Izvor: Politika, 17.Feb.2015, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija čini sve da spreči evropski rat
Za nas je neprihvatljivo širenje NATO-a, jer to deli Evropu i provocira sukobe, preti prerastanjem u hladni ili vrući rat
Predsednik odbora za međunarodne odnose gornjeg doma parlamenta RF senator Konstantin Kosačov važi za jednog od pet najuticajnijih ljudi u ruskoj spoljnoj politici. Na ovu poziciju prešao je krajem prošle godine s mesta direktora „Rosotrudničestva”, moćne državne agencije za međunarodnu saradnju. U srpskoj prestonici je boravio na Sretenje, zajedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s kolegom senatorom Valerijem Rjazanskim. Predsednik Tomislav Nikolić uručio im je zlatne medalje za izuzetne zasluge, između ostalog i zbog obnove Ruskog nekropolja u Beogradu. Istog dana, Kosačov, ispred vladajuće „Jedinstvene Rusije”, i predsednik Srpske narodne partije Nenad Popović položili su vence na spomenik Karađorđu u Beogradu i potvrdili razvoj saradnje dve stranke.
Ovo je još jedan dokaz da ne samo što ne gubimo, već na novi način stičemo jedni druge – ocenjuje Kosačov u razgovoru za „Politiku”.
Kako gledate na srpsko-ruske odnose posle odustajanja Moskve od „Južnog toka”?
Naši odnosi se nalaze pod ogromnim pritiskom.
Čijim pritiskom?
Pre svega pod pritiskom okolnosti. I, naravno, pod pritiskom onih kojima se tesni rusko-srpski odnosi i prijateljstvo ne sviđaju. Postoji geopolitički projekat kojim upravljaju SAD i koji proglašava Rusiju problemom, izazovom, pretnjom čak većom nego radikalni religiozni terorizam. Na delu je uporan rad SAD na stvaranju i preuveličavanju međusobnih problema između Rusije i Srbije.
SAD pokušavaju da spreče povratak Rusije na Balkan i u Srbiju?
Njih interesuje svaka sfera naše saradnje, uključujući i energetsku bezbednost. Rađeno je na tome da se projektu „Južni tok” stvori maksimalan broj prepreka, političkih, ekonomskih i čisto birokratskih. Sa žaljenjem moram da kažem da su pojedine zemlje koje su bile na trasi gasovoda, među njima i Srbija, dugo ovo pitanje posmatrale sa strane kao nešto što se njih ne tiče. Ranijih godina sam imao prilike da čujem od srpskih prijatelja da oni žele „Južni tok”, ali da Rusija sama treba da se dogovori s EU. Na kraju, nismo se dogovorili, ali od toga svi gube.
Da li se vi to sada pravdate? Mnogi na Zapadu ocenjuju da Rusija nije mogla da izgradi „Južni tok” jer je projekat suviše skup i nema dovoljno gasa?
To su bajke onih koji su ih sve vreme pričali. Znali smo da je reč o ogromnom projektu, ali smo sve izračunali i znali smo da je reč o strateškom projektu koji treba da približi Rusiju i Evropu.
Vi prebacujete Srbiji, ali je ona učinila sve što je bilo do nje, uključujući i prodaju NIS-a, kao deo međudržavnog energetskog sporazuma? Pozicija Srbije je uvek bila jasna i za izgradnju „Južnog toka”.
Ne prebacujem ništa Srbiji, znam da je njena pozicija bila jasna. Ali, da bi projekat uspeo, nije bilo dovoljno da ga Rusija sama gura, a drugi da čekaju rasplet. Zemlje koje su imale svoj interes za izgradnju Južnog toka, trebalo je da kažu Briselu da prestane sa političkim igrama i birokratskim preprekama.
Dijalog Rusije i EU, ne samo po pitanju Južnog toka, u poslednje vreme pretvorio se u mirovne pregovore? Poslednji slučaj imali smo u Minsku povodom ukrajinskog pitanja. Utisak je da su odnosi Moskve i Brisela dospeli u ćorsokak.
To nije krivicom Rusije. Odnosi su u krizi, jer EU po čitavom nizu pitanja ne prihvata Rusiju kao ravnopravnog partnera, već pokušava da diktira uslove saradnje. Klasičan primer je pitanje gasa, gde se nameće Evropska energetska povelja i Treći energetski paket, koji štite interese jedne strane, a diskriminišu drugu. Znamo da postoje, javne i tajne, instrukcije za stvaranje problema ruskom biznisu u Evropi. Deklarativno se govori da smo mi partneri, a u stvarnosti se čini suprotno.
Kako ste partneri, ako je Evropski parlament u januaru usvojio rezoluciju kojom se Rusija proglašava za agresora i pretnju Evropi?
Evropski parlament je mnogo radikalniji nego Evropska komisija. Reč je o rezolucijama koje se odnose na neku konkretnu situaciju i predstavljaju instrument pritiska na Rusiju.
Ovom rezolucijom se poziva i na isporuke oružja Ukrajini?
Bio sam prisutan na nedavnoj Konferenciji o bezbednosti u Minhenu i imao sam prilike da vidim da je stav o isporuci oružja možda u većini među Amerikancima, ali je u apsolutnoj manjini među Evropljanima.
Pojedini analitičari tvrde da postoji nekakav raskol po ovom pitanju između Evropljana i Amerikanaca?
To je sasvim očigledno. Video sam kako su potpredsednik Bajden, državni sekretar Keri, senator Mekejn i drugi Amerikanci pritiskali kancelarku Merkel tim povodom u Minhenu. Nemam nikakve sumnje da se Evropski parlament i evropski političari nalaze pod stalnim pritiskom SAD. Da nije američkog faktora, EU bi delovala mnogo elastičnije i mudrije prema Rusiji. Nema dileme da je u EU prisutan raskol povodom Rusije.
Rusiju optužuju da upravo ona podstiče razdor unutar EU?
To nisu pokušaji da se podeli EU, već da se dopre do onih koji su u stanju da čuju, kako bi se sprečile dalje greške. Na pitanju Ukrajine, EU je načinila ogromnu grešku što je kao uzrok ukrajinske krize ocenjena nekakva intervencija Rusije. Istina je da ukrajinska kriza nosi unutrašnji karakter. Na vlast su došle snage destruktivnog nacionalizma, koji smatra da Ukrajina pripada isključivo etničkim Ukrajincima. To se pretvara skoro u nacizam. Čuvene evropske vrednosti potisnute su u drugi plan i najvažniji je postao interes da Ukrajina bude uz EU, a ne uz Rusiju. To je tragedija Ukrajine.
Mnogi predviđaju da sve to može da se završi velikim ratom Rusije i Zapada na evropskom kontinentu?
To bi bila katastrofa i najužasniji scenario. Verujte, Rusija čini sve da spreči ratni scenario u Evropi. Naš doprinos Minskom sporazumu i naš rad sa ustanicima jugoistoka Ukrajine, to je naš jasan napor da sprečimo rat. Ali, za nas će uvek biti neprihvatljivo širenje NATO, jer to deli Evropu i provocira sukobe, preti prerastanjem u hladni ili vrući rat.
Koliko je, po vama, realan taj ratni scenario, da li ga već razrađujete u Moskvi?
Ne mogu da govorim u ime ruskih vojnih struktura, jer oni moraju imati spremne varijante za svaki razvoj događaja, i verovatno je da vojni eksperti imaju te scenarije. Ali, političari ne smeju imati takve planove, jer je to noćna mora, najstrašnija alternativa. Sigurno je da to nije strategija Rusije, koja teži kolektivnoj, jedinstvenoj i nedeljivoj bezbednosti za sve.
Bojan Bilbija
objavljeno: 17.02.2015.
.jpg)
