Izvor: Politika, 04.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predlog DSS-a „odloženi” odgovor na Nikolićevu ponudu
Oko pitanja NATO-a, Kosova, Statuta Vojvodine i izbora ima više saglasnosti između pojedinih stranaka u vlasti i opoziciji nego među opozicionim partijama
Ujedinjenje opozicije, na koje nekoliko meseci unazad naizmenično pozivaju Srpska napredna stranka i Demokratska stranka Srbije, malo je verovatno, a vlada, kako sada stvari stoje, ima više razloga da strahuje od razjedinjavanja koalicije na vlasti nego od ujedinjavanja opozicije, smatraju politički analitičari. Poziv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je Slobodan Samardžić u ime DSS-a uputio opozicionim strankama da „nađu zajednički jezik” u vezi sa najvažnijim državnim pitanjima – NATO, Kosovo i Euleks, Statut Vojvodine i izbori – analitičari političkih događanja tumače pre kao pokušaj pozicioniranja na političkoj sceni nego kao ozbiljan predlog, pre svega zbog činjenice da se opozicija i ovaj put „ujedinjuje” preko medija.
„Da je to ozbiljan predlog i da se o njemu ozbiljno razmišlja ne bi se o tome ’pregovaralo’ preko medija. Ozbiljni dogovori te vrste vode se daleko od očiju javnosti”, kaže Vladimir Vuletić, sociolog i politički analitičar.
Samardžićevo istupanje može se, smatra Miodrag Radojević, sa Instituta za političke studije, tumačiti i kao „odloženi” odgovor na nedavnu ponudu lidera „naprednjaka” Tomislava Nikolića za ujedinjenje, na koju, kako kaže Radojević, Vojislav Koštunica nije mogao da odgovori odmah jer je rizikovao otvorenu konfrontaciju sa radikalima.
Kako bilo da bilo, tek, ideja o ujedinjenju opozicije, u svakom slučaju, tvrde naši sagovornici, ima nekoliko ozbiljnih „protivnika”. Prvi je, svakako, za sada nepomirljivi sukob naprednjaka i radikala.
Naši sagovornici slažu se da ujedinjenje opozicije može da se „obavi” bezbolno samo bez LDP-a, koji se u pričama o ujedinjenju nikada i ne pominje zbog svoje podrške vladajućoj koaliciji.
„Ujedinjenje ne može bez naprednjaka, jer, kako pokazuju istraživanja, imaju veliku podršku u glasačkom telu, ali ni bez radikala koji trenutno imaju veliki broj mesta u skupštini. Za rušenje vlade, međutim, opoziciji treba čak i LDP”, računa Vuletić.
Drugi problem je liderska pozicija u tom bloku. Logično bi bilo da liderstvo pripadne najjačoj stranci u savezu, što je SNS, napominje Radojević.
„Malo je verovatno da bi Tomislav Nikolić, iako nekada jeste, sada bio spreman da tu poziciju prepusti nekom drugom, što zbog rejtinga, što zbog ranije izneverenih dogovora”.
„A malo je verovatno i da bi se radikali ’stavili’ pod komandu Nikolića ako on bude predvodio taj savez. A tu su naravno i liderske ambicije DSS-a”, dodaje Vuletić.
On, međutim, smatra da za opoziciju može biti ključni problem nalaženje najmanjeg zajedničkog imenitelja, s obzirom na nedefinisane stavove u vezi sa „postavljena” četiri pitanja.
„Kada ta pitanja gledate pojedinačno, oko nekih ima više saglasnosti između pojedinih stranaka u vlasti i opoziciji nego u samoj opoziciji. O ulasku u NATO, na primer, nema jedinstvenog stava ni u vlasti. Slično je i sa Statutom Vojvodine, a naravno tu je i Kosovo. Vladajući DS ima širok dijapazon rešenja za mnoga od tih pitanja, a opozicija bi morala da definiše jasno čemu se, u stvari, suprotstavlja. I ne samo to, opozicija bi morala da predloži i neka rešenja za te probleme”, ističe Vuletić.
Ono oko čega bi opozicija najlakše mogla da se „okupi” svakako su, izbori, napominju naši sagovornici. „Izbori su najmanji zajednički imenitelj opozicije a ambijent u kome se nalazimo, odnosno ekonomska kriza, može ujedno biti i najjači razlog ujedinjenja. Jesen i zima će biti najpovoljniji momenat za opoziciju da „napadne” vlast, jer se posle ovih lokalnih izbora, koji su „zagrevanje”, može očekivati „vruća” jesen. Opozicija će tada biti u najpovoljnijoj poziciji da razvije kritiku i pređe u napad u odnosu na vlast. Ipak, s obzirom na tu činjenicu ne dajem previše šanse ujedinjenju opozicije i smatram da vlast pre može da sruši neko unutar vlasti nego opozicija”, zaključuje Radojević.
D. Matović - M. R. Petrović
[objavljeno: 04/06/2009]
