Izvor: Blic, 03.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Solana će ovde još imati posla
Solana će ovde još imati posla
Neusvajanje beogradskog sporazuma nesumnjivo bi produbilo krizu u odnosima Srbije i Crne Gore i između DOS i Koalicije 'Zajedno za Jugoslaviju'. Najcelishodnije bi bilo da što je moguće pre dođe do političkih razgovora između koalicionih partnera na saveznom nivou, da se definišu interesi i jedne i druge grupacije, jer ulog je isuviše velik. Nisam optimista i mislim da će Solana ponovo ovde imati posla, izjavio je u razgovoru za 'Blic' Rasim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ljajić, ministar za nacionalne i etničke zajednice i lider Sandžačke demokratske partije, i dodao:
- Problem je što je Sporazum koncipiran da ostavlja mogućnost višeznačnog tumačenja. Takva je stvar sa svim sporazumima koji u sebi sadrže kompromis, tako da ga svi tumače na profitabilan način prema svom biračkom telu.
Bošnjaci su podržali beogradski sporazum.
- Bošnjaci su podržali Sporazum zato što on daje šansu za opstanak zajedničke države. Međutim, mislim da su sada šanse 60 odsto prema 40 odsto za opciju nezavisnih država Srbije i Crne Gore. Kako Bošnjaci u Sandžaku gledaju na sve češće zahteve za samostalnu Srbiju?
- Naš interes jeste zajednička država sa Crnom Gorom, ma koliko ta država imala mali broj zajedničkih funkcija. Bošnjacima je važno da ta država ima političko-pravni subjektivitet čime oni ostaju respektabilna politička snaga, a Sandžak duhovna i kulturna celina u državi. Zalaganje za samostalnu Srbiju u ovom trenutku samo je pokušaj da se na raspoloženju javnosti uberu jeftini politički poeni. Predsedništvo DOS odlučilo je da republički izbori budu 2004. godine, ali opozicija i DSS traže vanredne izbore.
-Idealno rešenje bilo bi da dođe do dogovora između DOS i DSS. Jako je važno da se ti izbori održe kao rezultat tog dogovora, bez obzira da li bi to bilo ove, sledeće ili 2004. godine. To je najbolja ali nisam siguran i najrealnija varijanta. Druga varijanta je da imamo izbore kao rezultat pritiska javnosti i to je vrlo loša varijanta. Treća jeste da izbore imamo ako neka poslanička grupa iz DOS u parlamentu otkaže podršku Vladi Srbije, a četvrta jesu redovni izbori 2004. godine, što se meni takođe ne čini realno bez obzira na odluku Predsedništva DOS. Što se moje stranke tiče, voleo bih da ti izbori budu što pre, jer je u Sandžaku značajno promenjen odnos snaga, ali SDP će svoj partikularni interes podrediti opštim interesima, a to je sprovođenje reformi u Srbiji. Do kraja godine neće sigurno biti vanrednih izbora, ali su izvesni predsednički. Oni su mnogo važni, jer mogu determinisati buduća politička dešavanja u Srbiji, pa i sam datum vanrednih izbora. Jer, ako pobedi kandidat DSS na tim izborima, stvoriće se nova politička okolnost koja će usloviti raspisivanje izbora na svim nivoima u Srbiji. Ko je idealan kandidat za predsednika Srbije?
- Mislim da je Labus odličan kandidat koji može da pomiri razne suprotnosti koje postoje. Da pomiri nacionalno i građansko, regionalno i državno, levicu i desnicu, reformu i tradiciju. Da li to znači da bi Bošnjaci podržali Labusa?
- Od kandidata koji su se do sada profilisali, mislim da bi Labus dobio podršku Bošnjaka. Ujedinjenje SDU i SD mnogi su protumačili kao stvaranje trećeg bloka. Da li je moguće da se vaša stranka ujedini sa SDP, znajući da ste slične orijentacije?
- Novoformirana stranka je nama politički i programski najbliža, ali u ovom trenutku nije realno da pristupimo toj partiji. Naša stranka je ostvarila veliki napredak u Sandžaku tako da bi za naše biračko telo bilo jako opasno da napravimo nepromišljen potez i stopimo se u drugu stranku. To bi naši birači teško prihvatili i ne smemo da činimo korak koji bi za nas značio političko samoubistvo. Ono što očekujem jeste da u maju potpišemo sporazum o međustranačkoj saradnji, koja bi podrazumevala saradnju na svim nivoima do zajedničkog izlaska na izbore u nekim izbornim jedinicama. Šta bi sa ulaskom Bošnjaka u rekonstruisanu Vladu Srbije?
- SDP je uputio poziv SDA, stranci Sulejmana Ugljanina, da se dogovorimo oko zajedničkog kandidata za ulazak u Vladu. Oni su taj poziv odbili tako da svu odgovornost za to što Bošnjaci neće imati svog predstavnika u Vladi snosi SDA, koja je time pokazala da joj nije stalo do opšteg interesa Bošnjaka, već samo do ličnih. Zamenik ste Nebojši Čoviću u Koordinacionom centru za Kosovo. Neki lideri optužuju Čovića da ne radi u interesu Srba.
- Sve te optužbe su neutemeljene, jer je Koordinacioni centar napravio krupne rezultate. Čović je najzaslužniji što se kosovski problem drži otvorenim, jer mnogi smatraju da mi praktično igramo utakmicu koja je unapred izgubljena. Koordinacioni centar je nasledio sve podele Srba na Kosovu. Srbi na Kosovu zbog ličnih sujeta i interesa Čoviću konstantno postavljaju klipove. Ne govorim ovde kao Čovićev advokat, već kao neko sa neutralne strane, neko ko nije ni Srbin ni Albanac. Moraju se definisati ciljevi vezani za Kosovo, jer nikada više Kosovo neće biti u poziciji u kojoj je bilo. I to mora neko javno da kaže. Najveći problem je što Srbi na Kosovu ne mogu da shvate da ne zavisi sve od Čovića. Stiče se utisak da je kampanja 'Tolerancija' najmanje uspeha imala kod političara.
- Govor mržnje političara jeste proizvod njihove procene da takve poruke još uvek imaju veliku prolaznost i konzumente na političkom tržištu Srbije, ali se nadam da će zbog toga biti kažnjeni na izborima. Svi smo u istom brodu
- Prema našim istraživanjima, 63,9 odsto ispitanika dalo je pozitivnu ocenu kampanji 'Tolerancija', što znači da je našem društvu bila potrebna takva kampanja. To je za nas ohrabrujuće. Naravno, bilo je i primedaba koje ćemo pokušati da uvažimo i da kampanju obogatimo različitim sadržajima. April je bio posvećen toleranciji u školama, a od 20. do 27. maja organizovaćemo akciju 'Kulturno blago Jugoslavije za pomoć Dečjoj klinici u Tiršovoj', gde će se prodavati rukotvorine različitih etničkih zajednica. Sa slovačkom vladom tokom maja organizujemo i veliku akciju pod nazivom 'Svi smo u istom brodu', u Beogradu i na jugu Srbije. Predviđena je i akcija 'Zvuk tolerancije', uz disk sa muzikom svih nacionalnih zajednica. Ministarstvo je napravilo poređenje etničke distance u poslednje tri godine, gde se vidi da je najveća distanca bila 2000. godine, da je znatno smanjena 2001. i da lagani porast te distance među zajednicama imamo početkom ove godine. Ispitivanjem razloga i motiva zašto se to desilo došli smo do odgovora da je televizijski prenos suđenja Miloševiću opet radikalizovao javnost i da je porast te distance nažalost proizvod tog prenosa. Nenad Čaluković
