Izvor: Blic, 09.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prisluškivanje
Prisluškivanje
Sećate li se filma 'Prisluškivanje'? Glavni lik u toj filmskoj priči, odlično ga igra Džin Hekman, iskusni je obaveštajac koji radeći za druge ulazi u privatni svet različitih ljudi. Na kraju sve završava tako što glavni junak filma potpuno rastrojen demolira svoj stan tražeći nevidljive mikrofone i kamere.
Naša balkanska priča je manje sofisticirana i bolje je reprezentuje lik Ilije Čvorovića koji hoće sve da zna, sve da vidi i sve da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čuje prolazeći u tim pokušajima neslavno, humorno i sa pocepanim pantalonama na zadnjici.
Šala na stranu, stvar je ozbiljna. Ko je postavio kameru u bolnici u Kamenici, da li je i zašto BIA slušala poslanike? Čak i sama pomisao da bi pojedinac ili institucija mimo stroge zakonske procedure špijunirala i virila u privatnost, dovoljno je alarmantna za svaku zajednicu koja pretenduje da bude demokratska. Tamo gde ima mnogo tajnog snimanja i prisluškivanja mnogo je malo ljudskih prava i sloboda. Tu floskulu 'potreba za pouzdanim informacijama' jednostavno treba izbaciti kao manir i praksu, treba je drakonski sankcionisati i u slučajevima najmanjeg nepoštovanja zakonske procedure. Zakon o krivičnom postupku je jasan. Samo sudija uz pismeni i obrazloženi predlog može narediti nečiji nadzor u ime države i to obično važi u slučajevima najtežih krivičnih dela.
Gruba životna realnost, a gle čuda termin 'bezbednost' je ruskog porekla i tamo je svojevremeno gulagovski praktikovan, ume da nas zatekne špijunskim i sličnim aferama. Zato je stalno i dosledno insistiranje na civilnoj kontroli svih institucija sile i neophodno i obavezno. Samo ako su integrisane, depolitizovane, profesionalne, efikasne, podređene zakonu i posebno demokratski kontrolisane te snage sile i bezbednosti jesu potreba svakog demokratskog društva. U suprotnom, demokratske vrednosti su bačene pod noge. Trećeg nema.
