Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Sep.2024, 05:25

Skupština Srbije završila rad, sutra nastavak rasprave o rebalansu budžeta

Skupština Srbije završila je rad za večeras, a rad će nastaviti sutra u 10 časova, raspravom o rebalansu budžeta za ovu godinu i pratećim zakonima.

Na kraju današnjeg rada premijer Miloš Vučević je još jednom pozvao sindikate u prosveti da se vrate dijalogu i da ne nasedaju na jeftine parole onih koji nemaju nikakvu odgovornost i koji, kako je rekao, kad su vodili državu ponižavali prosvetne radnike.

"Mislim da je Vlada spremila dobar predlog povećanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << plate za sve u javnom sektoru, realan u odnosu na projektovan rast bruto-društvenog proizvoda, naš ekonomski potencijal, dalju šansu za razvoj, i posebno apostrofirala značaj prosvete", rekao je premijer.

On se osvrnuo na predloge opozicije da najniža plata u prosveti bude 120.000 dinara, primetivši da su tražili više od sindikata.

"Vi ste verovatno veći borac za njihova prava nego oni sami jer vas ništa ne košta da to kažete. Možete da kažete da bude i 220.000, nekom bi trebalo da se to dopadne i da se vi tobože brinete o njihovim pravima", rekao je Vučević.

On je podsetio da plate u prosveti od 1. januara treba da budu povećane za 12 odsto.

"Mi smo u ovom trenutku rekli da prosveta zaslužuje posebnu pažnju i zato je predlog vlade da u 2025. godini najveće povećanje baš bude za vaspitačice, vaspitače, učitelje, učiteljice, nastavnike i profesore. Da bude 12 odsto i time bi se približili onome što jeste cilj u razgovorima, ekonomskom, socijalnom dijalogu sindikata u prosveti i vlade. A to da početna plata u prosveti bude prosečna zarada u Republici", rekao je Vučević.

Kako kaže, ako bi postigli ovaj dogovor, a veruje da hoće, početna plate u prosveti bi bila negde oko 95 odsto prosečne plate u januaru 2025. godine.

"Ja pozivam sve sindikate u prosveti da nastavimo razgovore, moja poruka je da nema potreba da se štrajkuje. Nije pitanje da neko pritisne vladu pa će vlada da otvori neku dodatnu fioku pa da izvadi više para. Nije to pitanje dobre volje, to je pitanje mogućnosti države", rekao je Vučević.

Poslanici će sutra nastaviti rad, a na predloženo zakone je podneto 146 amandmana, od kojih 119 na rebalans budžeta za ovu godinu.

Predlogom za uzmenu Zakona o budžetu za ovu godinu, o kome je juče počela rasprava, predviđeno je da budžet Srbije iznosi 2.173 milijarde dinara, odnosno da bude povećan za 132,5 milijarde dinara.

Poslanici vladajuće koalicije podržavaju rebalans budžeta

Poslanici stranaka vladajuće koalicije rekli su na današnjoj sednici da će podržati predloženi rebalans budžeta za ovu godinju, dok ga je opozicija kritikovala.

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da očekuje čak i od opozicije da će glasati za zakon o finanskoj podršci porodicama s decom.

"Ne možete ni sebi, ni bilo kome drugome objasniti da ćete glasati protiv zakona koji donosi toliko koristi svakom roditelju i svakom detetu. To ne može se objasniti. Možete da ga napadate da je bolji ili loši, ali ne možete da ne glasate za to da dobijete za prvo dete 500.000 dinara", rekao je Vulin.

Dodao je da je bio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i da ga ništa ne bi više usrećilo od mogućnosti da je mogao da donese takav zakon.

"Ali mi smo u to vrijeme imali fiskalnu konsolidaciju, mi smo morali da ispravljamo greške mnogih od vas koji ste tada vladali Srbijom, zato što smo došli na praznu kasu, zbog koje nismo imali ni za plate ni za penzije. I izborili smo se da nemamo smanjena socijalna davanja i to je najviše što smo mogli da uradimo", rekao je Vulin.

Potpredsednik Skupštine Srbije Edin Đerlek rekao je da je predloženi rebalans budžeta dobar i pozitivan.

"Suficit od 133 milijarde govori da se radi o odgovornoj ekonomskoj politici koju Vlada Srbije vodi", poručio je Đerlek.

On smatra da postoje svi uslovi da predviđeni ciljevi Programa Srbija 2027 budu ispunjeni ali da bi taj skok bio pravi, kako je rekao, treba ulagati i u druge regione, a ne samo u Beograd i Vojvodinu.

"U Sandžaku imamo duboko nerazvijene i devastirane opštine. Mladi ljudi, i Srbi i Bošnjaci, odlaze i zato je neophodno da mnogo više ulažemo u Sandžak", rekao je Đerlek.

On je rekao da je u Novom Pazaru u nedelju, na Dan žalosti, zbog pogibije tri člana jedne porodice i mlade devojke, grupa ljudi napravila incident na nacionalnoj osnovi.

"Nisu imali nimalo senzibiliteta i osećaja za tragediju koja se dogodila. U Novom Pazaru Srbi i Bošnjaci vekovima žive zajedno i takve stvari su nepotrebne. Ako želimo mir, moramo da činimo korake koji vode ka tom miru. Prenaglašena nacionalistička i ratnohuškačka retorika na nekim nacionalnim frekvencijama nisu od pomoći u tome", upozorio je Đerlek.

O spomeniku Draži i iseljenju Broza iz Kuće cveća

Poslanik Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) Vladimir Đorđević danas je kritikovao budžet zbog toga što nije predviđen novac za podizanje spomenika Dragoljubu Mihailoviću ili za izmeštanje groba nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

"Bilo je neophodno da isplanirate to iseljenje u Hrvatsku iz koje i dolazi, a preminuo je u Sloveniji, te nema nikakve veze sa Srbijom, osim što je Srbe ubijao, pa neka mu tamo prave kuću cveća", rekao je Đorđević na sednici Skupštine Srbije, na kojoj se raspravljalo o rebalansu budžeta.

On je naveo i da podržava uvođenje obaveznog vojnog roka, ali da služenje treba produžiti sa 75 na 180 dana.

Poslanica Socijalističke partije Srbije Snežana Paunović pozvala je danas u Skupštini Srbije poslanika Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) Vladimira Đorđevića da priče o Dragoljubu Mihailoviću i Josipu Brozu Titu ostavi istoričarima i da se pusti praznih priča.

Paunović je rekla da je interesantno da Đorđević citira gradonačelnika Beograda sa jednom "suludom ličnom idejom" i poručila da ne navodi građane Srbije na reviziju istorije.

Ona je istakla da ako je najveći problem u Srbiji da li će Tito biti u Kući cveća, onda se neozbiljno pristupa brojnim otvorenim pitanjima.

Poslanica Jedinstvene Srbije Zagorka Aleksić rekla je da će ta poslanička grupa podrzati predloženi rebalans budžeta.

"Ove izmene i dopune budžetskog zakona označavaju velika ulaganja u kapitalne investicije, u energetiku, poljoprivredu, zdravstvo, vojsku. Takođe, podržavamo i povećanje penzija koja sledi od 1. decembra i povećanje plata koja sledi od 1. janvara. Ono što je za jedinstvenu Srbiju posebno značajno je što se nije odustalo od socijalnih podsticaja i mi ćemo uvek podržavati mere pomoći porodicama sa decom", rekla je Aleksić.

Poslanica Socijaldemokratske partije Srbije Sanja Jefić Branković rekla je da će njena stranka podržati predloženi rebalans budžeta i naglasila da je sada važno da se planirano povećanje prihoda od 133 milijarde pravilno rasporedi.

"To zahteva jednu ozbiljnu analizu koje su to oblasti u koje treba u ovom trenutku uložiti neka dodatna sredstva kako bi pokazali efekte u budućem periodu i zahteva veliko poznavanje sistema upravljanja javnim finansijama i mislim da je predlogom rebalansa budžeta upravo to i učinjeno", rekla je Jefić Branković.

Poslanik Ekološkog ustanka Dragan Jović kritikovao je rebalans budžeta zbog, kako tvrdi, nedovoljno sredstava koji su opredeljeni za poljoprivredu.

"Gubitak samo zbog suše je 130 milijardi, više nego što je celokupni budžet za poljoprivredu. Nemojte da se čudite ako opet bude protesta seljaka", reako je Jović.

Poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je da je predloženi rebalans budžeta kredibilno i konzervativno planiran i da će SPS glasati za njega.

"Mi stvarno imamo 133 milijarde dodatnih prihoda, a od toga 52 odsto iz rasta BDP-a, što znači nešto se dešava u privredi. Stabilan evro je alat u ekonomskoj policiji koju vodi ova vlada i ona, za razliku od naših kritičara, ima ekonomsku politiku", rekao je Bajatović.

On smatra da je, posle IT industrija, poljoprivreda ipak najbolji i najsigurniji izvoznik u Srbiji.

"Ako želimo rast, mi moramo da zadržimo ovaj nivo investicija, moramo da ga zadržimo i u državi. U izveštaju koje je napisao Fiskalni savet rastu privatne investicije. To je dobro. One će povući i plate i već povlače, povućI će plate i u javnom sektoru. Ali istovremeno, to treba da znamo, takav rast plata može biti generator inflacije", rekao je Bajatović.

Poslanik "Mi glas iz naroda" Branko Pavlović tvrdio je da je inflacija u Srbiji duplo veća nego u Evropi i da za tu razliku treba da oslabi kurs dinara, a smatra i da precenjeni kurs dinara čini domaću proizvodnju sve manje i manje konkurentnom.

Tokom rasprave o rebalansu poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta bacio je Poslovnik Narodne skupštine, a poslanik Srpske napredne stranke Dejan Bulatović je ocenio da deo opozicije želi da izazove incidente.

Jovanović je bacio poslovnik tokom polemike sa ministrom poljoprivrede Aleksandrom Martinovićem, a predsedavajućoj Marini Raguš rekao da ga ona krši. On je rekao Raguš da ona smiruje Martinovića, iako, kako je rekao, iznosi neistine, a na njegov račun izneo i uvrede.

Poslanik SNS Dejan Bulatović rekao je da Jovanović bacanjem poslovnika gađa direktno u ministre, i da je "dobacio", neko od ministara bi bio povređen.

"Kada bacate Poslovnik i u njemu kada je Ustav, vi ste gađali srpski narod. I da budemo sasvim otvoreni, pljunuli ste na srpski narod, na tradiciju, na nešto što je najsvetije u srpskom narodu, to je Narodna skupština Republike Srbije", rekao je Bulatović.

Bulatović je ocenio da se ovo nikad nije desilo i ocenio da deo opozicije hoće da izazove građanski rat.

"Oni hoće građanski rat. Oni radi na tome. Oni hoće da unište Srbiju", rekao je Bulatović.

Poslanik koalicije NADA Predrag Marsenić govorio je o situaciji na KiM, te optužio vladajuću koaliciju da predaje srpske institucije, dok se predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš prisetio sukoba sa nekadašnjim ministrom odbrane Draganom Šutanovcem. Poslanik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović reklamirao je povredu Poslovnika jer predsedavajuća, kako je rekao, nije reagovala na to što je ministar poljoprivrede rekao opoziciji da su neprijatelji ove zemlje.

Vučević: Građani kupuju dobru hranu, BIA ne hapsi, a Kosovo i Metohija je deo Srbije

Premijer Vučević je ocenio kao skandaloznu izjavu opozicionog poslanika Narodnog pokreta Srbije Stefana Janjića da je Srbija, odnosno tadašnji režim, kako je rekao, kriv za bombradovanje 1999. godine.

"To je zaista skandal nad skandalima što ste izgovorili. Da ne ulazim u to što ste uvredili porodice poginuih, otetih, nestalih, unesrećenih i proternih i raseljenih ljudi jer su ih ubijali oni koji su nam napali državu", rekao je Vučević, reagujući na obraćanje Janjića.

On je podsetio da je SR Jugoslavija bombradovana bez pravnog osnova, bez odluke SB UN, kršeći međunarodno pravo i otimajući deo naše teritorije. Vučević je kazao da je jedini razlog napada bilo otimanje Kosova i Metohije i dodao da taj proces nije zaokružen i da autori tzv. kosovske nezavisnosti nisu odustali od tog plana, nijednog trenutka.

"I vi posle svega toga kažete da je neki Slobodan Milošević ili bilo ko kriv za napad na našu državu. Da li je pravio greške ili nije pravio greške... Sigurno svako od nas pravi greške. Ali da nametnemo da je vlast u Srbiji kriva za napad i ubistvo našeg naroda i otimanje teritorije, ubistvo naših policajaca, stvarno...", prokomentarisao je Vučević.

On se osvrnuo i na komentare Janjića koji je pitao da li će vlada smanjiti cene namirnica kao što su pršuta i maslac, ili će nastaviti da građane Republike Srbije hrani "đubretom od hrane".

"Mislim da građani Srbije imaju dobru ponudu namirnica u radnjama i da smo izašli sa ozbiljnom kampanjom najbolje cene koju smo obuhvatili 82 vrste proizvoda. Ne znam šta vi jedete kada nazivate ono što svi mi jedemo da je đubre. I ne znam zašto ste napravili od parizera ili neke druge salame političku paradigmu. Pa šta vi to jedete i čime se hranite?", upitao je Vučević.

On je poručio Janjiću da je uvredio sve građane time što je ovo rekao.

"Neverovatno mi je onda da kažete da Bezbednosno informativna agencija hapsi ljude. BIA ne može da hapsi ljude. Ne može, kolega, da hapsi ljude, to bi morali znati. BIA može da pozove na razgovor, a samo policija može da hapsi ljude", rekao je Vučević na kritike da se povećavaju sredstva za BIA.

Vučević je objasnio da BIA kupuje novu tehnologiju, odnosno informacione sisteme i upitao šta je sporno.

"Pa to valjda treba podržati, kao što treba podržati ovaj porodični zakon", rekao je premijer.

"Građani Srbije kupuju dobru hranu, BIA ne hapsi, a Kosovo i Metohija su deo Srbije", zaključio je Vučević.

Na Janjićevo obraćanje je reagovala i šefica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Snežane Paunović. Ona je povodom NATO bombardovanja 1999, rekla "da je ta stranka kriva što tada nije imala cenu za Srbiju" i što je, kako je rekla, nisu prodali.

"Što nismo potpisali blanko zahteve sa Zapada, što smo se po svaku cenu borili da granice ostanu nepovređene, što smo platili i političku cenu, jer ste nas na nekakvoj kvazi revoluciji srušili obećavajući da ćete da rešite sve što mi nismo hteli i tačno rešili ste. Hapsili smo teroriste koje ste pustili i još treba da vas pustim da 25 godina posle toga objasnite kako smo mi krivi što je Srbija bombardovana. Mene je sramota vaših reći, vas bi trebalo da bude duplo", rekla je Paunović odgovarajući Janjiću koji je rekao da je SPS kriv za bombardovanje SRJ 1999.

Siniša Mali Nikeziću:Ostavili ste pustoš, Srbija sada druga najbrže rastuća ekonomija

Ministar finansija Siniša Mali istakao je danas da je Srbija u ovom trenutku druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, a poslanika Stranke slobode i pravde Dušana Nikezića upitao kako ga nije sramota da govori o ekonomiji, kada je on kao "alfa i omega" srpske ekonomije do 2012. godine ostavio pustoš i pola miliona ljudi bez posla.

U polemici sa Nikezićem, na sednici Skupštine Srbije na kojoj se raspravlja o rebalansu budžeta, Mali je rekao da je neverovatno šta je Nikezić izrekao, a bio je kreator ekonomske politike u Srbiji do 2012. godine, a potom uporedio Srbiju danas sa Srbijom od pre 12 godina.

"Srbija je u ovom trenutku druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, to se od 2008. godine do 2012. godine nijedanput nije desilo, a uvaženi poslanik je bio 'alfa i omega' kada je ekonomska politika u pitanju. Uspeo je da zatvori i zakatanči fabrike, i da pola miliona ljudi u tom trenutku ostavi bez posla, precizne cifre sa 2.081.000 zaposlenih 2008. godine, Srbija je 2012. imala 1.860.000 zaposlenih", rekao je Mali.

Upitao je Nikezića kako ga nije sramota da govori o brizi za ljude, dodajući da je stopa nezaposlenosti 2012. godine bila 25,9 odsto i da je svaki četvrti stanovnik bio bez posla.

"Sećate li se neke velike strane direktne investicije? Naravno da ne, nije je ni bilo, sećate li se neke otvorene fabrike, a sećate se sigurno kursa koji je plutao i lutao. Ostavili ste pustoš 2012. godine u junu, niste imali da isplatite penzije, i vi govorite o penzijama i platama", rekao je Mali.

Mali je obraćanje Nikezića ocenio kao licemerno, a potom uporedio plate prosvetnih radnika danas i pre 12 godina.

"U njegovo vreme 2012. godine prosečna zarada kod nastavnog osoblja bila je 44.238 dinara, sa uvećanjem od 1. januara biće 97.087 dinara", rekao je Mali.

Na kritike da je guverner NBS povećala platu, Mali je upitao kakve to veze ima sa budžetom, te da bi Nikezić trebalo da zna da Narodna banka plate isplaćuje iz sopstvenih prihoda.

"Kaže energetski sistem u kolapsu i da smo najvrednije resurse prodali. Mislite, vi ste prodali NIS", rekao je Mali i dodao da su poslednje restrikcije struje bile 2012. godine dok je "uvaženi poslanik vodio računa o EPS i ostalim preduzećima".

Navodeći da u vreme bivše vlasti nije bilo novca za isplatu penzija, Mali je kazao da se danas penzija povećava, odnosno od 1. decembra i da će biti prosečna penzija 435 evra.

"Smejali ste se i vi i ostali kada je predsednik Vučić rekao da će prosečna plata u Srbiji biti 500 evra 2019. godine, pa sad maca pojela jezik, pošto ne samo da smo i taj cilj ispunili, nego je sada prosečna zarada 818 evra, biće preko 900 evra u decembru ove godine, idemo na preko 1.000 evra u decembru naredne godine i da, mi ćemo doći do tog cilja od 1.400 evra 2027. godine", istakao je Mali.

Što se tiče kamata na kredite, 2012. godine prosečna kamata na dinarske kredite koja uzimala tadašnja vlast bila je 13,68 odsto, a danas je 5,1 odsto.

Poslanik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić rekao je da niko od ovog rebalansa budžeta neće živeti bolje, navodeći da je Mali govorio o platama i penzijama u 2027. godinu kojih nema u ovom rebalansu.

"Zato govori da nam je ekonomija nikad jača, ali nema para da se prosvetnim radnicima povećaju plate ni do nivoa prosečnih plata u Srbiji", rekao je Nikezić, dok, kako je rekao, ima para da se poveća plata Tabaković za 103.000 dinara.

Prema tvrdnjama Nikezića, Srbija je u poslednjih 12 godina izgubila prehrambeni i energetski suverenitet, a EPS je "pred potpunim raspadom", kao i da je rupa u budžetu sve veća, jer se sve skuplji projekti finansiraju iz novih zaduženja.

Mali Aleksiću: Recite ljudima da ne treba da se bavimo novim investicijama

Ministar finansija Siniša Mali danas je tokom polemike o rebalnsu budžeta u Skupštini Srbije pozvao šefa poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića da ljudima u Ziđinu koji imaju plate veće od 800 evra kaže da je Ziđin loš, da je politika vlade loša i da ne treba da se bave novim investicijama.

On je tako odgovorio na Aleksićeve tvrdnje da priče o budžetu nisu tačne i da predstavljaju "iluzije".

Mali je podsetio Aleksića na rezultate prethodne vlasti i uporedio podatke koji se odnose na zarade zaposlenih, pre svega u zdravstvu, ali i u Boru i Majdanpeku gde je, kako je rekao, prethodna vlast planirala da gaji kikiriki i bambus.

Mali je ocenio da je Aleksić licemeran i da je bio deo prethodne vlasti.

"Ne znam na koje tajne ugovore mislite s obzirom da je ugovor o Beogradu na vodi javan, stavljen na web stranicu vlade, dan nakon što je potpisan, samo niko da pomene da smo od najružnijeg dela grada napravili najveće gradilište i promenili izgled Beograda a vi se niste potrudili da nešto promenite na bolje", rekao je Mali odgovarajući Aleksiću.

On je naveo da Aleksić govori o Boru i Majdanpeku gde su, kako je rekao, predstavnici bivše vlasti planirali da gaje bambus i kikiriki.

"Kad je Ziđin u pitanju, nije to zemljište dato Kinezima, to je samo vaše neznanje, Srbija ima strateško partnerstvo sa kompanijom Ziđin i mi smo suvlasnici 37 odsto tamo, a od privatnika ko želi da proda svoju zemlju ima pravo da proda", rekao je Mali.

On je naveo da je danas prosečna zarada u Boru 900 evra, dakle iznad proseka u Srbiji, a u Majdenpeku 820 evra, što je na nivou prosečne zarade u Srbiji.

"U vaše vreme je bila 380 evra, naspram današnjih 820 evra, pa idite vi recite tim ljudima da je Ziđin loš, da je politika ove vlade loša, da ne treba da se bavimo novim investicijama, nego je trebalo da se građani bave uzgajanjem kikirkija i bambusa", rekao je Mali.

On je uporedio i plate zdravstvenih radnika od 1. januara 2025. godine sa povećanjem u odnosu na 2012. godinu.

"U vaše vreme, doktor specijalista je 2012. imao platu 67.540 dinara, u januaru 2025. sa povećanjem koje je planiramo od 8 odsto imaće platu 160.496 dinara, lekar opšte prakse je imao 53.000 dinara, a od 1. januara 128.000 dinara. Medicinske sestre 2012. imale su prosečnu platu od 32.000 sa povećnjem od 1. januar imaće 86.600 dinara", ukazao je potpredsednik vlade.

On je rekao da je Aleksić 2019. godine kada je bio suficit u budžetu govorio da je to loše, kao što danas govori da je deficit loš.

"Pa jel ste muzičar ili niste", upitao je Mali, a potom naveo da smatra da je bolje da se malo više potroši, ali u projekte koji se isplate i doprinose stopama rasta.

Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić rekao je prethodno da su priče o budžetu koje su se mogli čuti u Skupštini ovih dana, posebno od ministra finansija Siniše Malog "iluzije".

"Nemojte više da budemo najbolji i najjači, jer mi propadasmo dok smo, po vašim rečima, najveći i najbolji", rekao je Aleksić.

On je rekao da se vlast hvali privrednim rastom, tvrdeći da nikada nije stigao rast od devet odsto iz 2004, 5,9 odsto 2007 ili 5,4 odsto 2008.

Aleksić je rekao i da će Srbija 2027. imati ne rast, nego usporenje zbog ulaganja u neproduktivne projekte, poput Ekspa, a da sada država iz redovnih prihoda ne može da servisira i vraća kredite, nego uzima nove.

Na Aleksićeve tvrdnje se osvrnuo i šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov koji je rekao da je opozicija pokazala kako se odnosi prema budžetu i javnim finansijama na primeru Miroslava Aleksića koji je dok je bio predsednik opštine Trstenik "više desetina puta prekršio budžetska pravila I zakone".

Jovanov je odgovarajući Aleksiću rekao da se nekadašnji predsednik opštine Trstenik zaista bavio povećanjem plata ali sebi lično.

Prva odluka koju je doneo kao predsednik opštine je bila da sebi poveća platu. Za ostalo kada bude bilo vremena, ali eto nije bilo vremena ni za koga drugog. On je postupao po onoj narodnoj 'Bog je sebi prvo bradu napravio', istakao je Jovanov.

Prema njegovim rečima, Državna revizorska institucija (DRI) je istragom otkrila 14 tačaka kršenja budžeta dok je Aleksić bio predsednik opštine Trstenik.

Na 20 stranica je ustanovila kršenje zakona, procedura, zakona o javnim nabavkama, nabavkama u četiri oka. Onda je on, da bi izbegao krivičnu odgovornost, dogovorio da prekršajno odgovara kod sudije za prekršaje da ne bi bilo krivčne odgovornosti, objasnio je Jovanov.

On se osvrnuo i na Aleksićev napad na kineske investitore u Srbiji, naglasivši da je Aleksić posle 20 dana i turneje po Americi krenuo u žestok napad na kineske investitore.

Ne smemo dozvoliti da srpska skupština postane poprište za proksi prepucavanja između Kine I SAD, dodao je Jovanov.

On je zaključio da kada je Aleksić u pitanju postoji jedan najtajniji dokument, a to je njegova diploma. Svi kažu da postoji ali je niko nije video, kazao je Jovanov.

Poslanici postavljali pitanja, od vojnog roka do završnog računa Stare Pazove

Poslanik Srpske napredne stranke Milimir Vujadović pitao je predstavnike opozicije koji su, kako je rekao, odgovorni za stanje u srpskoj politici, dokle će medijsku i podršku političkih struktura iz Sarajeva i Zagreba da koriste u borbi protiv Srbije i razvoja našeg društva.

Poslanica Jedinstvene Srbije Marija Jevđić rekla je da ta stranka smatra da je uvođenje obaveznog vojnog roka velika stvar za Srbiju, ne samo za odbranu zemlje, već i zbog toga što će, kako je rekla, mladim ljudima osnažiti osećaj odgovornosti i ozbiljnosti, a Ministarstvo odbrane pitala je da li postoji mogućnost da se zakon o vojnom roku uskladi sa propisima koji tretiraju civilnu zaštitu.

"Uporedo sa ovom izmenom zakona treba raditi na zakonima ili podzakonskim rešenjima koji će omogućiti da se sistem civilne zaštite razvije u mobilan i moderan sistem", rekla je Jevđić.

Ona smatra da bi time u kratkom roku došlo do velikog broja obučenih lica za sprovođenje različitih mera civilne zaštite, a dugoročno bi se kreirala moderna bezbednostna politika koja bi rezultirala manjim posledicama nepogoda i savremenih izazova sa kojima se susreće društvo u celosti.

Poslanik SDPS Muamer Bačevac postavio je pitanje da li su privedeni i optuženi huligani koji su pre neki dan, kako je rekao, divljali centrom Novog Pazara mašući "zastavama iz 1990-tih" i "zastavom Srpske krajine".

Bačevac je pozdravio što su svi relevantni politički predstavnici, i muslimanski i srpski, osudili taj incident, ali je rekao da je izostalo privođenje i podizanje optužnice protiv huligana.

Poslanici opozicije interesovali su se za dešavanja ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a šef poslaničke grupe Demokratske stranke Zoran Lutovac zatražio je od MUP-a i tužilaštva informaciju o tome ko su bili, kako je rekao, nasilnici koji su maltretirali studente, bacali eksplozivne naprave i koje mere su preduzete.

Poslanica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović pitala je Ministarstvo prosvete da li ima saznanja da Filozofski fakultet u Novom Sadu angažuje obezbeđenje za sproveđenje izbora za studentski parlament.

Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić postavila je pitanje ministarki za demografiju i brigu o porodicu Milici Đurđević-Stamenkovski da li je upoznata sa tim da određeni zaposleni u centrima za socijalni rad, kako tvrdi, kao što je u Centru za socijalni rad Obrenovac, organizuju usvajanje srpske dece u inostranstvu, posebvno u Švedskoj.

Poslanik koalicije NADA Zorana Stojanovića pitao je da li je povučeno pismo dostavljeno EU u decembru 2023. godine koje se odnosilo na Kosovo i Metohiju, a poslanik Stranke slobode i pravde Goran Petrović da li je tačno da bivši ministar Nebojša Stefanović i dalje ima policijsku zaštitu.

Šef poslaničke grupe Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović pitao je načelnika Generalštaba Vojske Srbije kakav je njegov stav o budućnosti zgrade Generalštaba.

Poslanik "Mi - glas iz naroda" Jovan Janjić pitao je Vladu Srbije zašto Srbija i dalje sledi sankcije koje je EU uvela prema, kako je rekao, nama prijateljskoj Belorusiji.

Poslanik Srbija centra Slobodan Ilić pitao je Državnu revizorsku instituciju i Ministarstvo finansija o završnom računu opštine Stara Pazova.

"U izveštaju DRI piše da je imovina opštine Stara Pazova za godinu dana, od 2021. do 2022. godine, uvećana, nije greška, 458 milijardi dinara, što je oko četiri milijarde evra. To je više od imovine Kragujevca, Niša, Novog Sada ili pet puta veća vrednost imovine od Beograda na vodi", rekao je on.

Opština Stara Pazova ima oko 63.000 stanovnika i samo 351 km2 i najmanja je opština u Sremu po površini, pa je pitao o čemu se tu radi.

16.41 - Đukić Dejanović: Spiskovi nastavnika koji su obustavili rad nisu dostavljani ministarstvu

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović negirala je danas optužbe poslanika opozicije da su tom ministarstvu ili Vladi Srbije dostavljani spiskovi ko učestvuje u obustavi rada u školama.

13.26 - Martinović: Imaćemo dovoljno i brašna i ulja, nestašica i gladi neće biti

Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović rekao je danas u Skupštini da će Srbija ove godine imati dovoljno strateških poljoprivrednih proizvoda i za svoje potrebe, ali i za izvoz, iako nekih kultura imamo manje nego što smo planirali.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Skupština Srbije u 10 sati nastavlja raspravu o rebalansu budžeta