Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Jan.2012, 16:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Predsednici Srbije, Hrvatske i BiH u petak na Jahorini

BEOGRAD -

Predsednici Srbije i Hrvatske i članovi predsedništva BiH sastaće se 3. februara na Jahorini, na sastanku kojim će biti potvrđeno opredeljenje triju država za jačanje dobrosusedskih odnosa, a jedna od tema razgovora biće inicijativa hrvatskog predsednika Ive Josipovića da se procesuiranje odgovornih za ratne zločine olakša međudržavnim sporazumom.

Prethodni sastanak trilaterale održan je u julu prošle godine na Brionima, na temu saradnje u procesu evrointegracija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i mogućnosti čvršćeg povezivanja kompatibilnih privreda Srbije, Hrvatske i BiH.

Ovogodišnji sastanak događa se, međutim, u znatno izmenjenim političkim okolnostima, budući da je u Hrvatskoj u međuvremenu izabrana socijaldemokratska vlada, koja ima više sluha za regionalne inicijative predsednika Josipovića.

Kako je Tanjugu rečeno u kancelariji hrvatskog predsednika, Josipović će predložiti da se "olakša procesuiranje ratnih zločina postizanjem međunarodnog sporazuma, koji može biti bilateralan ili trilateralan, a kojim bi se, između ostalog, odredilo da se optuženima za ratne zločine sudi na teritoriji zemlje čiji su državljani".

Cilj Josipovićeve inicijative je da se trajno i sistemski reši problem krivičnog gonjenja osumnjičenih za ratne zločine u regionu, kako se ne bi ponavljale situacije kao što je slučaj Tihomira Purde koji je početkom prošle godine uhapšen u BiH po poternici Srbije.

Takav međudržavni sporazum, kako ocenjuju u Josipovićevom kabinetu, može se smatrati i jedinom pravom alternativom spornom Zakonu o ništavnosti određenih pravnih akata pravosudnih organa bivše JNA, bivše SFRJ i Srbije, koji je u poslednjim danima vladavine donela administracija bivše premijerke Jadranke Kosor.

Iako su neformalne trilaterale u jugoistočnoj Evropi proteklih nekoliko godina bile jedan od omiljenih formata za rešavanje regionalnih problema, pa su tako postojali srpsko-bosansko-turski, srpsko-hrvatsko-mađarski i srpsko-hrvatsko-slovenački trilateralni susreti, stručnjaci procenjuju da su za stabilnost regiona redovni kontakti predstavnika Srbije, Hrvatske i BiH daleko najznačajniji.

Direktor Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov izjavio je Tanjugu da su ti trilateralni kontakti od ključnog značaja za opstanak BiH kao funkcionalne države, s obzirom da su Srbija i Hrvatska potpisnice i garanti Dejtonskog sporazuma i matične države dva od tri konstitutivna naroda u BiH.

Popov je ocenio da će međunarodna zajednica sa posebnom naklonošću podsticati srpsko-hrvatsko-bosanske trilateralne susrete, kako bi se amortizovale ambicije dela hrvatskih političara za stvaranje trećeg entiteta kao i želje Republike Srpske da se u najvećoj mogućoj meri distancira od institucija u Sarajevu.

"Jahorinskom trilateralom će se verovatno uputiti poruka da se nastavlja praksa saradnje i da se daje doprinos suseda političkoj stabilizaciji u BiH, što koincidira sa naporima međunarodne zajednice da se od BiH napravi funkcionalna država", kazao je Popov.

Sigurno je, međutim, da opstanak i funkcionisanje BiH neće biti jedina tema predstojećeg sastanka na Jahorini, budući da je, nakon uspeha nedavnog referenduma u Hrvatskoj, ta zemlja već jednom nogom u EU, a ovo će biti odlična prilika da se još jednom potvrdi kao regionalni lider u procesu evrointegracija.

Nova vlada u Zagrebu je, inače, postavila je regionalnu ekonomsku i političku saradnju u sam centar svoje programske agende, a godinama unazad to čini i predsednik Srbije Boris Tadić, čiji su personalni i politički odnosi sa predsednikom Ivom Josipovićem već duže vreme percipiraju kao uzoran model za prevazilaženje postkonfliktnog perioda u regionalnim odnosima na Balkanu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...