Izvor: S media, 05.Okt.2010, 00:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prokockali smo najveću šansu Srbije!
Peti oktobar je bio dar s neba, promena vlasti bez krvi i prilika za promenu sistema, šansa za preumljenje... A mi smo sve prokockali. Nismo bili dorasli.
Dušan Mihajlović, bivši ministar policije i jedan od lidera DOS-a, na desetu godišnjicu Petog oktobra kaže da je Srbija danas, nažalost, još nedovršena država u kojoj je sve manje zadovoljnih građana. Mihajlović u intervjuu za Preš prihvata i svoj deo krivice i pokušava da objasni zašto je sve moralo da se završi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << baš ovako.
"Fenomen Beba" određuje Srbiju
Šta je suština sukoba između Vas i Vladimira Bebe Popovića?
- Suština sukoba su političke ambicije Vladimira Bebe Popovića, koje sam shvatio tek posle pročitanih intervjua u "Statusu" i knjige Popovićevog svedočenja pred Specijalnim sudom. Iz te "nove istorije Srba" saznajemo da je Beba stvorio Đinđića, da je Koštunica naredbodavac, Tijanić medijska potpora atentata, a da je ministar Mihajlović više pažnje posvećivao "čuvarkućama na svom Povlenu, nego poslu u MUP-u"... U to spada i saznanje da je Beba seo na upražnjeno mesto šefa mafije i da je sa Legijom i Čumetom, kao paralelna vlast, odlučivao o kadrovskim, privrednim, političkim i drugim pitanjima u državi. Iako on u sve ove svoje rabote za koje niko u Predsedništvu DOS-a nije znao uvlači Đinđića, Čedu i druge, to nije bilo tako. Čeda se javno bavio politikom i služio je Đinđiću, za razliku od onoga ko je doveo Đinđića u svoje prostorije na pravoslavni Božić 2001, da bi se sreo sa njegovim prijateljima Legijom i Čumetom. Ali, fenomen Beba nije moj problem. To je pitanje u kakvoj ćemo Srbiji živeti. Moja uloga i u politici i u životu je ista, da upozorim građane da misle svojom glavom i da sami odlučuju. Da ne budu žrtve raznoraznih manipulatora i moćnika iz senke.
Kako se Popović na dan atentata pojavio u zgradi Vlade Srbije?
- Saznaćemo kad isteknu rokovi za čuvanje tajnih podataka pojedinih službi u ozbiljnim državama.
- Ništa nije kao što izgleda, ni tada, ni danas. Jedino se danas jasno vidi da je Peti oktobar jedan veliki "nedovršen posao". Pokrenuta je ogromna energija u narodu, probuđena je nada. Formalno je ostvaren cilj, srušen je Milošević, ali Srbija je još nedovršena država u kojoj je sve manje zadovoljnih građana. Realno, ima razloga i za ponos i za stid. Peti oktobar je bio dar s neba, jedina promena vlasti bez krvi i prilika za promenu sistema, bila je to velika šansa za preumljenje bez koga nam nema boljitka... A mi smo sve to prokockali. Nismo bili dorasli istorijskom izazovu.
Vođe DOS-a su objektivno bile čudesna skupina biografija, karaktera i ambicija. Kako danas vidite glavne aktere?
- DOS je imao samo jedan zajednički imenitelj - rušenje Miloševića. Ništa drugo nas nije objedinjavalo. Podelili smo se odmah po pitanju da li i kako menjati sistem vladavine. Zato smo se razišli neobavljena posla, da bismo posle urušili sami sebe i vlast koju su nam građani poverili. Danas su lideri DOS-a posvuda - u vlasti sa onima protiv kojih su se borili, u opoziciji svojim saborcima, van politike, u Hagu, u sindikatima... Treba imati u vidu da je od Petog oktobra već treća generacija političara na sceni, pa je uloga lidera DOS-a sve manja. Ostaje nam da budemo iskreni prema sebi i građanima, kako se tužna priča sa našom političkom elitom i narodom ne bi ponavljala.
Evo, budite Vi iskreni. Šta je osnovni razlog propasti Petog oktobra? Alavost, možda?
- Govorio sam da, dok je Milošević na vlasti, imamo samo jedan problem, a da ćemo kada on ode imati hiljadu i da će svi biti naši. Nismo se za njih pripremili, nismo imali jedinstven plan i pali smo na velikom ispitu. Malo ko je imao bilo kakvo iskustvo u državi i funkcionisanju vlasti. Alavost, ako pod tim shvatate grabljenje za funkcije i poluge vlasti, takođe je doprinela tome, posebno što su na neka važna mesta u državi došli ljudi po partijskom ključu bez ikakvog iskustva ili su pak pali s neba kao nekakvi eksperti sa stranim koncepcijama i bez realnog znanja o stanju u zemlji. Kriminal i paralelna vlast su posebna priča...
Dobro, a ko je i kako u vaše redove uveo kriminalce? Otkud Legija, Šiptar, Kum, Čume?
- Mnogima je rušenje Miloševića bio cilj koji opravdava sva sredstva. Sklopljen je pakt sa đavolom, kako je govorio Đinđić. Mangupi u našim redovima nisu mu dali da raskine taj iznuđen savez i da se obračuna sa njima. Posledice svi znamo.
Tadić mora da se obrati narodu
Petog oktobra predsednik Srbije Boris Tadić nije bio čelnik DOS-a. On danas trpi posledice pogrešnih poteza DOS-a. Kako vidite Tadićevu poziciju?
- DOS je daleka prošlost, koju ni Tadić ne poštuje, pa je pitanje zašto nema novi koncept organizacije i razvoja države, nego se ko pile u kučinama zapliće po bespuću onoga što mu je ostavio Milošević, pošto DOS nije ništa bitno promenio. Jedino je napustio njegovu politiku "Srbija se saginjati neće". Vidim da je krenuo Miloševićevim stopama, pa mu želim da spase što se spasti može... Ali znam da Srbiji neće doneti boljitak međunarodna zajednica, niti Evropa, bez, ili sa alternativom, tako da se pored obraćanjima strancima mora obratiti i narodu, građanima Srbije. Jedino oni mogu da završe "nesvršeni posao" i da od Srbije naprave Švajcarsku na brdovitom Balkanu. Treba se okrenuti njima i dati im šansu da rade, stvaraju i odlučuju o svojoj sudbini, ali to nije moguće u ovakvoj nedovršenoj državi, gde niko ne zarezuje građanina i gde nekoliko ministara odlučuje o tome šta će se dešavati u svakom selu ove lepe zemlje. A svaki seljak i svaki zanatlija zna bolje da privređuje od najbolje vlade, jer odgovara za svoje odluke i postupke. Zato, "u se i u svoje kljuse". Što pre treba da izađe iz zamke slične onoj u kojoj je bio DOS kada je obećavao "med i mleko" posle Miloševića. Evropa se ne maže na hleb. Ne ginu nam znoj i suze, nadam se bez krvi.
Kako su skoro svi Miloševićevi tajkuni uspeli da prežive i povećaju svoje bogatstvo?
- Tajkuni, kao i mafijaši, spadaju u inteligentne ljude, pa su videli da Miloševićevo vreme prolazi. Zato su na vreme počeli da sede na dve stolice, i na vlasti i u opoziciji. Njima nije bilo teško da se posle predstave kao pobornici demokratije, zaslužni za njenu pobedu. Lepo kaže narod: "Para buši gde burgija neće".
Ali, zašto ste tada pristajali na otvoren lopovluk i preprodaju revolucije?!
- Sada, kada nisam opterećen vlašću, vidim bolje šta se zaista dešava. To je, kao u šahu, privilegija kibicerske pozicije. Ali, voz je prošao kroz kukuruz i malo je šta ostalo... Samo, više štete od lopovluka doneo je koncept reformi i razvoja koji su sproveli eksperti za koje nismo ni čuli pre Petog oktobra. Veliko je pitanje da li se postojeće stanje uopšte može popraviti... Srbija tone u siromaštvo i bedu, a zna se šta sledi ako se to ubrzo ne zaustavi!
Tvrdite da Đinđića nije ubila samo mafija, nego da su ubice imale pomoć u domaćim i stranim obaveštajnim službama.
- Dovoljno je pogledati kako je Đinđića vlast "preumila", treba videti njegove tekstove o KiM, Republici Srpskoj, o tome da Srbija ne može biti potkusur nikome u međunarodnoj zajednici i da mora imati isti tretman kao ostale države na Balkanu, pa će mnogo toga biti jasno. Danas znamo samo neposredne izvršioce, tim koji je bio kamen u nečijoj ruci.
Verujete li da će se to ubistvo rasvetliti do kraja? Šta mislite o tezi da su u to ubistvo umešani Koštunica i njegov kabinet?
- Ubistvo Đinđića se skoro sigurno neće rasvetliti do kraja. A za teze o umešanosti Koštunice nisam video valjane dokaze. Mnogi drugi su bili bliži sa izvršiocima atentata, pa to nije dokaz za njihovu umešanost.
Da li je Peti oktobar bio narodna revolucija ili prevrat osmišljen i finansiran sa Zapada?
- Svaka medalja ima dva lica. Poznata je teorija međunarodne zavere protiv Srbije od strane Bildeberg grupe, Trilaterale i Komiteta 300, ali Peti oktobar nije njihovo delo. Radi se o autentičnom događanju naroda, u koje su se ubacile političke stranke, međunarodni faktori, svi koji su imali interes da sruše Miloševića, pa i tajkuni, mafijaši i sav ološ koji je Miloševićev režim odbacio iz bilo kog razloga... Da to jeste bilo događanje naroda najbolje svedoči primer Bogoljuba Arsenijevića Makija. Njim niko nije mogao da manipuliše. Uspeh tog narodnog bunta doveo je do toga da su svi u zemlji i van nje počeli da ga svojataju, a pojedini i da izvoze kao recept za "demokratske" pomene širom sveta. A on je veličanstveno delo građana Srbije, koje smo mi ostali, svi zajedno, obesmislili.
Čanak rekao Solani da je đavo
U vremenima pre Petog oktobra putovali ste u inostranstvo, gde ste se sretali sa raznim ljudima. Da li su to bili instruktori za krizne situacije?
- Ne, moji kontakti su bili sa diplomatama i učesnicima brojnih međunarodnih skupova političkog karaktera.
Kako su tekli razgovori sa Havijerom Solanom i Medlin Olbrajt?
- Sa njima sam bio na sastanku u Berlinu, gde je 17. decembra 1999. godine, u vreme godišnjeg samita SAD - EU, održan i sastanak takozvane Trilaterale, koju su činili: demokratska vlast Crne Gore, demokratska opozicija Srbije i predstavnici EU i SAD. Sećam se da su pored njih bili i Kris Paten, komesar EU, Joška Fišer, nemački ministar inostranih poslova, Milo Đukanović sa saradnicima, a iz Srbije Đinđić, Drašković, Avramović, Mićunović, Korać, Čanak i drugi. Na sastanku smo svi tražili da se ukinu sankcije i pomogne građanima Srbije. Prihvaćena je naša koncepcija da se Milošević pobedi na izborima. Sastanak i boravak u Berlinu pamtim po dva događaja. Sam sastanak je obeležila poruka rokera Nenada Čanka koji je Havijeru Solani u lice rekao da je "sinonim za đavola u Srbiji". Neprijatnu atmosferu je prekinuo osmeh samog Solane, koji je shvatio da je dosadašnji način "podrške" kontraproduktivan za opoziciju i njeno nastojanje da sruši Miloševića i obezbedi promene za koje se i oni zalažu.
Ko je bio glavni operativac i organizator Petog oktobra?
- Svakako Zoran Đinđić.
ĐOKO KESIĆ
