Izvor: B92, 19.Avg.2012, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi ne veruju garancijama Kučija
Beograd -- Iako je sever Kosova za prištinske visoke funkcionere samo "geografski pojam", a nikako politička tema, Srbi su skeptični prema onome šta im nudi Hajredin Kuči.
Predstavnici Srba sa severa KiM slažu se u jednom, a to je da Albanci isključivo žele "etnički čisto Kosovo" jer ono što je do sada viđeno na terenu, južno od Ibra po pitanju bezbednosti, odnosno kako navodi Kuči političkog i kulturnog identiteta i srpske perspektive, pokazalo se kao mrtvo slovo na papiru.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Zato oni odbacuju plan Ahtisarija na osnovu kojeg je obavljena decentralizacija pet opština južno od Ibra, a na osnovu „paketa” trebalo da budu decentralizovane i četiri opštine – Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok. Tačnije, da budu integrisane u sistem kosovskih institucija, čemu se Srbi sa severa odlično odupiru „svih ovih 13 godina” a posebno u poslednjih godinu dana, od kada je krenula kriza na severu, gde se Srbi barikadama i danonoćnim dežurstvima odupiru nasilnom pokušaju integracije.
Krstimir Pantić, predsednik opštine Kosovska Mitrovica,za „Politiku” kaže da Srbi ne veruju albanskim funkcionerima niti njihovim nazovigarancijama, jer svakodnevno „se suočavamo s prebijanjem Srba, paljenjem kuća, pljačkanjem, zastrašivanjem” pa o bezbednosnim garancijama tu nema ni govora.
„Srbi sa severa mogu da pregovaraju sa Albancima samo kao deo pregovaračkog tima Vlade Srbije. Ahtisarijev plan, koji je šest puta odbačen u Savetu bezbednosti, u Skupštini Republike Srbije za nas je ništavan, a Hajredin Kuči nije u prilici da nama na severu bilo šta nudi. On jedino može da prihvati ili da odbije ono što će mu Vlada Srbije ponuditi. Priština i zamenik premijera samoproklamovane vlade Kosova nisu u situaciji da nama govore o multietničkom Kosovu, već treba da se ponašaju onako kako nalaže Rezolucija 1244. Albanci jedino mogu da dobiju autonomiju i to u okviru jedinog validnog dokumenta koji je usvojen 1999. godine u Savetu bezbednosti”, kaže za „Politiku” Pantić.
