Izvor: Večernje novosti, 28.Dec.2019, 15:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Protiv Vučića se vodi hibridni rat,"mali Šengen" vizionarski

Za stabilnost regiona Srbija je najvažnija zemlja, smatra Zijad Bećirović, direktor Instituta za bliskoistočne i balkanske studije Za stabilnost regiona Srbija je najvažnija zemlja, smatra Zijad Bećirović, direktor Instituta za bliskoistočne i balkanske studije IFIMES i ocenjuje da je upravo zbog toga važno da se održi mir i stabilnost u samoj Srbiji. Jer, kako kaže, postoje "snage spolja, kao i jedan deo političkih snaga unutar Srbije, koje sistemski rade na tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da destabilizu Srbiju", što ne bi bilo dobro ni za Srbiju, ni za sam region i vratilo bi stvari 20 - 30 godina unazad. "Suočavamo sa svojevrsnim hibridnim ratom, koji se vodi protiv Aleksandra Vučića", kaže Bećirović za Tanjug i dodaje da se takav rat vodi i protiv premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva i očekuje, kako kaže, da će on biti intenziviran prema dvojici lidera, kako se budu približavali izbori u aprilu iduće godine u obe zemlje. "Razlog za ovaj hibridni rat su rezultati koji su Vučić i Zaev postigli u okolnostima u kojima niko nije očekivao da može doći do tako značajnih pomaka i u Srbiji, i u Severnoj Makedoniji", ističe on. Bećirović navodi da su rezultati koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić postigao na ekonomskom i političkom planu doveli do repozicioniranja Srbije u regionu i u međunarodnim odnosima, što svakako doprinosi i rebrendiranju ove zemlje. "Ako uporedimo današnju Srbiju sa Srbijom iz 2012, kada je Aleksandar Vučić došao na vlast, videćemo da to nije ista zemlja", kaže on i ocenjuje da se i region sada nalazi na pozitivnoj prekretnici - "da kroz ideju o malom Šengenu prevaziđe mnoge stvari iz prošlosti i da se okrene budućnosti ". On inicijativu o tzv malom Šengenu vidi, kako kaže, kao najvažniju incijativu za region Zapadnog Balkana u 21. veku. Zato smatra da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije Zoran Zaev i Edi Rama vizionari i poredi ih sa šestoricom evropskih lidera koji su posleratnoj Evropi formirali "Evropsku zajednicu za ugalj i čelik", iz koje je nikla Evropska unija, koja sada ima 28 članica, a koja je na početku imala samo šest u formatu EZUČ. Na pitanje kako vidi protivljenje pojedinih političara u regionu ovoj ideji, Bećović kaže da je tu, između ostalog, reč o sujeti i ljubomori među političkim liderima. "Svako ko nije to pokrenuo prvi, ko nije glavni, pokušava to opstruirati. Ideja o malom Šengenu i sve što je urađeno do sada predstavlja značajan korak ka normalizaciji odnosa u regionu, ali pre svega ovde moramo govoriti o pokazateljima, o ekonomiji, o matematici, o brojevima, o obima te ekonomije što znači da ćemo imati tržište od skoro 20 miliona ljudi ukoliko ove šest zemlje postanu deo sistema malog Šengena", objašnjava Bećirović. On ističe da bi ekonomska saradnja u okviru malog Šengena mogla da se unapredi za 10 milijardi evra. "Svaka država koja bi bila deo ove inijative bi mogla u zavisnosti od veličine njene ekonomije, da ostvari najmanje 500 miliona evra dodatni prihoda, što je ogroman novac, a Srbija u najboljoj varijanti bi mogla da ostvari do 1,5 milijardi evra dodatni prihod ukoliko bi se sprovela inicijativa mali Šengen u pravom značenju te reči", naglašava on. Ali, kaže, postoje velike opstrukcije i od Evropske unije, koje on objašnjava strahom da će to ugroziti i poslovanje njihovih kompanija, jer se 70 odsto od ukupne razmene u regionu ostvaruje u okvirima ragiona. "Iz političkog ugla, mali Šengen ne odgovara EU, jer do sada je Brisel mogao da manipuliše regionom, s obzirom na to da je reč o relativno malim zemljama, a ukoliko bi ovih šest zemalja zajednički nastupile prema EU onda oni bi predstavljali jaku političku snagu", kaže Bećirević navodeći za primer zemalja Višegradske grupe koje najčešće unutar EU nastupaju kao jedan glas. On se osvrnuo i na odlaganje proširanja i EU upozorava da bi, ukoliko bi kako kaže EU nastavlai tako “maćehinski” da se ponaša prema regionu, određene zemlje mogle ozbiljno razmišljati o promeni svoje geopolitičke orijentacije” "Povlačenje SAD iz međunarodne scene i neaktivnost EU pružili su prostor drugim faktorima da ojačaju svoju prisutnost u regionu, pre svega Ruska federacija, NR Kina i Turska, ali i drugi međunarodni igrači za implementaciju svojih interesa, što bi što bi zemlje regiona treba zajednički da iskoriste i pretvore u svoju prednost", smatra on. Bećirović na pitanje o eventualnim posledicama usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori na odnose u ovoj zemlji i u regionu, kaže da je svima poznato da je Milo Ðukanovića 30 godina na vlasti i da je teško opravdati bilo koga koji je toliko dugo na poziciji vlasti. “U Crnoj Gori nisu uspeli na ekonomskom planu, teško se živi, iako je Crna Gora postala punopravna članica NATO ona ne ispunjava sve standarde, jer NATO ima i demokratske standarde, pored političkih i vojnih”, objašnjava Bećirović i dodaje da Podgorica nije ostvarila te standarde, kao što to nisu uspeli niti Albanija, niti Hrvatska. Kako kaže, možda je najbolji primer za to, "politička neintegrisanost Srba koji čine jednu trećinu stanovništva u Crnoj Gori". "A to govori da su Srbi diskriminisani u režimu Mile Ðukanovića", kaže Bećirević. Kada je reč o Prištini, smatra da je to najizolovaniji prostor u Evropi i da bi prištinske vlasti zapravo trebalo najviše da insistiraju na tome da postanu deo inicijative o malom Šengenu. On zbog problema formiranja vlasti u Prištini i predstojećih parlamentarnih izbora, on ne očekuje obnovu dijaloga Beograda i Prištine u prvoj polovini 2020. “Nije moguće nastaviti dijalog ni iz razloga što su pobednici na kosovskim izborima rekli da Hašim Tači više ne može predvoditi delegaciju zvanične Prištine” objašnjava Bećirović i dodaje da najavu da bi se moglo ići na reviziju 33 potpisanih sporazuma sa Beogradom dodatno govori o tome da će trebati još vremena za obnovu dijaloga. A u prilog njegovom nastavku ne ide, kako kaže, ni to što je tek nedavno konstituisana nova Evropske komisije, kojoj će trebati par meseci da počne da radi u punom kapacitetu. "Ali dostizanje konačnog obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine ključno za region i za relaksaciju odnosa u regionu jer kosovski problem na neki način drži ceo regiona kao taoca napretka", ističe Bećirović. Upravo pitanje dijaloga Beograda i Prištine je u centru pažnje našeg instituta, ali i izborni procesi koji slede u Hrvatskoj, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, kao i nestabilna politička situacija u Albaniji", zaključuje Bećirović.

Nastavak na Večernje novosti...