Izvor: B92, 07.Jun.2011, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protiv zakona DSS, SNS i SRS
Beograd -- Podršku zakonskom predlogu o finansiranju političkih aktivnosti, koji je uslova za članstvo Srbije u EU, u skupštinskoj raspravi najavile su vladajuće stranke.
LDP je saglasan sa vladajućom većinom, ali ima određene primedbe na predlog zakona, dok SNS, DSS, SRS kritikovale to rešenje.
Potpredsednik i poslanik DS Jelena Trivan je ukazala na manjkavost aktuelnog zakona, pre svega u nedostatku kaznenih odredbi. On smatra da bi trebalo uvesti strože kazne, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << što su uskraćivanje prava na finansiranje iz budžeta.
Socijalisti će, kako je najavio poslanik Milisav Petronijević, podržati predložena rešenja, iako će do kraja rasprave izneti predloge i sugestije kako da taj tekst bude poboljšan.
Lider LDP Čedomir Jovanović najavio je podršku predloženim zakonskim rešenjima, iako, kako je rekao, ima dosta primedbi na pojedine odredbe, među kojima je i polaganje izbornog jemstva u visini sredstava koje stranka treba da dobije za finansiranje izborne kampanje.
Jovanović je napomenuo da zakon, čije je donošenje jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata, nije krajnji ogovor na odnos politike i biznisa, već da je za to neophodna celovita reforma.
I DSS je iznela brojne primedbe na predložena rešenja, navodeći da je Srbiji potreban ovakav zakon, ali da predloženi akt neće otkloniti korupciju, niti uticaj neformalnih grupa na političke subjekte.
Za radikale predloženi zakon nije primenjiv i za cilj ima da "obezbedi dominaciju DS", a podneli su oko 40 amandmana.
Predsednik SNS Tomislav Nikolić kritikovao je što predloženim zakonom nisu uređena pravila finansiranja izbora za predsednika države, navodeći da se ne zna koliko novca će biti izdvojeno za tu kampanju, da li će postojati jemstvo i druga pitanja.
Predložena rešenja o finansiranju političkih aktivnosti predviđaju niz novina- ukidanje ograničenja o visini sredstava iz privatnih izvora, koje pored članarine, priloga i nasledstva, čine i novi vidovi kao što su legat i zaduživanje kod banaka. Međutim, ostala je odredba prema kojoj fizičko lice može dati stranci 20 prosečnih mesečnih zarada, a pravno 200 prosečnih zarada.
Radi efikasnije kontrole, kako je navedeno u obrazloženju, prilozi se daju isključivo uplatom preko tekućeg računa davaoca, uz obavezu političke stranke da evidentira svaki prilog, kao i da ga javno objavi na stranačkom sajtu.
Iz budžeta Srbije predviđeno je da se izdvoji 0,15 odsto za redovni rad političkih stranaka, a za finansiranje troškova izborne kampanje iz javnih izvora u godini u kojoj se održavaju izbori određuju se sredstva u iznosu 0,1 odsto rashoda budžeta.
Ukoliko stranka ne osvoji 1 odsto glasova, vraća novac državi
Obrazlažući u Skupštini Srbije predlog zakona, ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković je rekao da će politički subjekti pod jednakim uslovima sticati finansijska sredstva, i da zakon omogućava uvid najšire javnosti u izvore finansiranja političkih subjekata i njihovih aktivnosti.
"Zakon sadrži i instrumente prinude, osnosno kažnjavanja, u slučaju da neko ne poštuje njegove odredbe", rekao je Marković.
Marković je rekao da je predviđeno da se članarina uplaćuje isključivo sa tekućeg računa člana političke stranke, osim za iznos do 1.000 dinara na godišnjem nivou, kada se može platiti u gotovini ili putem uplatnice.
Zakonom je zabranjeno davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica, prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga.
Jedna od najznačajnih novina zakona, naveo je ministar, jeste polaganje izbornog jemstva političkih subjekata koji nameravaju da koriste sredstva iz javnih izvora za finansiranje izborne kampanje.
Ako politički subjekt na izborima ne osvoji jedan odsto važećih glasova, odnosno 0,2 ukoliko predstavlja stranku manjine, dužan je da ta sredstva vrati u budžet u roku od 30 dana.
U cilju efikasnije kontrole finansiranja troškova izborne kampanje, predviđena je obaveza političkog subjekta da otvori poseban račun za evidentiranje prikupljenih sredstava i troškova izborne kampanje.
Propisano je i da krivično delo predstavlja pribavljanje sredstava za finansiranje političkih subjekata protivno odredbama zakona za šta je kazna zatvor od tri meseca do tri godine, kazao je Marković.
On je dodao da je novim rešenjima data je mogućnost izricanja posebnih mera koje podrazumevaju gubitak prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora za finansiranje političkog subjekta.
Dragan Šormaz (Foto: Beta)
Usvajanje tog zakona jedan je od uslova Evropske komisije za davanje pozitivnog mišljenja na zahtev Srbije za članstvo u EU.
Podršku tom zakonskom predlogu najavile su stranke vladajuće većine, dok je opozicija protiv predloženih rešenja. Druga tačka dnevnog reda, predložene izmene Zakona o akcizama predviđaju da za sve vrste motornih benzina ubuduće važi jedinstvena akciza od 49,5 dinara za litar, a za dizel goriva 37 dinara za litar.
To znači da se akcize na sve vrste motornih benzina usklađuju, tako da će niže biti povećane za 4,5 dinara po litru za motorne benzine, a za dva dinara po litru za dizel goriva.
Inače, ovogodišnje prvo vanredno zasedanje parlamenta održano je od 21. do 28 februara.
Skupština je redovno prolećno zasedanja završila 25. maja ove godine usvajanjem 17 zakonskih predloga i drugih akata, medju kojima i izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, kojima je ukinuta praksa blanko ostavki.Usvajanje tog zakona jedan je od uslova Evropske komisije za davanje pozitivnog mišljenja na zahtev Srbije za članstvo u EU.
Druga tačka dnevnog reda, predložene izmene Zakona o akcizama predviđaju da za sve vrste motornih benzina ubuduće važi jedinstvena akciza od 49,5 dinara za litar, a za dizel goriva 37 dinara za litar.
To znači da se akcize na sve vrste motornih benzina usklađuju, tako da će niže biti povećane za 4,5 dinara po litru za motorne benzine, a za dva dinara po litru za dizel goriva.
Inače, ovogodišnje prvo vanredno zasedanje parlamenta održano je od 21. do 28 februara.
Skupština je redovno prolećno zasedanja završila 25. maja ove godine usvajanjem 17 zakonskih predloga i drugih akata, medju kojima i izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, kojima je ukinuta praksa blanko ostavki.
