Izvor: B92, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o službama bezbednosti
Beograd -- Poslanici Skupština Srbije završili su načelnu raspravu o predlogu zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti.
Taj zakon, poslednji u setu akata koji su neophodni za raspisivanje predsedničkih izbora, kako tvrde u Vladi Srbije, omogućiće bolju kontrolu tajnih službi. Srbija će imati jedinstvenu bezbednosno-obaveštajnu zajednicu, što će, kako navode, otkloniti nepoverenje među samim službama. Umesto dosadašnjih pet, Srbija će ubuduće imati tri tajne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << službe.
Zakonom je predviđeno postojanje tri službe - Bezbednosno-informativne agencije kao posebne organizacije i Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne službe u sastavu Ministarstva odbrane.
Poslanici vladajućih stranaka najavili su podršku predlogu, dok su poslanici opozicije ocenili da to rešenje nije dobro jer suštinski ništa ne rešava.
Zakon predviđa da skupštinski odbor za bezbednost ima veće nadležnosti u kontroli tajnih službi, što im ni do sada nije bilo tako teško jer im je do sada jedino pravo bilo da dva puta godišnje pročitaju izveštaj koji im dostavi Bezbednosno-informativna agencija I da eventualno postave poneko pitanje.
Direktori službi moraće da omoguće poslanicima pristup u prostorije određene službe, dozvole im uvid u dokumentaciju, pruže podatke o radu i odgovaraju na pitanja, ali se zakonom objašnjava i koji podaci će biti tajni u skladu sa međunarodnim standardima.
Ključne novine zakona odnose se na osnivanje Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je do sad funkcionisao na osnovu Uredbe Vlade, i Biroa za koordinaciju rada službi, a predviđena je parlamentarna kontrola nad radom službi bezbednosti.
Zakon je obrazlagao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković umesto ministra odbrane Dragana Šutanovca, koji boravi u poseti Francuskoj.
SRS i SPS protiv predloga
Poslanici vladajućih DSS-a i Nove Srbije rekli su da je dobro sto će ova materija biti zakonski uređena, uz ocenu da taj propis osigurava efikasnost u obavljanju poslova bezbednosti, kao i političku i ideološku neutralnost službe.
Radikali su i danas ponovili da je zakon loš i da za njega neće glasati, posebno jer nisu definisani međusobna saradnja službi i nadzor Skupštine nad vojnim obaveštajnim službama i jer više liči na "zakon protiv terorizma" nego o obaveštajnim službama.
Oni upozoravaju da NATO od Srbije traži da potpiše sporazum o razmeni poverljivih informacija, kao i da po našoj zemlji "vršlja ko kako hoće".
SRS tvrdi da strani obaveštajci to već čine za potrebe Haškog tribunala, dok na Kosovu i Metohiji deluju sve moguće tajne službe, sem srpskih.
Poslanici SPS smatraju da je suština zakona u tome da predsednik Republike preuzme kontrolu nad službama bezbednosti iako za to nema ustavnog osnova.
Socijalisti su ukazali i da pitanje čuvanja tajne nije do kraja regulisano, kao ni rad kontraobaveštajne službe koja treba da štiti državu od obaveštajnih aktivnosti drugih zemalja.
