Izvor: S media, 30.Nov.2010, 01:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Zauzdaćemo kurs i rast inflacije
Ostvarenje inflacionog cilja naredne godine mogu ugroziti prevelika javna i privatna tekuća potrošnja, cenovni šokovi (nafta, poljoprivredni proizvodi i sl.) i preveliki rast kontrolisanih cena. Ako se svi pridržavamo dogovorenog, verujem da će inflacioni cilj za narednu godinu biti ostvaren. Narodna banka Srbije (NBS) će bez kompromisa težiti ostvarenju tog inflacionog cilja, a to je 4,5 odsto plus-minus 1,5 odsto, ocenjuje u intervjuu za „Blic“ guverner dr Dejan Šoškić. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Javnost se pita kako Makedonija ili Hrvatska nemaju problem kursa i imaju nižu stopu inflacije od nas?
- Mislim da mi nemamo tzv. problem kursa. Naš kurs je fleksibilan i normalno je da se može menjati kroz vreme u skladu sa ponudom i tražnjom. Ako pogledate polemiku u Hrvatskoj, tamo se često kaže da upravo oni imaju problem kursa, koji u toj zemlji mnogi analitičari krive za već drugu godinu zaredom negativnu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda. Srbija u ovom trenutku ima adekvatan, tj. najmanje loš devizni režim u odnosu na moguće alternative. Inflacija u Srbiji je, verujem, jednokratni fenomen i očekujem da će u narednim godinama biti u skladu sa definisanim inflacionim ciljem, tj. na niskim jednocifrenim vrednostima.
Koliko se vi kao guverner smatrate odgovornim za ovogodišnju inflaciju od 9,5 odsto?
- Nemam ništa protiv sopstvene odgovornosti i ako je nekom bitno, mogu reći da sam odgovoran ja. Ipak, inflacija u ovoj godini najviše je posledica cenovnog šoka hrane i jednim delom depresijacije kursa, rasta tražnje i ekspanzivne monetarne politike u prvoj polovini godine.
Potrošeno je više od 2,4 milijarde evra na odbranu kursa, ali je dinar ipak ove godine izgubio oko 11 odsto vrednosti?
- U sistemu ciljane inflacije i u režimu kontrolisano plivajućeg deviznog kursa kakav ima Srbija, intervencije NBS iz deviznih rezervi čine se, po pravilu, radi otklanjanja prekomernih dnevnih fluktuacija i otklanjanja nerealnih psiholoških očekivanja. Uz rast restriktivnosti drugih instrumenata monetarne politike, kao što su referentna kamatna stopa i nivo obaveznih rezervi, stvaraju se preduslovi za smanjivanje intervencija iz deviznih rezervi.
Zoran Luković
