Izvor: Politika, 18.Maj.2013, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pritisak i ohrabrenje iz Berlina

Gvido Vestervele dolazi sa porukom da se 21. maja u Briselu mora prihvatiti plan za sprovođenje sporazuma Beograda i Prištine

Kada sutra uveče prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić dočeka ministra spoljnih poslova Nemačke Gvida Vestervela na beogradskom aerodromu, otpočeće misija pritisaka i ohrabrenja nad Beogradom i Prištinom. Takođe i Vesterveleova predizborna kampanja za septembarske izbore u korist svoje stranke, kao manjinskog partnera u konzervativno-liberalnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koaliciji.

Predlog sporazuma o sprovođenju dogovorenog u Briselu je već napisan, a reakcije iz Beograda su bile negativne i u prva dva susreta timova za sprovođenje potpisanog nije bilo nikakvog pomaka. Za sada se ne zna da li je u međuvremenu taj predlog iz kabineta visoke predstavnice Ketrin Ešton menjan.

Planirano je da sa šefom nemačke spoljne politike, osim Vučića, u ponedeljak u Beogradu, razgovaraju predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić i šef srpske diplomatije Ivan Mrkić.

Dolazak nemačkog ministra spoljnih poslova nije toliko u vezi sa predstojećim susretom premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija 21. maja u Briselu, koliko sa tim da li će se nemački parlament saglasiti da EU odredi datum za otpočinjanje pristupnih pregovora Srbije sa EU.

Prve naznake te odluke saznaće Vučić na večeri sa Vesterveleom koja će biti organizovana odmah posle zajedničkog obraćanja novinarima na beogradskom aerodromu. Pitanje je da li će Vestervele moći mnogo toga da kaže, jer od njega malo toga zavisi.

Pored namere da u Beogradu i Prištini sazna kako stvari stoje iz prve ruke, poznavalac nemačke političke scene tvrdi za „Politiku” da pritisak i ohrabrenje treba da pokažu da je Vestervele, kao ministar spoljnih poslova Nemačke, u stanju da ostvari uticaj i u takvim problematičnim situacijama.

Podsetimo da nemački parlament ima pravo da da mišljenje o bilo kom potezu EU, uključujući i proširenje. Samim tim je parlament dobio mogućnost da usporava procese, a u parlamentu je vladajuća konzervativno-liberalna koalicija, u kojoj konzervativci čine osnov, veoma kritički raspoložena prema koracima Srbije. U toj grupi konzervativnih poslanika je njih četvoro-petoro koji se posebno bave politikom proširenja, Srbijom i Kosovom. Među njima je visoki predstavnik CDU Andreas Šokenhof, koji je pre nekoliko meseci izneo sedam tačaka u Beogradu. (Ispunjavanje Akcionog plana iz 2011. sa 96 tačaka, vidljivi pomaci u razjašnjenju i krivičnom gonjenju počinilaca paljenja nemačke ambasade, jasni signali u pravcu nastavka pomirenja u regionu – negativan primer da „u Srebrenici nije bilo genocida”, potpuna realizacija dosadašnjih rezultata u dijalogu Beograda i Prištine i dogovor o nastavku dijaloga izvan predviđenih tema, kao što su energetika i telekomunikacije, početak kontinuiranog ukidanja paralelnih struktura u bezbednosnom aparatu i upravi kao i njihovog finansiranja, kontinuiran uticaj na Srbe sa severa da aktivno sarađuju sa Euleksom i Kforom i da Srbija mora da pokaže vidljivu volju da je spremna da postigne pravno obavezujuću normalizaciju odnosa sa Kosovom.)

U srpskim medijima pojavili su se napisi da je Vestervele jedan od retkih nemačkih funkcionera koji ima više razumevanja za zahteve i potrebe Beograda, međutim, sagovornici „Politike” tvrde da to uopšte nema nikakve veze.

„Odnos moći je takav da konačnu odluku zakonom donosi kancelarka na osnovu onoga što joj njeni savetnici za ta pitanja kažu. Savetnik za spoljnu politiku i bezbednost Kristofer Hojzgen je taj koji joj priprema i sugeriše veliku većinu spoljnopolitičkih odluka”, tvrdi sagovornik „Politike” i dodaje da je on od Ketrin Ešton dobio nacrt sporazuma o sprovođenju sporazuma Beograda i Prištine, da je njime zadovoljan i dao ga je na čitanje konzervativnim poslanicima, koji su takođe uglavnom zadovoljni.

Na poslednjem sastanku predsedništva konzervativne grupe u nemačkom parlamentu odlučeno je da sačekaju da vide da li će Beograd i Priština postići dogovor o ostvarivanju sporazuma, sednicu poslaničke grupe održaće 25. juna, a Bundestag će o toj temi raspravljati samo dan uoči odluke, 27. juna, što će biti i poslednje zasedanje pre izbora u Nemačkoj u septembru.

Poznavaoci nemačkih političkih prilika tvrde da Vestervele zapravo želi da ostavi utisak da konzervativni poslanici njemu ne određuju spoljnu politiku, nego želi da pokaže da je on taj koji ima najviše uticaja na odluke u nemačkoj spoljnoj politici.

„Vestervele može da misli šta hoće, ali bez saglasnosti konzervativaca nema ništa, a konzervativci se neće saglasiti ni sa čim što im kancelarka Angela Merkel ne kaže da se saglase. Sve zavisi od Merkelove, koja je najavila da će prisustvovati zasedanju poslanika CDU–CSU, koje bi trebalo da se održi 25. juna, odnosno nekoliko dana pre zasedanja parlamenta.

Vestervele u septembru mora da kaže da on kao ministar spoljnih poslova iz manje liberalne stranke u koaliciji ne samo da radi svoj posao ministra spoljnih poslova nego da ima i nekog svog političkog uticaja i dometa.

„Zato i dolazi u Beograd i Prištinu da kaže da se mora prihvatiti plan sprovođenja sporazuma 21. maja u Briselu, što je, na kraju krajeva, već i bilo izrečeno kao uslov”, navodi naš izvor, podsećajući da Nemci ne gaje veliki entuzijazam za proširenje niti su skloni inicijativi da se izlazi u susret bilo Beogradu bilo Prištini.

---------------------------------------------------------

Nikolić: Negativna odluka bi ojačala evroskepticizam

Na pitanje kakvu odluku očekuje da će doneti Bundestag 27. juna i sa kakvim stavom će nemački šef diplomatije Gvido Vestervele doći u Beograd, predsednik Tomislav Nikolić je za TV Prva rekao da Srbija odluku Nemačke i EU očekuje mirne savesti: „Uradili smo sve što je bilo moguće, otvorenog srca prema građanima, mirne savesti prema EU. Mi smo na testu da li ćemo dobiti datum za početak pregovora ili ne”, kazao je Nikolić i dodao da je Srbija prolazila i kroz veća iskušenja, da će proći i kroz ovo, a da je on optimista jer smatra da je vlada radom u poslednjih godinu dana zaslužila da bude nagrađena kako bismo radili još bolje i jače. „Negativna odluka, bilo kog parlamenta ili Evropskog saveta mogla bi da ojača evropski skepticizam. Onda bi bilo teško da ponovo podignemo volju građana da još nešto izdrži”, ukazao je Nikolić.

On je zaključio da, ukoliko Srbija ne dobije datum, treba da nastavi da uređuje zemlju i pokuša da omogući građanima bolji život investicijama sa drugih strana, a primedbe, ako su razumne da „pokušamo da otklonimo, a ako su nerazumne, poput priznanja Kosova, da se okrenemo na drugu stranu”. „Nadam se da će EU kao cilj biti i naše ostvarenje”, rekao je predsednik Srbije.

---------------------------------------------------------

Dačić: Ne očekujem nove uslove

Premijer Ivica Dačić izjavio je juče povodom predstojeće posete šefa nemačke diplomatije Gvida Vestervelea Srbiji da ne očekuje nove uslove od EU. „Mi smo odavno zaslužili datum početka pregovora, ali mi ne odlučujemo o tome. Poseta Gvida Vestervelea je važna jer dolazi pre procedure u Bundestagu. Ne očekujem da se postave neki novi uslovi”, rekao je Dačić.

Posetu Vestervelea i dolazak šefa britanske diplomatije Vilijam Hejga, 30. maja, premijer tumači kao ohrabrenje. „To tumačim kao ohrabrenje da se ide napred, a ne kao neki novi uslov, a to sam video i tokom nedavne posete Vašingtonu u razgovoru sa potpredsednikom Bajdenom”, naglasio je Dačić.

---------------------------------------------------------

Vučić: Vestervele očekuje potpisivanje plana implementacije

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić procenjuje da bi šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele prilikom posete Beogradu mogao da kaže da očekuje potpisivanje implementacionog plana i ističe da će naša odluka o tome zavisiti od toga kakav će taj plan biti. „Ja ne očekujem loše ili suviše dobre vesti, ali očekujem da Vestervele kaže da očekuje potpisivanje implementacionog plana, kako bismo mogli da dobijemo datum za pregovore”, rekao je Vučić novinarima, odgovarajući na pitanje šta se može očekivati od Vesterveleove posete, prenosi Tanjug. „Od toga kakav će biti taj plan zavisiće i naša odluka”, istakao je vicepremijer.

Odgovarajući na pitanja novinara u vezi sa eventualnim nametanjem plana implementacije, Vučić je rekao da ne može ni EU da to napravi bez naše saglasnosti. Vučić je rekao da smatra da će EU tražiti poštovanje implementacije plana, istakavši da u primeni sporazuma ima i onog što ne spada u sporazum, već ima i onoga što spada u sprovođenje Rezolucije 1244, što još nije sprovedeno. Prvi potpredsednik vlade očekuje da bude potvrđeno da se Srbima garantuje državljanstvo Srbije i da mogu sa tim dokumentima „da izađu na te izbore do kraja godine o kojima govorimo.”

Prema njegovim rečima, posle toga bi sve dileme, kao i one koje se tiču drugih dokumenata bile razrešene i ne bi bilo više problema za srpsku stranu.

B. Mitrinović

objavljeno: 18.05.2013.

Nastavak na Politika...