Izvor: Blic, 06.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promena Ustava kraj SRJ
Promena Ustava kraj SRJ
BEOGRAD Pošto je Ustav ne samo najviši pravni akt, već i najvažniji politički akt svake države, njegovo donošenje, kao i promena, podrazumevaju izuzetno složene i duge političke i stručne pripreme i procedure. Posebno, kada je reč o federacijama, ustavne promene podrazumevaju postizanje političkog konsenzusa između federalnih jedinica rekao je za 'Blic' Slobodan Vučetić, bivši sudija Ustavnog suda Srbije. On je dodao da, kad je reč >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o SRJ, u saveznom Ustavu se u članu 1. garantuje princip ravnopravnosti republika članica. To, ističe Vučetić, svakako podrazumeva da svaka ustavna promena, makar i na oko sitna, mora biti predmet prethodnih zajedničkih političkih dogovora između najviših državnih organa , odnosno vladajućih koalicija federalnih jedinica.
Podrazumeva se zajednički stručni rad na koncipiranju ustavnih promena, potom, utvrđivanje nacrta tih promena, a zatim utvrđivanje predloga promena Ustava koje se upućuju Saveznoj skupštini naglašava Vučetić.
Prema njegovim rečima, posle utvrđivanja predloga ustavnih promena sledi višemesečna javna politička i stručna rasprava o ponuđenom predlogu, a posle toga utvrđivanje i usvajanje definitivnog predloga ustavnih promena.
Vučetić ističe da najavljene ustavne promene odstupaju u potpunosti od svih uobičajenih i do sada poznatih i primenjivanih procedura.
Očigledno je, ističe on, da je reč o nameri da se promena Ustava izvrši na način kako se, recimo, vrši donošenje vladine uredbe po skraćenom postupku, bez javnosti i političke stručne rasprave.
Uostalom, to i priliči državi u kojoj je na delu faktičko vanredno stanje da se i promene Ustava vrše po skraćenom postupku u skladu sa vanrednim stanjem naglašava Vučetić.
On pojašnjava da s obzirom na dvočlanu strukturu SRJ postoje dve vrste procedura za promenu Ustava.
Jedna je vrlo složena i tiče se najvažnijih pitanja koja se odnose na državni status federacije, zatim na državni status republika, na nadležnost federacije i na način promene Ustava. Te ustavne odredbe mogu se promeniti tako što za predlog promene Ustava mora da se izjasni najmanje dve trećine od ukupnog broja poslanika u Veću građana Savezne skupštine, s tim što s tim predlogom moraju da se saglase i skupštine republika članica kaže Vučetić. On dodaje da je za ostale članove Ustava predviđena lakša, iako složena procedura. Naime, ističe Vučetić, promene ostalih članova su usvojene ako za njih glasa dve trećine od ukupnog broja poslanika i u Veću građana i u Veću republika.
To znači da je dovoljno imati 27 glasova 'za' u Veću republika i 92 glasa 'za' u Veću građana Savezne skupštine. Koliko znam, vladajuća koalicija u federaciji poseduje tu vrstu većine. Očigledno je da se najavaljene promene ne odnose na napred navedena najvažnija državna pitanja (Članovi 1,2,3,6,7,77,140,141), već na ostala pitanja od kojih su mnoga izuzetno važna. Primera radi, putem ove lakše procedure, mogu se izvršiti promene ustavnih odredbi o ljudskim pravima i slobodama, o ovlašćenjima i načinu izbora saveznih organa i tako dalje istakao je Vučetić. Po svoj prilici, ocenjuje on, radi se o prihvatanju stare inicijative SPS da predsednik SRJ bude biran neposredno od strane građana, a ne od strane Savezne skupštine, kao što je do sada bilo i drugo, da se omogući da isto lice može biti birano više puta za predsednika SRJ.
Naime, poznato je da Ustav SRJ predviđa mogućnost samo jednokratnog izbora za funkciju predsednika SRJ, a pošto Slobodanu Miloševiću mandat ističe tačno za godinu dana, najavljenim promenama verovatno se predviđa mogućnost da sledeće godine ponovo može da se kandiduje za predsednika, s tim da ga građani biraju neposredno, možda i uz mogućnost izbora u više od dva mandata kaže Vučetić. On je dodao da bi se ustavnim rešenjem da predsednika SRJ biraju građani neposredno, bitno degradirao postojeći parlamentarni sistem u federaciji.
To bi dovelo i do toga da na izbor predsednika SRJ ne može uticati manja republika. Time bi se bitno narušila ravopravnost dve republike. Najavljena promena načina izbora poslanika u Veću republika u tom smislu da se biraju neposredno od strane građana, potpuno je suprotna federalnom principu Jugoslavije i principu ravnopravnosti republika. Ako bi se poslanici i u ovom veću birali neposredno od strane građana, dobili bismo dva veća građana, što je potpuno apsurdno. Sadašnji Ustav, s obzirom na dvočlani sastav federacije i na princip ravnopravnosti obe republike, s razlogom predviđa, ne samo paritetni sastav Veća republika, već i to da se poslanici u ovom Veću biraju na osnovu republičkog zakona i da ovi poslanici predstavljaju republiku kao državu, dok poslanici u Veću građana predstavljaju neposredno građane kao pojedince. Svako drugačije rešenje, a to se izgleda predlaže, federaciju uvodi u sistem majorizacije u kome je manja republika potpuno podređena i obespravljena ističe Vučetić.
