Izvor: Blic, Beta, 14.Jun.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet bezbednosti UN u sredu o Kosovu
Vilijem Montgomeri rekao je u intervjuu „Blicu” ono što niko u Beogradu, Briselu pa i Vašingtonu ne sme da izgovori - nema trajne stabilnosti regiona bez podele Kosova. Montgomeri ide i dalje, pa čak kaže da i RS treba da dobije pravo na referendum o osamostaljenju. Da li penzionisani ambasador govori u ime onih delova američke administracije koji smatraju da je vreme da se na Balkanu traga za trajnim rešenjima? Ako uskoro sa one strane Atlantika ili iz Brisela stignu slični >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tonovi, biće jasno da bivši američki ambasador ne govori u lično ime, već da u diplomatskim ešalonima raste svest o potrebi novog političkog pristupa ovom delu sveta.
Da prvi na ovu temu neće progovoriti niko iz Srbije svedoči sagovornik „Blica” iz vrha vlasti. On objašnjava da sve što Vlada Srbije u ovom trenutku preduzima u tom smeru jeste borba za drugu rundu razgovora o statusu Kosova. Ni tada Srbija prva neće izaći sa predlogom, već će lobirati da to učini Evropska unija koja bi na taj način preuzela inicijativu i odgovornost za trajno rešavanje problema na Balkanu.
Ruska nedoumica
Priča o podeli ne samo što nije bila tabu ni za mnoge predstavnike vlasti u Srbiji, od Dobrice Ćosića do Zorana Đinđića, već je o njoj često pričano i u evropskim diplomatskim krugovima. Ruske diplomate su još u vreme bečkih pregovora predstavnika Beograda i Prištine nezvanično izražavale nedoumicu što podela Kosova nije među predloženim opcijama, ali su poštovale zvaničan stav Moskve da će podržati rešenje za koje se zalaže Srbija. Oni su verovali da bi podela i pored brojnih problema koje povlači za sobom, poput neizvesne sudbine srpskog stanovništva južno od Ibra, mogla da jednom za svagda skine pitanje Kosova sa dnevnog reda i osnaži Srbiju, kojoj nerešena situacija u južnoj pokrajini samo sputava razvoj.
Neki sagovornici „Blica” delovali su zatečeni istupom nekadašnjeg ambasadora Montgomerija. Sumnjičavi su prema njegovoj ideji, ali takođe tvrde da ovakve izjave teško mogu biti neumereno političko soliranje. Svejedno, većina ocenjuje da ovako „istrčavanje” nema uporišta u realnosti. Podsećaju na zvaničan stav američke administracije, ali i Brisela, kojim se ne podržava ta ideju, kažu oni i ocenjuju da bi podela Kosova i Metohije pogoršala ionako lošu situaciju Srba južno od Ibra, a možda čak dovela do novih nereda na jugu Srbije i u Sandžaku.
Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, kaže za „Blic” da se, pre svega, ne može zanemariti činjenica da je SAD protiv ovakvog rešenja koje zastupa Viljem Montgomeri.
- To je najgora ideja jer, kao prvo, zvanični Vašington podelu Kosova ne podržava, a kao drugo, to je loš predlog zbog žalosnog statusa srpskog stanovništva na Kosovu, loše kontrole države na Jugu Srbije i velikih podela u Sandžaku - kaže Janjić.
Janjić: zamena, a ne podela
On dalje pojašnjava da čak i kada bi Amerika podržala podelu Kosova i Metohije, da bi ona to učinila samo „zamenom teritorije”. Ta zamena bi, prema njegovim rečima, izgledala tako što bi Albancima pripalo Preševo, Madveđa i Bujanovac na jugu Srbije, dok Srbija ne bi dobila Severnu Mitrovicu, nego samo opštine Leposavić i Zubin Potok. „Ukoliko bi se Srbi pobunili protiv ovakvog rešenja, dobili bi nerede u Sandžaku gde već postoje velike tenzije”, ocenjuje on.
- Montgomeri može da misli šta želi, ali državno rukovodstvo Srbije to ne bi smelo da prati - zaključuje Janjić.
Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović komentariše za naš list da je bivši američki ambasador „čovek koji dosta zna o regionu”, ali napominje da njegove ideje za sada nemaju podršku ni u Evropi, ni u SAD.
- Zvaničan stav Kontakt grupe je nedvosmislen i glasi: Nema podele - napominje Ivanović.
On, međutim, ocenjuje da je Montgomeri indirektno želeo da ukaže da Evropa „još dugo neće moći da sa pitanjem Kosova i Metohije izađe na kraj” i „suptilno sugeriše da će Amerika i dalje morati da se bavi tom problematikom”.
- Podelom Kosova i Metohije svi principi koje je Kontakt grupa postavila 2004. i 2005. godine bili bi dovedeni pod znak pitanja. Podela bi delovala pogubno za Srbe koji žive južno od Ibra. Tamo se nalaze srednjovekovni manastiri i sve što je važno za srpsku istoriju i kulturu. Dakle, i stanovništvo i kulturno-istorijska baština južno od Ibra bili bi izloženi opasnosti - kaže Ivanović.
Inače, Savet bezbednosti UN razmatraće u sredu izveštaj o Kosovu u kojem je bezbednosna situacija ocenjena relativno mirnom i pored zabrinutosti zbog incidenata na severu Kosova i zahteva prištinskih vlasti za povlačenje Unmika.
Priština traži povlačenje unmika
U izveštaju generalnog sekretara UN-a Ban Ki Muna, u koji je imala uvid agencija Beta, ukazuje se da su kosovske vlasti u više navrata tražile okončanje misije Unmika, navodeći da Rezolucija 1244 iz 1999. više nije relevantna i da više nisu obavezni da je poštuju. Generalni sekretar je, međutim, naveo da je nastavljena praktična saradnja predstavnika Unmika i kosovskih vlasti, iako Priština ima minimalne kontakte sa njegovim specijalnim izaslanikom Lambertom Canijerom.
Ban Ki Mun je ocenio da je od 10. marta do 31. maja sveukupna bezbednosna situacija i dalje „relativno mirna”, ali je ukazao na niz incidenata u severnom delu Kosovske Mitrovice koji izazivaju zabrinutost. Ban Ki Mun je naveo da opštine na severu Kosova, kao i severni deo Mitrovice i dalje rade odvojeno od ostatka Kosova. Lideri Srba na severu Kosova smatraju Unmik i Kfor jedinim legitimnim misijama po Rezoluciji 1244, pa ne prihvataju nijednu instituciju ni simbol kosovskih vlasti.
Oliver Ivanović, Dušan Janjić, Vilijam Montgomeri
-Mnogi ocenjuju da bi podela Kosova i Metohije pogoršala ionako lošu situaciju Srba južno od Ibra, a možda čak dovela do novih nereda na jugu Srbije i u Sandžaku.
Od Ćosića do Labusa
Dobrica Ćosić (1993) predlagao teritorijalnu podelu Kosmeta bez težnji za etnički čistim teritorijama, a sa reciprocitetom u sadržajima i oblicima garantovanih nacionalnih i građanskih prava za manjine tako što bi srednjovekovni srpski manastiri dobili status po atoskom modelu za pravoslavne manastire u Grčkoj.
Branislav Krstić, ekspert za prostorno planiranje (1996), zalagao se da se na delu teritorije na kojoj Srbija ne može da uspostavi kontrolu, ustanovi (albansko) područje s posebnim statusom („područje mirovne zaštite”, po ugledu na poznati Vens-Ovenov plan), a da se srpske i crnogorske istorijske celine integrišu u matičnu državu.
Dušan Bataković, nekadašnji savetnik predsednika Tadića (1998), smatrao da bi gradovi na Kosovu trebalo budu pod mešovitom albansko-srpskom upravom, a da kantonima budu obuhvaćena agrarna područja sa srpskom većinom i srpski manastiri.
Zoran Đinđić predlagao da, ako Kosovo i Metohij ide u pravcu nezavisnosti i ako Srbije to ne može da spreči, tražimo teritorijalnu podelu, efikasne međunarodne garancije za Srbe koji ostaju u albanskom delu i posebni status verskih objekata.
Nebojša Čović, lider SDP i potpredsednik Vlade Srbije (2001),
tražio da na Kosovu budu stvorena dva entiteta - srpski i albanski, pri čemu bi albanski bio pod zaštitom međunarodnih snaga, a srpski u zaštiti jugoslovenske vojske i policije.
Miroljub Labus, tadašnji lider G17 i vicepremijer (2005), pominjao kao mogućnost podelu na dva entiteta.
.jpg)
