Izvor: B92, 22.Apr.2009, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD dostavile dokument Karadžiću
Hag -- Odbrana Radovana Karadžića obelodanila je da je od vlasti SAD dobila dokument koji, kako tvrdi, potvrđuje postojanje sporazuma Karadžića i Ričarda Holbruka.
Karadžić je "od Vlade SAD 15. aprila dobio važan dokument koji podržava njegovu tvrdnju da je taj sporazum postojao", navodi odbrana u podnesku upućenom sudskom veću Haškog tribunala. Iz podneska proizlazi da je taj "važan dokument" diplomatska depeša koju je 22. jula 1996. Stejt departmentu uputio tadašnji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << američki ambasador u BiH Džon Menzis.
Danas objavljenim podneskom odbrana je zatražila dodatno vreme za ulaganje zahteva za odbacivanje optužnice i obustavu postupka, koji zasniva na tvrdnji da je američki diplomata Ričard Holbruk, u ime SAD i UN, Karadžiću u julu 1996. garantovao imunitet pred Tribunalom, ako se povuče sa čela Republike Srpske, Srpske demokratske stranke i iz javnog života.
Prema odbrani, Holbruk je taj sporazum postigao sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, na sastanku u Beogradu, 18. jula 1996.
Od prebacivanja u Hag, Karadžić tvrdi da mu je Holbruk garantovao imunitet. Sudsko veće je, međutim, već odlučilo da - čak i da sporazum s Holbrukom postoji - navodni Karadžićev imunitet pred Tribunalom nema nikakvu važnost, te da bi samo mogao biti uzet u obzir pri eventualnom određivanju kazne.
Odbrana u današnjem podnesku navodi da je Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson 16. aprila ove godine u Vašingtonu intervjuisao američkog diplomatu Filipa Goldberga koji je na sastanku Holbruka sa Miloševićem vodio beleške.
Takođe, u podnesku piše da su vlasti SAD dostavile Karadžićevoj odbrani ukupno šest dokumenata - depeša upućenih Stejt departmentu o tom sastanku - te da je zvanični Vašington obavestio odbranu da to nisu svi dokumenti koje poseduje i da nastavlja pretragu.
Uz napomenu da među tim dokumentima nisu beleške, zapisnici ili snimci sa sastanka, Karadžićev pravni savetnik Robinson je zatražio da vlasti SAD potraže i, ukoliko ih imaju, dostave i te dokumente.
Tokom razgovora sa američkim diplomatom Goldbergom, Karadžićev savetnik je saznao da su razgovoru Holbruka i Miloševića 18. jula 1996. prisustvovali i predstavnici Združenog generalštaba oružanih snaga SAD, Pentagona i Saveta za nacionalnu bezbednost.
Odbrana je stoga od vlasti SAD zatražila da pretraže i arhive tih organa i dostave joj dokumenta o sastanku.
Karadžićev pravni tim je od vašingtonske administracije zatražio i dozvolu da sve dostavljene dokumente, kao i razgovor sa diplomatom Goldbergom iskoristi u javnom podnesku za odbacivanje optužnice i obustavljanje postupka.
Tu dozvolu, SAD su, u skladu sa pravilima Tribunala, prethodno postavile kao uslov za dostavljanje dokumenata i intervjue sa svojim zvaničnicima.
Karadžić i njegovi pravni savetnici su zbog svega navedenog zatražili od sudskog veća predsedavajućeg Ijana Bonomija dodatne dve nedelje za ulaganje zahteva za odbacivanje optužnice. Prvobitni rok za podnošenje tog zahteva ističe sutra.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te za progon i druge zločine, uključujući i uzimanje međunarodnih talaca.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula prošle godine, a u Hag je prebačen devet dana kasnije. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je sudija Bonomi u spis, u skladu sa pravilima, uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.
Odbijen zahtev za telefonski intervju
Potpredsednik Haškog tribunala O Gon Kvon odbio je zahtev Radovana Karadžića da mu bude dozvoljeno da novinarki Zvezdani Vukojević da telefonski intervju.
Sudija Kvon je, odbijajući zahtev, ocenio da je sudski sekretarijat pravilno postupio kada je odredio da Karadžić može sa novinarkom komunicirati pisanim putem, budući da bi u telefonskom razgovoru postojao rizik da bude obelodanjen identitet zaštićenih svedoka ili informacija koja se pred sudom vodi kao poverljiva.
Sredinom februara sudija Kvon je Karadžiću dozvolio kontakt, ali ne i susret, sa novinarkom holandskog lista "Revi" Zvezdanom Vukojević, koja o njemu želi da napiše članak.
Usvajajući tada zahtev optuženog, potpredsednik Tribunala je dozvolio Karadžiću da sa novinarkom komunicira na daljinu - "pisanom prepiskom, u telefonskom razgovoru ili na drugi način koji sudski sekretarijat smatra primerenim".
Sekretarijat Tribunala je 12. marta obavestio Karadžića da sa novinarkom Vukojević može kontaktirati samo u pisanom obliku.
Ocenjujući da se time narušava njegovo pravo na slobodno izražavanje, Karadžić je potom zatražio da sudija Kvon odluku sekretarijata preinači i dozvoli mu da sa novinarkom razgovara telefonom.
Prema februarskoj odluci, sva komunikacija između Karadžića i Vukojevićeve biće nadzirana, a novinarka će prethodno biti upozorena da se mora držati pravila suda ili će protiv nje biti pokrenut postupak za nepoštovanje Tribunala.
Ta odluka sudije Kvona je bez presedana u petnaestogodišnjoj istoriji suda u Hagu. Do sada je sekretarijat Tribunala, pozivajući se na pravila, zabranjivao svaki kontakt optuženih sa štampom.
Bivši predsednik Republike Srpske prethodno je, u oktobru prošle godine, kontakt sa Vukojevićevom zatražio da bi javno odgovorio na "demonizaciju" u medijima kojoj su ga, kako tvrdi, godinama izlagali Tužilaštvo, SAD i njihov bivši izaslanik Ričard Holbruk.
