Izvor: S media, 04.Avg.2010, 09:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi rade najmanje u Evropi!
Efektivna radna nedelja u zemljama EU iznosi u proseku 39,5 sati, u Srbiji je poražavajućih 30 sati i 25 minuta, pokazuju podaci Unije poslodavaca
Zaposleni u Srbiji na poslu rade ubedljivo najmanje u poređenju sa radnicima bilo koje od zemalja Evropske unije. Dok je evropski prosek nedeljno 39,5 efektivnih radnih sati, u našoj zemlji on iznosi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << samo 30 sati i 25 minuta, pokazuje istraživanje P r e s s a.
Treba naglasiti da je ovaj odnos još nepovoljniji za nas kada se uzmu u obzir samo podaci iz državne službe. U Uniji poslodavaca Srbije kažu da je u državnom sektoru taj prosek poražavajućih 18 sati i 20 minuta, ali nas „vade" privatna preduzeća gde zaposleni nedeljno efektivno u poslu provedu 36 sati i 15 minuta.
Prema istraživanju Evropskog udruženja za statistiku (Eurostat), prošle godine su u EU najvredniji bili Rumuni, sa 41 satom i 20 minuta, što je više i od propisanih 40 radnih sati nedeljno! S druge strane, najmanje su radili Finci, koji su na posao „trošili" 37 sati i 18 minuta.
Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže za P r e s s da je kod nas efektivnost rada u javnom sektoru mnogo manja nego u privatnom.
Država loš poslodavac
- Prema nekim istraživanjima u privatnim kompanijama se efektivno radi sedam sati i 15 minuta dnevno, dok se na istim radnim mestima u javnom sektoru radi samo tri sata i 40 minuta - navodi Rajić.
U odnosu na evropski prosek (39,5 sati) ni radnici u privatnim srpskim preduzećima nemaju čime da se podiče, dok je situaciju u državnom sektoru izlišno i komentarisati. Rajić potvrđuje da je „lenstvovanje" najizraženije u državnoj administraciji u manje razvijenim mestima po Srbiji.
- Pokazalo se da se najmanje radi u administraciji na jugu i istoku Srbije. Mi smo imali pritužbe da se tamo šalteri zatvaraju i po dva sata pre kraja radnog vremena. Razlozi su razni, a čest slučaj je da radnici po opštinama i državnim službama imaju poljoprivredna imanja, pa ranije beže s posla da bi išli na njive. U javnom sektoru je broj bolovanja i dozvoljenih izlazaka sa posla duplo veći nego u privatnom. U državnim ustanovama ne postoji disciplina, svi čine usluge jedni drugima i pokrivaju se. Produktivnost u javnom sektoru je velika jedino u najvećim kompanijama, kao što je „Telekom", gde se ponekad više radi nego i u privatnim firmama - kaže Rajić.
Potpredsednik sindikata „Nezavisnost" Slavko Vlaisavljević navodi da je nerad u javnom sektoru posledica zapošljavanja preko veze i po stranačkim linijama.
Bili vredniji u komunizmu
- Godinama se sprovodi takozvano neproduktivno zapošljavanje, naročito po stranačkim i rođačkim linijama. S druge strane, imamo preobimnu administraciju pa se često dešava da ljudi nemaju čak ni gde da sede! Mislim da je administracija sada veća nego osamdesetih godina, ali su radnici manje produktivni nego u vreme komunizma. Ali sve se to može dovesti u red. Pogledajte samo kako se promenila situacija u NIS-u otkada su došli Rusi! - kaže Vlaisavljević.
Dragoljub Rajić tvrdi da i u privatnim firmama može da se poboljša radna disciplina.
- Najčešće nisu krivi zaposleni, već nedostatak dobre organizacije i zastarelost tehnologije. Privatnici imaju probleme i zbog toga što njihovi radnici često imaju manje plate nego oni u javnom sektoru. Na primer, za građevinske poslove kod privatnika je plata 26.000, a u državnoj firmi oko 40.000 dinara. Toga radnici u privatnom sektoru često nisu svesni.
