Izvor: Blic, 05.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija traži podroban izveštaj o vađenju ljudskih organa na Kosovu
Stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin zatražio je sinoć na zasedanju Saveta bezbednosti UN podroban izveštaj od predstavnika Haškog tribunala o slučajevima vađenja ljudskih organa koje je navela bivši glavni tužilac tribunala Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov: Ja i ratni zločinci".
"Očekujemo od Međunarodnog tribunala podroban izveštaj o merama koje su preduzete po tragovima šokantnih otkrića bivšeg tužioca Karle del Ponte >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u odnosu na činjenice preko kojih je do nedavno Tribunal ćutke prelazio", rekao je Čurkin, ističući da komentari koji su izneti na pres brifingu Tribunala od 16. aprila "teško mogu da se nazovu prihvatljivim".
Stiče se utisak, naveo je ruski diplomata, da Tribunal ozbiljne optužbe za masovno nasilno vađenje ljudskih organa jednostavno ingoriše pod različitim izgovorima.
"Tribunal je dužan da istraži te činjenice a kada one budu proverene može se razmišljati o tome kako se pozivanje na odgovornost krivaca za izvršenje tako užasnih zločina uklapa u strategiju završetka rada Tribunala", rekao je Čurkin na sednici na kojoj su razmatrani izveštaji o radu tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu.
Izražavajući nezadovoljstvo radom Haškog tribunala, šef ruske misije pri UN je rekao da je slučaj Ramuša Haradinaja, kojem je Sud izrekao oslobađajuću presudu, "postao još jedna crna mrlja na reputaciji" tog suda.
"Sudije su se pozvale na odsustvo dokaza njegove krivice po svim tačkama optužnice, istovremeno saopštavajući o pritisku na svedoke bez presedana u tom predmetu", rekao je Čurkin, dodajući da su "prvi put u istoriji međuanrdonog pravosuđa svedoci u tom predmetu bili podvrgnuti tako otvorenoj uceni i zastrašivanju, a često jednostavno i fizički uklanjani".
Sve to, kako je istakao, u atmosferi potpune nekažnjivosti i bez obzira na međunarodno prisustvo na Kosovu.
Čurkin je rekao da je Rusija ne jednom skretala pažnju SB UN na takvu situaciju i tražila odlučno reagovanje pri istragama pogibija i obezbeđenja efikasnije zaštite svedoka, ali su ti pozivi bili blokirani. Takođe, ruski ambasador je ukazao da Haški tribunal "planira da završi predmete u prvoj instanci tek u 2010. godini, a to je trebalo da bude urađeno do kraja ove godine". Prema njegovim rečima, faktografska informacija koju je distriburiala srpska strana o saradnji sa Tribunalom izaziva sumnju u objektivnost niza odeljaka iz izveštaja tog suda, preneo je Itar-Tas s.
"Već sad se može konstatovati da Haški tribunal nije ispunio strategiju završetka za vreme svog rada a nije naveo ubedljiva opravdanja za to", ukazao je Čurkin.
"Sudovi u suštini konstatuju svoju nesposobnost da ispune na vreme rezolucije Saveta bezbednosti usvojene na osnovu Glave VII Povelje UN", rekao je ruski diplomata i predložio Savetu da donese odluku da "sudovi ne mogu počinjati sudske procese u prvoj instanci posle januara 2009. godine".
"Na taj način, predmeti svih osoba, dostupnih tribunalima i onih na poternici, za koje ne počne sudski proces, treba da budu predati u nacionalnu jurisdikciju", rekao je Čurkin.
Razmatranje optužbi prema osobama "posebno pomenutih u rezolucijama Saveta, može da dođe pod jurisdikciju međunarodnog mehanizma za preostale, koji će biti formiran u najskorije vreme", dodao je on.
Takvo rešenje uklapa se u kriterijume SB UN, u skladu sa kojima su tribunali sudili samo "visokim rukovodiocima, koji se sumnjiče da nose glavnu odgovornost za izvršenje zločina koji spadaju u jurisdikciju tribunala".
Tribunali su osnovani pre 14 godina, a u Ruandi i državama formiranim na teritoriji bivše Jugslavije sada funkcionišu samostalni sudski sistemi, rekao je Čurkin.
"Ne vidimo osnova za oduzimanje suverenog prava tih država da sprovode nacionalno pravosuđe, tim pre što te zemlje izjavljuju da su spremne da samostalno gone optužene pred Haškim tribunalom i sudom za Ruandu", istakao je ruski ambasador pri UN.
.jpg)
