Izvor: B92, 19.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski ambasador napustio sednicu SB
Njujork, Vašington, Beograd, Beč -- Ruski ambasador u UN napustio sednicu Saveta bezbednosti o Kosovu, optužujući šefa UNMIK-a da brani nezavisnost pokrajine.
Dok je šef UNMIK-a Joakim Riker podnosio detaljan tromesečni izveštaj o stanju Misije UN i ostvarenju standarda na Kosovu, ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin besno je napustio sednicu. Čurkin je optužio Rikera da zastupa nezavisnost, umesto da razmatra sprovođenje Rezolucije 1244 o Kosovu.
On je predstavnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Savetu bezbednosti preneo stav Moskve da je neophodno nastaviti pregovore o budućem statusu Kosova. Vidno iznerviran, Čurkin je posle sednice rekao i da je šefu UNMIK-a "jasno stavio do znanja da smatra da je izveštaj o stanju na Kosovu jednostran".
"Bio sam jako uznemiren kad sam čuo izlaganje gospodina Rikera, jer on je praktično propovedao nezavisnost, umesto da govori o sprovođenju rezolucije 1244 o Kosovu. Da je neko zatvorio oči mislio bi da govori Mati Ahtisari, a ne Riker. Srećom sedeo je tačno ispred mene- pogledao sam ga u oči i rekao mu šta mislim. Rekao sam ono što sam morao da kažem, i moje primedbe su ostale zabeležene, a to je da su njegovi zaključci pristrasni. Međunarodni predstavnici ne bi smeli da budu tako jednostrani kad govore o situaciji na Kosovu."
"Pojedini predstavnici međunarodne zajednice ističu stalno jedan princip, a to je da rešenje mora biti prihvatljivo za narod Kosova. Ali kad govorimo o multietničkom društvu, posebno kad govorimo o Kosovu, taj princip znači da rešenje mora biti prihvatljivo za sve ključne etničke grupe. Umesto što se koncentrišu na pitanje konačnog statusa, predstavnici međunarodne zajednice bi morali da vode računa o elementarnom ispunjavanju standarda, posebno oni koji su zaduženi za sprovođenje tih standarda", rekao je Čurkin.
On nije želeo da govori o mogućem vetu. "To je prevelika reč za ovaj trenutak i nećemo o tome razgovarati pre glasanja", rekao je Čurkin.
Joakim Riker (FoNet)
Komentarišući izjavu ruskog ambasadora, šef UNMIK-a Joakim Riker je rekao da se on pridržava okvira svog mandata.
"Kada je u pitanju proces utvrđivanja statusa, rekao sam da su očekivanja velika i da međunarodna zajednica ne samo da može, nego i želi da završi ovo pitanje na način koji će biti u skladu sa principima Kontakt grupe, koje je podržao i Savet bezbednosti. Jedan od tih principa nalaže da rešenje bude u skladu sa željama naroda Kosova. Sa stanovišta UNMIK-a veoma je važno da se iskoristi ovaj trenutak u procesu utvrđivanja statusa."
"Naši podaci sa terena ukazuju na to da narod Kosova očekuje da se pitanje statusa što pre reši. Kad su u pitanju standardi i bezbednost, o kojoj je govorila srpska delegacija, imamo utisak da su izolovani incidenti koji se dešavaju preuveličani ili možda pogrešno predstavljeni", rekao je Riker.
Šef UNMIK-a je, podnoseći izveštaj u Savetu bezbednosti, izrazio zabrinutost da bi kašnjenje u procesu rešavanja statusa Kosova moglo da ima destabilizirajući efekat i da onemogući nalaženje trajnog rešenja za Kosovo.
Riker je izrazio uverenje da je potrebno očuvati "zamah" u procesu rešavanja statusa Kosova i iskoristiti "priliku da se stabilizuje ceo region i uklone prepreke na njegovom putu ka Evropi".
UNMIK je saopštio da je Riker u govoru ocenio da svi stanovnici Kosova zaslužuju da imaju jasnu sliku budućnosti - kosovski Srbi kako bi mogli da "postanu aktivan deo kosovskog društva", a Albanci i druge zajednice kako bi bili sigurni da je budućnost koju njihovi lideri grade, trajna i održiva.
Riker je zaključio da je plan za status Kosova izaslanika UN Martija Ahtisartija, predstavljen 2. marta, "u načelu dobro primljen medju kosovskim Albancima i kod kosovskog pregovaračkog tima".
Ukazao je i da je "reakcija kosovskih Srba na predlog u načelu bila negativna".
Ta reakcija, prema oceni Rikera "u skladu sa stavovima političkih lidera u Beogradu, u velikoj meri je ignorisala sveobuhvatne odredbe u predlogu čiji je cilj zaštita prava, interesa i identiteta kosovskih Srba, poput decentralizacije i zaštitnih zona za verske i kulturne objekte".
Sanda Rašković Ivić (FoNet)
Predsednica Koordinacionog centra Sanda Rašković Ivić zatražila je na sednici Saveta bezbednosti nastavak razgovora o budućem statusu Kosova, u čijem bi središtu bilo pitanje suštinske autonomije.
"Saglasno Rezoluciji 1244, smatramo da je sada najvažnije uvesti model suštinske autonomije za pokrajinu Kosovo i Metohija, kao fundamentalno pitanje novog kruga razgovora", istakla je Rašković Ivić.
Kako prenosi RTS, ona je dodala da je neophodno na odgovoran i ozbiljan način isprobati mogućnost da uređenje pokrajine bude zasnovano na istinskim demokratskim temeljima, u vidu suštinske autonomije.
"To je realno i održivo rešenje, i što je posebno važno isključuje stvaranje veoma opasnog presedana koji bi ugrozio mir i stabilnost, ne samo u regionu, već bi se odrazio i na celokupan svetski poredak", naglasila je Rašković Ivić.
Sanda Rašković prenela je stav Vlade Srbije da snažno podržava inicijativu Rusije za nastavak pregovaračkog procesa i predočila da u Ahtisarijevom predlogu "doslovno nema nijednog jedinog suštinskog stava iz platforme koju je zastupao Beograd".
Rašković Ivić je istakla da je do sada niko nije izneo argument zašto bi albanska nacionalna manjina trebalo na teritoriji Srbije da stvori još jednu albansku državu.
"Obaveza je Saveta bezbednosti da upozori da se Rezolucija 1244 mora poštovati i da će svaki oblik nasilja biti najstrožije kažnjen", rekla je Rašković Ivić.
O statusu Kosova bilo je reči na na sastanku Evropske trojke i američkog državnog sekretara Kondolize Rajs u Vašingtonu.
Centrlana tema tog sastanka bila je suituacija na Bliskom istoku.
Durlo: Iscrpljene mogućnosti za dalje pregovore
Remi Durlo (Beta)
Portparol izaslanika UN za status Kosova Remi Durlo nije danas želeo da komentariše zahteve Rusije za nastavak pregovora Beograda i Prištine, navodeći da su iscrpljene mogućnosti za dalje razgovore.
"Smatramo da nema prostora (za dalje razgovore), da su sve mogućnosti za razgovore dve strane iscrpljene... i da nema razloga za nastavak takve vrste razgovora kakvi su bili u Beču", rekao je Durlo u telefonskoj izjavi agenciji Beta povodom zahteva Rusije da se nastave pregovori o Kosovu.
Ahtisarijev portparol je podsetio da je predlog budućeg statusa predat generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu u Njujorku i, kako je rekao Durlo, "u toku je proces dostavljanja u Savet bezbednosti".
Durlo je takođe rekao da je Ahtisarijev predlog zasnovan na smernicama Kontakt-grupe i da će o predlogu odlučivati generalni sekretar UN, Savet bezbednosti i Kontakt grupa.
Kada je reč o sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj bi se razmatrao Ahtisarijev predlog, Durlo je rekao da to zavisi od predsedništva Saveta bezbednosti UN.
"Nemamo posebnih indicija, o tome odlučuje Savet bezbednosti", rekao je Durlo, napomenuvši da je prošle nedelje pominjan datum 3. april.
Ren protiv imenovanja novog posrednika UN
Oli Ren (FoNet)
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas u Briselu da nema smisla imenovati novog posrednika Ujedinjenih nacija za budući status Kosova i Metohije, jer je, po njegovoj oceni, Marti Ahtisari uradio "sjajan posao".
"Dve strane, Beograd i Priština, imaju u potpunosti suprostavljene stavove oko budućeg statusa Kosova, dakle, nema smisla da se imenuje novi specijalni predstavnik", izjavio je komesar Ren.
Ren je istakao kako je važno da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija radi u skladu sa svojim obavezama i "odgovornim multirateralizmom", da bi bio rešen ovaj problem, jer "produživanje agonije neće pomoći nikome u procesu rešavanja statusa Kosova".
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je na skupštini nevladinog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku da bi, ukoliko bivši finski predsednik Ahtisari smatra da je učinio što je mogao, trebalo pronaći drugog posrednika.
Finski komesar Ren je, sa svoje strane, naglasio da bi Savet bezbednosti UN trebalo da postigne "održivo rešenje koji bi omogućilo stvaranje demokratskog i multietničkog Kosova, na kojem bi prava svih građana bila obezbeđena i koje bi osiguralo stabilnost na zapadnom Balkanu".
Ren je pitanje budućeg statusa Kosmeta pomenuo i u kontekstu evropske perspektive Srbije.
"Kada nova vlada Srbije bude pružila jasno obećanje i ostvarila konkretne akcije u cilju pune saradnje s Haškim tribunalom, moći ćemo da ubrzo nastavimo pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, te da ih nakon par meseci i zaključimo", rekao je Ren.
"Nema pregovora, samo lobiranje"
Nenad Đurđević iz Centra za nenasilnu akciju smatra da mesta za lobiranje ima samo u bilateralnim kontaktima Srbije sa članicama Saveta bezbednosti.
"Tu se otvara prostor za neko novo ili eventualno drugačije rešenje u odnosu na ono koje je Ahtisari predložio, mada ne mislim da tu postoji veliki prostor za neko dijametralno suprotno rešenje od onoga što je Ahtisari predložio", kaže on.
"Ali, konkretno što se tiče mogućnosti za nastavak procesa u smislu da za isti pregovarački sto dovede i kosovska i srpska delegacija i da se pod dirigentskom palicom nekog novog međunarodnog predstavnika taj proces nastavi, mislim da je to malo verovatno u ovom trenutku", kaže Đurđević.
Đurđević navodi i da u ovom trenutku Beograd igra na kartu neusvajanja nove rezolucije u Savetu bezbednosti jer odugovlačenje pomaže Beogradu da otvori neke nove kanale za pregovore.
.jpg)
