Izvor: S media, 08.Dec.2009, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoltes: Nužna sprega svih državnih institucija
Igor Šoltes predsednik Računskog suda Slovenije rekao je gostujući na Radiju S da je za stabilnost finansijskog sistema svake zemlje, neophodna koordinacija svih državnih institucija, jer je kako ocenjuje, snaga jedne države u zajedništvu. Šoltes takođe upozorava da bi bilo veoma opasno da samo jedna institucija ima sve nadležnosti.
Poznato vam je da su revizijom budžeta kod nas utvrdjene nepravilnosti.Na koji se način rešavaju ove situacije u Sloveniji? >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Mislim da u svetu ne postoji ni jedna zemlja koja bi bila bez grešaka i u kojoj ne bi te revizorske institucije otkrivale takve ili slične nepravilnosti na području finansija. Ni Srbija nije izuzetak.
Kakvo je iskustvo Slovenije na polju finansija?
Glavni zadatak tih revizorskih institucija je da upozore na nepravilnosti, a nadležnost drugih organa, ako dodje do odredjenih krivičnih dela, je da sprovodi postupke. Mislim da je nekad očekivanje javnosti pogrešno, to da bi te kaznene mere morala preduzeti ta vrhovna revizorska institucija, ali većina zemalja nema te nadležnosti kako bi mogle sankcionisati one kod kojih nadju neke greške i znakove krivičnih dela. Njihova dužnost je da predlože nadležnim organima, policiji ili tužiocu, predlog za uvodjenje krivičnog postupka protiv odredjenih osoba koje smatraju da su odgovorne za odredjenu situaciju. Uz to naravno treba reći da taj izveštaj o kome pričamo nije klasičan izveštaj, već revizijski, zato što nema izraženog mišljenja o pravilnosti poslovanja. On je svakako značajan zbog toga što je ukazao da je itekako potrebno kontrolisati javne finansije.
Dugogodišnje izuzeće od kontrole tih državnih budžetskih sredstava sigurno je ostavilo neke posledice, u smislu opuštenijeg odnosa prema javnim finansijama. Zato je i uloga revizorskih institucija toliko važna, da počne sa tim pravim kontrolnim aktivnostima da bi javnosti predočila na kakav način država upravlja javnim sredstvima.
Kakve i koje mere bi trebalo preduzimati u slučaju da se utvrdi da je neko nenamenski trošio budžetska sredstva?
Kada predstavljamo neku reviziju novinari nas pitaju šta dalje? Mi im kažemo da nemamo mogućnost sankcionisanja, ali da smo recimo predali vodjenje postupka nadležnim organima. Zbog velikih očekivanja malo smo se našalili i rekli da bi mogli postaviti takozvanu „Aleju vešanih“ gde bi svaki put kada nadjemo odgovor postavili tamo kao primer svim ostalima.
Odnos prema instituciji i očekivanje javnosti su, ne samo kod nas, ponekad i nerealna. Ta institucija nije Supermen koji spašava vest od zla. Njihov glavni zadatak je da upozoravaju i otkrivju nepravilnosti, i u okviru ustava i zakona da naprave sledeće korake koji će dovesti do toga da kraju odgovaraju odgovorni za to šta su počinili. Nije svaka greška koja se napravi u finansiskom poslovanju odmah kradja ili korupcija, postoje dokazi i mora se proći kroz postupak da se stvarno dokaže da li postoje razlozi za to.
Mediji ponekad nekog unapred osude osobu i zato treba paziti. Bilo bi veoma opasno da samo jedna institucija ima sve nadležnosti, da samo odlučuje šta će kontrolisati bez mogućnosti nekog prigovora, jer takva institucija bi postala suprotnost od onog šta treba da bude.
Kakav sistem kontrole uspostaviti, kako bi narod imao uvid u javne rashode?
Pre svega mora postojati sistem koji će biti povezan. Naravno da ne radi svaka institucija sama za sebe, mora da postoji određena veza. Svi državni organi moraju biti koordinisani da bi se dala neka poruka. Institucije moraju imati dovoljno jaku pozadinu i finansijski i kadrovski da mogu stvarno biti nezavisne. Veoma bitna stvar je motivacija ljudi, jer ako ljudi nisu dovoljno motivisani neće moći dobro da rade. Zato je zadatak države da stvori takve uslove .Srbija bi sigurno morala imati 300, 400 revizora u državnoj upravi.
Šta Srbija treba da uradi po pitanju finansija, kako bi se uskladila sa standardima EU?
Mislim da tu nema velikih razlika. Čini mi se daje Srbija prilično blizu tim ustrojstvima koji važe u Evropi. Ono što je važno za sve institucije je da nepravilnosti nemaju granica. Evropa ili ne, to nema nikakvog pravila. Te institucije moraju da podižu svest, da uveravaju i političare i vlast da finansijska kultura treba da se podigne na viši nivo i da to nije monopol gde svako treba nešto da dobije.
Srbiji su ukinute vize i deblokiran je Prelazni sporazum?
Sigurno je dobro da viza više nema. To je sigurno dobro za zemlje, pa i vašu, da se olakša taj informacioni protok u raznim oblastima.
Izbrisani gradjani Srbije u Sloveniji?
To je dosta osetljivo pitanje. Interes je da se to pitanje konačno sredi do kraja, da se ono što je potrebno utvrdi. Tu se govori o Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i naravno da te statuse treba poštovati i to je razlog više da se takav status sredi.
Vaša poruka našoj državi?
Vrhovnoj instituciji treba čvrsta podloga, da se motiviše kako bi radila intezivnije na svojim nadležnostima. Političari treba da državu shvate kao instituciju koja je osnova demokratije i finansija. Nijedna od tih institucija ne može sama da izadje u ovom elementu nego zajedno, jer zajedno smo jači!
JELENA KOSTADINOVIĆ
.jpg)
