percepcija korupcije je važna za male investitore, percepcija o postojanju velike korupcije odbija male investitore jer nije jasno kako će operisati i koliko će ih to koštati i tako dalje, ali veliki investitori koji su dolazili i ranije i koji dolaze i dan danas ipak ovom indeksu ne pridaju toliku pažnju i važnost", kaže on.
"Tako da recimo pitanje delimične prodaje NIS-a ili Jata i velike investicije, na njih sigurno neće uticati poboljšanje ili pogoršanje ovog indeksa", kaže on.
Za strane investitore vrlo je važno koliko zemlja raditi na smanjenju korupcije, ali to nije presudan faktor za privlačenje stranih ulagača, kaže Mihajlo Crnobrnja.
"Može se samo reći da postoji naravno negativna veza - što je veća korupcija, to su manje investicije - odnosno u suprotnom - što je manja korupcija, to su veće investicije", kaže on.
"Ali dalje od toga je stvarno jako teško ići. Meni nije poznato da je neko uspeo da napravi kvantifikaciju toga koliko percepcija korupcije direktno smanjuje investicije, odnosno smanjivanje korupcije koliko direktno povećava investicije", kaže on.
Barać: Korupcija i dalje zabrinjavajuća
Indeks percepcije korupcije koji je danas objavila nevladina organizacija Transparensi internešnel (TI) pokazao je da bitnijih poboljšanja u stepenu korupcije u Srbiji nema, ocenila je za agenciju Beta predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
Podaci govore da je situacija nešto bolja, izjavila je Verica Barać i dodala da se ipak radi o još uvek "vrlo zabrinjavajućem stepenu korupcije", koji je tako veliki da u stvari ne omogućava da se odvijaju svi oni procesi koji treba da dovedu Srbiju "do države dobre vladavine i vladavine zakona".
Prema njenim rečima, problemi u suočavanju sa korupcijom se u nečemu menjaju, ali tako da više mutiraju nego što se popravljaju.
Baraćeva je navela da je stanje u oblasti kontrole javnih finansija adekvatan primer, jer je Srbija "jedna od retkih zemalja u svetu gde nema kontrole trošenja novca poreskih obveznika".
"Ne samo što nema revizije izveštaja o trošenju tog novca, nego nema ni tih izveštaja. Nema završnog računa budžeta, nema izveštaja o realizaciji budžeta, nema izveštaja budžetske inspekcije koji se dostavljaju parlamentu i da se o tome posle povede rasprava. Toga nema svih ovih godina", kazala je Verica Barać.
Ona je naglasila da su javne finansije jedan od pokazatelja koji govori da ozbiljne namere da se vlast vrši na drugi način još uvek nema. Taj generator korupcije, kako je ocenila, ostao je u Srbiji potpuno isti.
Pojasnila je da se to odnosi pre svega na način na koji funkcioniše vlast i političke stranke, kao i na koji način se one finansiraju.
Kako je navela, zabrinjava utisak da ni posle ovih godina od političkih promena u Srbiji ne vidimo da se grane vlasti između sebe diferenciraju, da su nezavisne jedna od druge i da jedna drugu kontrolišu.
Naprotiv, sve više jača moć političkih stranaka i događa se da njihovi dogovori zamenjuju opšti interes.
Verica Barać je zaključila da je u Srbiji i dalje moguće "da se nacionalni interes na osnovu dogovora stranaka potisne na račun partijskog interesa".
.jpg)
