Izvor: Danas, 01.Sep.2015, 21:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija 2016. može da otvori i 15 poglavlja

Beograd - Srbija bi naredne godine, po otvaranju prvih, mogla da otvori čak petnaestak poglavlja u pregovorima sa EU, rekli su Danasu nezavisni strani stručnjaci koji srpskoj administraciji pomažu u pripremi pregovora. Kako su nam objasnili, kada se budu otvorila prva poglavlja, 35, moguće i 23 i 24, ali i 32, proces takozvanih pregovora teče relativno brzo, pa bi ukupan broj otvorenih poglavlja sledeće godine mogao da dostigne i 15.

Jadranka Joksimović, ministarka >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << bez portfelja zadužena za evropske integracije, za Danas kaže da je otvaranje 15 poglavlja preambiciozno s obzirom na procedure u EU.

- Srbija do kraja godine čeka od Evropske komisije izveštaje sa skrininga za sva pregovaračka poglavlja. EK je do sada uradila izveštaje za 13 poglavlja. Za neka smo već dobili poziv da pristupimo izradi pregovaračke pozicije bez merila za otvaranje (to su poglavlja 5, 13, 20 i 26) za koje već radimo na pregovaračkim pozicijama. Verujem da ćemo do kraja godine otvoriti poglavlja 35 i 32, pa bi u idućoj godini bilo realno da otvorimo još oko desetak. U svakom slučaju, sada imamo i kompletiran tim, pa mislim da ćemo biti efikasni, ali mislim da je brojak od 15 koju ste pomenuli preambiciozna, imajući u vidu i EU procedure. Bitno je da budemo spremni i da na ozbiljan način pristupimo pregovorima, kaže Joksimovićeva.

Naši sagovornici kažu da je neophodno da šefica pregovaračkog tima tokom narednih meseci uspostavi funkcionalan sistem rada i planiranja potreba najpre u užem pregovaračkom timu, koji je sastavljen od ukupno 24 člana i to iz državne administracije, ali i akademske zajednice i jednog iz nevladinog sektora, a zatim i službama koje će pregovaračima ispostavljati neophodne informacije. Kako ističu, u tom kontekstu je velika uloga Kancelarije za evropske integracije koja je sekretarijat pregovaračkog tima. Glavna uloga sekretarijata je, kako nam je objašnjeno, da prati pravni i makrofinansijski osnov pregovora, odnosno da pregovaračima daje analitičke podatke za svaku oblast na osnovu kojih pregovarači rade. To znači da Kancelarija treba da bude "osnažena" vrsnim pravnicima koji će pregovaračkom timu dostavljati informacije o pravnoj usklađenosti Srbije sa EU za svako poglavlje i mogućnosti za "pregovore" u tom pogledu. Finansijski sektor je, kako nam je objašnjen, takođe važan jer mora da prati tokove novca između Srbije i EU i finansijske mogućnosti Srbije pogotovo u poglavljima koja puno koštaju, kao što su poljoprivreda ili ekologija. Takođe, sekretarijat mora da uspostavi kontakt sa akademskom zajednicom, institutima, nevladinim sektorom i objasni im da tokom pregovora treba da rade za državu, odnosno da pomognu kada je neophodno.

Stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom pregovara Slovenije i Hrvatske, ističu da je veoma važno napraviti čvrstu spregu i komunikaciju bez nepotrebnog zadržavanja informacija između pregovarača, Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija, jer će pravilna procena potreba i raspodele novca biti veoma važan faktor u pregovorima.

Važeći podaci

Kada pregovarači sednu za sto sa članovima EK moraju imati stručne i precizne podatke i analize koji će biti argumenti da Srbija dobije prelazni period za usklađivanje u nekoj oblasti od na primer nekoliko godina. Naši sagovornici navode da je EK tu da pomogne, ali da će odluke biti donošene samo na osnovu validnih podataka koje očekuju od članova pregovaračkog tima.

Nastavak na Danas...