Izvor: Vostok.rs, 07.Dec.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumunski premijer se ruga „evropskom snu“
07.12.2013. -
Glavna specifičnost takozvanog „velikog rumunskog evropskog sna“ je čvrsta uverenost većine stanovništva Rumunije u to da se „prava Evropa“ ne može sagraditi u Rumuniji, ali se u „pravu Evropu“ može otići na zaradu i po socijalnu pomoć.
Za pravo da rade na trećerazrednim poslovima zajedno s migrantima iz afričkih i arapskih zemalja, a ponekad i umesto njih rumunski birači su žrtvovali mnogo toga: metalurgiju koja nije bila loša i koja je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nasleđena od Čaušeskovog režima, vađenje nafte i gasa, kao i ekonomski i politički suverenitet. U svom nedavnom intrevjuu rumunski premijer Viktor Ponta je bukvalno pogazio „evropski san“ svojih birača izjavivši da podržava inicijativu Dejvida Kemerona o ograničavanju pristupa rumunskih migranata tržištu rada i socijalnim garancijama.
Problem britanske vlade se sastoji u tome što se društvo umorilo od poplave jeftine radne snage i mnogobrojnih „korisnika pomoći“ iz zemalja Istočne Evrope. U januaru 2014. godine ističu privremena ograničenja koja je Ujedinjena Kraljevina uvela prema građanima Rumunije i Bugarske. Bojazan da će još jedan u nizu talasa migranata uništiti britanski sistem socijalnih isplata počela je da igra primetnu ulogu u britanskoj politici. Koren problema se sastoji u principu ravnopravnosti svih građana zemalja-članica EU, koji je utkan u osnivačke dokumente EU. Ovaj princip direktno zabranjuje diskriminaciju u pristupu tržištu rada i socijalnim garancijama. Dok je evropska ekonomija bila u porastu ovaj princip nikome nije smetao, ali kad je zapala u recesiju prisustvo rumunskih, bugarskih, poljskih i drugih gastarbajtera se pretvorilo u nepožljeno breme za tržište rada i sistem socijalnog osiguranja. Britanski premijer je načinio prvi korak – objavio je da će se pravila za dobijanje socijalnih isplata i pomoći razlikovati za Britance i za „ostale Evropljane“. Kemeron je istovremeno pokrenuo revolucionarnu inicijativu: vreme je da se garancije slobodnog kretanja i slobodnog pristupa tržištu rada za sve građane EU „prilagode novim realijama“, odnosno da se ukinu. Ovo je izazvalo buru prostesta među briselskim birokratama, ali i „uzdržano razumevanje“ u zemljama kao što su Nemačka i Francuska.
Naizgled, za Viktora Pontu i druge istočnoevropske političare je nastupio trenutak da podsete zapadni istablišment na to koliku je cenu Rumunija platila za san svojih građana da rade kao gastarbajteri u „pravoj Evropi“. Konkretno, Britance bi trebalo podsetiti da je Toni Bler ucenom i pretnjama naterao Rumuniju da svoj najveći metalurški kombinat proda jednom od sponzora biračke kompanije laburista. Ili bi trebalo pomenuti da se od novca koji je Velika Britanija dobila za to što je Rumuniji prodala dve stare fregate koje se mogu upotrebiti samo kao staro gvožđe dugo godina može isplaćivati pomoć hiljadama rumunskih radnih emigranata. Ili treba podsetiti na to da je zemljište koje princ Čarls poseduje u Transilvaniji takođe bilo deo plaćanja „karte za Evorpu“ o kojoj su toliko maštali rumunski birači.
Problem je u tome što rumunski političari pate od patološke nesposobnosti da stupe u konflikt sa zapadnim liderima. Koji je razlog za to? Strah ili želja da im podiđu po svaku cenu? Očigledno, svi ovi faktori utiču na rumunskog premijera koji je u intervjuu za Euronews izjavio da podržava Kemeronovu inicijativu. Razume se, rumunski premijer nije zaboravio da kaže da će se boriti za pravo Rumuna da rade i da plaćaju porez na Zapadu, ali nije pomenuo jednaka prava na socijalne isplate i nivo plata.
Ispotavilo se da je „veliki evropski san“ velika evropska prevara. S tačke gledišta Zapadne Evrope nema smisla ispunjavati obećanja koja se daju zemljama kao što su Rumunija, Bugarska ili Poljska. Jer, ove zemlje nemaju poluge za delovanje na Brisel, a za to da izađu iz EU nikad neće imati dovoljno hrabrosti.
Valentin Mindrešesku,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
