Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Jan.2020, 12:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rasprava o izmenama Zakona o kulturi i vraćanju 166. lista Miroslavljevog jevanđelja Srbiji 

Skupština Srbije danas je počela raspravu o izmenama Zakona o kulturi, Zakonu o arhivskoj građi i sporazumu Srbije i Rusije o vraćanju 166. lista Miroslavljevog jevanđelja Srbiji i predaji slika i skica Nikolaja Reriha Rusiji.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao je da se izmenama Zakona o kulturi precizno utvrđuju delatnosti koje predstavljaju predmet regulisanja tog zakona, odnosno oblasti na koje se zakon odnosi, kojima se između ostalog dodaje delatnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << umetničke fotografije.

On je rekao da se izmenama zakona stvara i pravni osnov za dalje sistematsko uređenje manifestacija, kao i da se propisuju obavezni softveri za digitalizaciju kulturnog nasleđa, kao i da će se izmenama zakona, on uskladiti sa novim Zakonom o opštem upravnom postupku.

Ministar je naveo da se uređuje izbor direktora ustanova kulture na javnim konkursima i uvode nova ograničenja koja dovode do prestanka zloupotrebe v.d. stanja.

Vukosavljević je dodao da se uređuje umetnička igra kao jedna od najtežih profesija, jer je neophodno je urediti specifičnost položaja igrača.

On je dodao da će se registar reperezentativnih udruženja voditi elektronski i da se uvodi i inspekcijski nadzor.

Vukosavljević je istakao da Srbija nema Zakon o arhivskoj građi i da se donošenjem tog zakona definiše položaj i nadležnosti arhiva u Srbiji.

U izmenama zakona o kulturi navodi se da su kulturne delatnosti književnost, muzika, likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn, umetnička fotogradija i arhitektura, pozorišna umetnost, umetnička igra - klasičan balet, narodna igra i savremena igra, filmska umetnost i ostala audio-vizuelno stvaralaštvo, digitalno stvaralaštvo i multimedija.

Kulturne delatnosti su i ostala izvođenja kulturnih programa - mjuzikl, cirkuzs, pantzomima, ulična umetnost, delatnost u oblasti nepokretnih kulturnih dobara, u oblasti pokretnih kulturnih dobara, u oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa, bibliotečko-informacione delatnosti, naučno-istraživačke i edukativne delatnosti u kulturi, menadžment u kulturi i unapređenje informacione i komunikacione tehnologije u kulturnoj delatnosti.

Takođe se kada je reč o digitalizaciji navodi da su ustanove kulture obavezne da koriste jedinstvena softverska rešenja i da omoguće dostupnost i razmenu podataka.

Dopune Zakona propisuju da se direktor ustanove kulture bira na konkursu koji se raspisuje najkasnije 60 dana pre isteka mandata direktora i da se konkurs objavljuje na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje, na oglasnoj tabli ili u prostorijama ustanove.

Kandidati za direktore ustanove moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi. Takođe se propisuje da jedna osoba može biti vršilac dužnosti funkcije najduže godinu dana i da može biti dva puta imenovano za v.d.

Kada je reč o igračima umetničke igre izmene Zakona definišu da zaposlenima u ustanovama kulture, a koji rade na radnom merstu na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, radni odnos prestaje sa navršavanjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako poslodavac ne može da obezbedi drugo radno mesto za koje ta osoba ispunjava uslove.

Predlog zakona o arhivskoj građi propisuje da je arhivska građa kultrno dobro od opšteg interesa za Srbiju koje uživa posebnu zatitu i da se trajno čuva u obliku u kojem je nastala.

Arhivski fond Srbije definiše se kao sva arhivska građa koja se nalazi na teritoriji Srbije, ali i građa koja predstavlja deo kulturno nasleđa Srbije, a nalazi van njene teritorije, kao i kopije stranih izvora koji se odnose na istoriju Srbije i srpskog naroda.

Prediđeno je i da Vlada osnuje Telo za koordinaciju rada javnih i sprecijalnih arhiva Srbije, kao i da je Državni arhiv Srbije dužan da uspostavi i vodi elektronski arhiv u Državnom centru za čuvanje i upravljanje podacima.

Zakon propisuje da je arhivska građa dostupna za korišćenje 30 godina ood njenog nastanka ili ranije ako za to dozvolu da stvaralac ili imalac arhivske građe, dok je arhivska građa koja se odnosi na odbranu zemlje i nacionalnu bezbednost, kao i na privredne i druge interese Srbije dostupna 50 godina posle nastanka.

Arhivska građa i dosijei lica nastalih u radu službi bebednosti uređuju se posebnim zakonom.

Kao javni arhivi navode se Državni arhiv Srbije, Arhiv Jugoslavije, Vojni arhiv, Pokrajinski arhivi Vojvodine i Kosova i Metohije, međuopštinski arhivi i arhivi jedinica lokalne samouprave - koji, osim Vojnog arhiva, čine mrežu arhiva Srbije.

Poslanici pitali o zagađenju vazduha, avioliniji Beograd-Priština....

Poslanici Skupštine Srbije danas su nastavili sednicu, a na početku drugog dana rasprave postavljali su poslanička pitanja koja su se najviše odnosila na zagađenje vazduha i uvođenja direktne aviolinije Beograd - Priština.

Poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nada Lazić istakla je da izveštaj o stanju životne sredine pokazuje da je u Srbiji zagađenje vazduha jedan od ključnih problema, da u Srbiji ima mnogo vozila sa euro 3 motorom i da je prosečna starost vozila iznad 18 godina.

Ona je pitala minsitra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića koliko vozila sa euro 3 motorima je uvezeno do sada i planiraju li se kvote za polovna vozila, jer preti opasnost da će Srbija postati deponija za polovna vozila.

Lazić je istakla da gradska vlast u Beogradu hvali planom nabavke zglobnih autobusa sa dizel vozilima u eri kada se ona u Evropi izbacuju i ocenila da je "ili reč o neznanju ili o tome da ne postoji briga".

O problemu zagađenja govorio je i poslanik poslaničke grupe "Nova Srbija – Pokret za spas Srbije" Đorđe Vukadinović i rekao da su nadležni "dosta tendenciozno" pokušali da odgovornost prebace na individualne potrošače - individualna ložišta i automobile sa starim motorima, dok su najveći izvori zagađenja veliki potrošači, pre svega termoelektrane i u tom kontekstu od Ministarstva zaštite životne sredine tražio konkretne podatke.

Vukadinović se osvrnuo i na vest o ponovnom uspostavljanju avionske linije Beograd - Priština i pitao Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo saobraćaja zašto javnost u Srbiji o tome nije bila obaveštena, a tim povodom se oglasio i predsednik SAD Donald Tramp i da li ugovor o toj liniji zadire u ustavni poredak Srbije.

Poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) Aleksandar Šešelj izneo je protivljenje radikala inicijativi "mali šengen", odnosno ekonomskoj uniji sa Severnom Makedonijom i Albanijom, jer to prema njegovoj oceni odgovara samo Albaniji i da će se pojaviti dan kada će u toj uniji da sedi i "Republika Kosovo".

On je pitao kako je vlast procenila da je u interesu Srbije uvođenje aviolinije Beograd - Priština i dodao da je vlast rekla da neće nastaviti dijalog sa Prištinom dok se ne ukinu takse, ali da ispunjava sve što Evropska unija traži, pa i uvođenje te aviolinije.

Poslanik Stranke moderne Srbiji (SMS) Vladimir Đurić zatražio je od Vlade Srbije da im u pisanom obliku dostavi novčane efekte davanja za aviokompaniju Er Srbija.

Đurić je pitao zašto Vlada nastavlja da subvencioniše Er Srbiju i ocenio da Srbiji ne treba nacionalna aviokompanija i da je posle šest-sedam godina evidentno da Er Srbija ne može da iskaže profit i da ne može da posluje bez pomoći države.

Predsednik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević zatražio je od Ministarstva pravde da pita predsednika Apelacionog suda da li je sudija Miodrag Majić tražio odobrenje za učešće u političkim emisijama, a Visoki savet sudstva pitao kada će razreširi Majića, pošto je prekršio zakon i prava deteta kada je oslobodio muškarca (26) zbog obljube devojčice od 13 godina i zbog poništavanja višegodišnjih kazni "gnjilanskoj grupi".

On se osvrnuo i na komentar Vukadinovića o avioliniji Beograd - Priština i pitao kada će se uvesti linija Novi Sad - Beograd, kako bi Vukadinović lakše putovao.

Poslanica Socijalističke partije Srbije (SPS) Slavica Bukvić pitala je da li se planira donošenje zakona o rešavanju stambenog pitanja mladih bračnih parova pod povoljnim uslovima, kako je to učinjeno u slučaju snaga bezbednosti.

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Marković rekao je da je sutra godišnjica zločina nad Srbima u Hrvatskoj - "masakar u Maslenici" u kojem je poginulo više od 300 ljudi, a da je sa onima koji su poginuli dok su bežali ukupan broj žrtava bio 513.

On je naveo da odgovornost za te zločine snose hrvatski generali među kojima su Ante Gotovina i Mladen Markač, ali i Agim Čeku, kao i da za te zločine niko nije odgovarao, te pitao Ministarstvo spoljnih poslova da li je učinjeno sve da neko odgovara za te zločine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

RTS: Poslanička pitanja o obnovi leta za Prištinu, zagađenju