Izvor: Politika, 16.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radikali više nisu ubedljivi
SRS ima veliko i stabilno biračko telo koje podržava njihovu agresivnost, ali ih to istovremeno i ograničava u pribavljanju novih glasača
Pad rejtinga Srpske radikalne stranke i porast popularnosti Demokratske stranke, uz još veći broj apstinenata od izbora, glavne su karakteristike istraživanja koje je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju.
I dok se smanjivanje popularnosti radikala na neki način uklapa u trend koji je prisutan u nekoliko poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istraživanja koja su radile različite agencije, druga teza koja je dosad važila, da povećanje broja apstinenata pogoduje Srpskoj radikalnoj stranci, a ne ide u prilog strankama "demokratskog bloka", dovedena je u pitanje.
Prvi put su, naime, Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka po snazi izjednačene na 30 odsto ispitanika, ali je izlaznost manja nego ikad – svega oko 37 odsto ispitanika zna da će izaći na izbore i za koga će glasati. Predstavnik Cesida Đorđe Vuković ocenio je juče na predstavljanju rezultata ovog istraživanja da do približavanja rejtinga DS-a i SRS-a nije došlo zbog rasta popularnosti demokrata, već zbog osetnog pada popularnosti radikala. Obe stranke izgubile su, kako je rekao, nekoliko stotina hiljada birača u proteklih godinu dana, a pad popularnosti beleže i ostale partije.
Uz napomenu da rezultate svih istraživanja uvek treba uzimati sa rezervom, analitičar Dejan Vuk Stanković objašnjava za "Politiku" da svaka anketa zapravo najviše ukazuje na tendencije u izjašnjavanju građana, kao i da je podložna uticajima dnevnopolitičkih dešavanja. Na sličan način reagovali su i čitaoci "Politike" čiji komentari na internet strani našeg lista, a nakon objavljivanja rezultata istraživanja, izražavaju rezerve prema ovakvom rejtingu stranaka.
Na uočljivi pad radikala, za više od pet odsto, prema njegovom mišljenju, uticalo je pre svega to što stalna kritika rada Vlade Srbije koja dolazi iz redova SRS-a nije dovela i do njenog pada i raspisivanja vanrednih izbora.
– Poruka koju radikali šalju više nije toliko sugestivna. Nisu uspeli da materijalizuju svoju kritiku i vlada je politički preživela – kaže Vuk Stanković i dodaje da je istovremeno normalno da se ljudi više vezuju uz nosioce vlasti, naročito u trenucima njihove pojačane aktivnosti, kao što je slučaj sada kad je u pitanju sudbina Kosova i Metohije.
Druga stvar koja je uticala na to da rejting radikala ne raste jeste i agresivnost koja se ponovo javlja u njihovom nastupu.
– Agresivnost im je štetila utoliko što nisu uspeli da privuku nove simpatizere. Oni, inače, imaju veliko i stabilno biračko telo koje tu agresivnost podržava, ali ih ona istovremeno ograničava u pribavljanju novih glasača. S druge strane, agresivnim nastupom oni daju "pogonsko gorivo" svojim suparnicima. Kada, na primer, napadnu Ivanu Dulić-Marković, time njenoj partiji i drugim strankama "demokratskog bloka" pružaju priliku da im odgovore i napadnu ih i na taj način dobiju više prostora u medijima nego što bi inače imali – analizira Vuk Stanković.
--------------------------------------------------------------------------
Slika parlamenta
Ako bi rezultati Cesidovog istraživanja o tome koliko bi birača za koju stranku glasalo bilo preslikanog na srpski parlament, u novom sazivu Narodne skupštine DS i SRS, za koje se opredelilo po 30 odsto anketiranih, imale bi po 90 poslanika. DSS, kojoj je naklonjeno 14 odsto ispitanika, osvojila bi 40 poslaničkih mesta, dok bi 18 mesta u parlamentu zauzeli socijalisti za koje se izjasnilo šest odsto anketiranih. Strankama nacionalnih manjina pripalo bi 12 odsto.
Možemo videti da dve demokratske stranke sada mogu formirati koaliciju, to je nešto što se prvi put pojavljuje u našim istraživanjima, znači DS i DSS mogle bi same da formiraju neku buduću vladu Srbije – ocenio je juče Đorđe Vuković.
--------------------------------------------------------------------------
Stranke svađaju narod
Od ponuđenih deset tvrdnji o partijama, samo dve – stav da samo zahvaljujući strankama ljudi mogu da učestvuju u politici, odnosno osećaj nezadovoljstva stanjem u kome nema jasnih razlika između stranaka idu u prilog pozitivnog vrednovanja uloge stranaka i stranačke utakmice. Ove dve tvrdnje prihvata približna polovina ispitanika.
Gotovo dvotrećinska saglasnost postoji, međutim, oko prihvatanja stava o "samosvrsi partija", odnosno tvrdnje da stranke u praksi služe samo interesima svojih vođa (66 odsto), kao i uverenja da su za stranke danas zainteresovani samo oni koji hoće da ostvare neku korist od politike (73 odsto).
Da stranke samo obećavaju, a ništa ne rade da i ostvare ta obećanja misli čak 78 odsto građana. Isto toliko njih misli i da funkcioneri stranaka iznose u javnost nedokazane optužbe protiv drugih ljudi. Istovremeno, više od dve trećine građana veruje da stranke samo svađaju narod.
M. R. P.
[objavljeno: 16.09.2006.]
.jpg)
