Izvor: Politika, 02.Jan.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Složni ili raštimovani
Ko je najbolje a ko najlošije iskoristio učešće u vladi? Da li su SPS, Dačić, G17 plus, Dinkić ili Ljajić promenili o sebi sliku u javnosti? Da li je vlada jedinstvena ili nejedinstvena i ko je simbolizuje, pitanja su koja se postavljaju posle godine i po njene vladavine.
Marko Blagojević, programski direktor Cesida, kaže da SPS u koaliciji sa JS može da pređe cenzus. „Oni su dobri partneri jer SPS ima infrastrukturu, a Dragan Marković Palma je popularan.” Slika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u javnosti o Ivici Dačiću se promenila, ali, kako Blagojević kaže, to im nije donelo nove birače. „MUP jeste popravio ugled i to ne može da se ne vidi.”
I Branko Radun, politički analitičar, kaže da se Ivica Dačić nametnuo i kao ministar i kao predsednik stranke, što im je donelo poene.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, smatra da za SPS cenzus na nekim narednim izborima ne bi bio problem i to prvenstveno zbog Dačića. „On polako menja partiju, dobro sarađuje s koalicijom i jedan je od boljih ministara. Milutin Mrkonjić ne završava sve projekte na vreme i manje je medijski eksponiran, dok na Žarka Obradovića, ministra prosvete, nije bilo pritužbi što je već kvalitet. I Krkobabić se pokazao kao principijelan i svoju političku priču je isterao do kraja.”
Blagojević misli da G17 plus ima šanse ako na izbore izađe samostalno. „Oni su krenuli s jedan odsto pre izbora na Voždovcu a završili sa 4,5 odsto. Njihovi birači su najmanje motivisani između izbora jer je partijama na vlasti teže da ih motivišu. Dinkić je uvek bio meta, radi stvari nepolitički, nije spreman na kompromis i zato privlači beskompromisne što je dovoljno za cenzus.” Radun kaže da je G17 sada gubitnik, da na republičke izbore nisu išli samostalno, ali i da je Mlađan Dinkić možda najzaslužniji za pobedu DS-a, koja je to kapitalizovala. „DS je dobitnik, a G17 gubitnik između izbora i to ne samo zbog Tomice Milisavljevića, ministra zdravlja.” Da je G17 u teškoj poziciji u ovom trenutku misli i Stanković. „To je malo promenjeno posle potpisivanja ugovora s ’Fijatom’, ali bilo bi bolje ako bi uspela ideja oko regionalne partije, inače je problematično da pređu cenzus sami. Dinkić je dobar za političke kampanje, iako se pominje po aferama, a zbog ekonomskih problema je na udaru i ne može biti omiljen. Tomica Milosavljević takođe zbog koruptivnih afera u zdravstvu, ali i zbog vakcinacije.” Dakle, kao da za G17 uvek ima nade.
Radun o slici Rasima Ljajića u javnosti kaže da se neko trudi da ga nametne kao levičarskog političara. „On je bio sa Ugljaninom u radikalnoj stranci, a pitanje je koliko ljudi veruju u transformaciju.” Stanković objašnjava da je Ljajić od regionalnog lidera prešao u političara većeg formata. „On je ministar za teške situacije, ali su mu ruke vezane. To je vrlo ambiciozno što je sam rešio da pravi stranku jer mu nije obezbeđena izvesnost.” O ministrima iz DS Blagojević kaže da je Oliver Dulić popravio rejting, a da je Jeremić kao nešto konzervativniji već u startu po političkom profilu atraktivniji. Radun smatra da su demokratski ministri vrlo različiti i da, iako je stranka jaka, nema prepoznatljive ličnosti. „Da nema Borisa Tadića bili bi bezlična stranka. Ipak, Božidar Đelić je jedan od dobitnika iako njegova zvezda tamni i nije popularan kao nekada.” I za Stankovića je DS u senci njenog lidera. „Retko ko se doživljava samostalno.” Po svemu sudeći od ministara iz DS najveća zvezda je i dalje Vuk Jeremić. Čudno je samo da se zaboravlja na Dragana Šutanovca.
O tome da li se vlada doživljava kao jedinstvena pod palicom DS-a, kao nejedinstvena u kojoj svako vuče na svoju stranu, kao sklona padu ili kao stabilna, Radun kaže: „Deluje kao da nema jako vođstvo i jedinstvenu politiku, ali uspevaju da se dogovore. Nisu jedinstveni ali iz interesa ostaju zajedno. Bilo je perioda kada je delovala kao sklona padu ali kako vreme prolazi čini se stabilna.” Stanković smatra da jeste stabilna jer ima više poslanika koji glasaju za njenu politiku nego što ih je u vladajućoj grupaciji. „Pojave se pukotine, oko Zakona o informisanju ili Statuta Vojvodine. Ponekad deluju i kao raštimovani orkestar, primer je gasni sporazum, ali ima perspektivu da opstane mada su joj dometi limitirani jer ono što treba još da urade na zavisi samo od njih. U principu moraju da srede ekonomiju.”
Da li je simbol vlade Cvetković, Dinkić, Dačić, Jeremić ili Boris Tadić? Za Blagojevića dominira Tadić i njega vidi kao prvog. I za Raduna je Tadić simbol vlade, „bez obzira na to koliko je kontroliše, ali je utisak da je ne kontroliše. Mediji stvaraju utisak da je kontroliše. Mislim da je svaki ministar poseban feud. Svi su za, a u praksi svako radi šta hoće.” Stanković kaže isto: „Tadić simbolizuje vladu. Bilo bi najbolje da je simbolizuje premijer, ali on nije politička ličnost. Iza njega su Dačić i Dinkić koji je u najvećem problemu zbog ekonomske krize i ako se nastavi ovakav trend trebaće mu mnogo veštine da politički opstane.”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 03/01/2010]
