Izvor: S media, 07.Dec.2010, 02:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupo žito, još skuplji hleb
Rast cene pšenice za 12 dinara mogao bi vrlo lako da se odrazi i na cenu hleba. Naša pšenica među skupljim u Evropi.
CENA pšenice na tržištu u Srbiji dostigla, a donekle i prestigla 25 dinara po kilogramu bez PDV. Brašno tip 500, od kojeg se proizvodi hleb, prodaje se i po ceni od 31 do 34 dinara za kilogram, takođe, bez PDV. Cena pšenice je od žetve, kada je plaćana 13 dinara za kilogram, porasla za 12 dinara. Ovakav rast cene, kako upozoravaju stručnjaci, gotovo sigurno >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << će dovesti i do nove, skuplje cene hleba.
Iz Unije pekara su ranije poručili da će cena hleba sasvim izvesno pratiti cenu žita. Da ne treba računati sa starim cenama vekne i u idućoj godini posredno je najavio i ministar trgovine Slobodan Milosavljević rekavši da cena brašna neće rasti narednih tri-četiri meseca, bar dok se ne potroši i samelje prošlogodišnje žite koje je otkupljivano po nižim cenama.
Stao izvoz
Skok cene pšenice, kako upozoravaju u “Žitima Srbije”, već je zaustavio izvoz pšenice iz naše zemlje. - U novembru je izvezeno samo 6.446 tona pšenice, i to u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru - navode u udruženju. - U avgustu, kada smo imali najveći izvoz, na stranim tržištima je završilo 102.059 tona pšenice i 13.620 tona brašna.
Cena žita je, sada, na tržištu gotovo duplo veća nego lane a do pre samo mesec dana pšenica je koštala oko 18 dinara. Tome se, međutim, najmanje raduju zemljoradnici koji od toga i nisu imali značajnije koristi. Berićet su pokupili trgovci jer su ratari žito prodavali za 13 dinara odmah posle žetve. Sa druge strane, i kriza je učinila svoje tako da mnogi nisu imali neophodnih 300 evra po hekatru koliko je bilo potrebno...
- Situacija koju sada imamo na tržištu može da dovede samo do daljeg rasta cene pšenice - ističe Vukosav Saković, direktor poslovnog udruženja “Žita Srbije”. - Pšenica u Srbiji je, već sad skuplja od pšenice u Mađarskoj, koja se prodaje za oko 23 dinara po kilogramu, tako da bi pravo rešenje bilo da se, bar ne neki kraći period, smanje ili ukinu dažbine na uvoz pšenice, kako bi se cena prilagodila zemljama u okruženju.
Žarko Galetin, direktor novosadske Produktne berze, napominje da su veće količine pšenice u Srbiji uskladištene kod nekoliko velikih trgovaca, koji su ujedno i veliki skladištari, ali i da je cena naše pšenice sada među najvišima u Evropi.
N. S. - V. Mt.
