Izvor: Politika, 13.Mar.2014, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborno prestrojavanje manjinskih stranaka
Manjinske stranke ukoliko imaju solidnu podršku unutar svoje nacionalne zajednice lako mogu da uđu u parlament, kaže Dejan Vuk Stanković
Slovačka stranka, koja je pre dve godine izašla na izbore u društvu manjinskih stranaka na listi pod nazivom „Sve zajedno – Emir Elfić”, ovog puta je objavila da podržava naprednjake i pozvala Slovake da glasaju za listu „Aleksandar Vučić – budućnost u koju verujem. Naprednjačku listu su juče podržale i bunjevačke političke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i nacionalne organizacije.
Na izbore 16. marta izlazi sedamnaest stranaka nacionalnih manjina – pet samostalno, a dvanaest se rasporedilo u pet koalicija. I u odnosu na izbore pre dve godine nema nekih drastičnih razlika. Tada su samo četiri manjinske stranke imale svoje samostalne liste, a čak 17 ih je bilo raspoređeno takođe u pet koalicija.
Samostalno na ove izbore izlaze Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, Stranka demokratske akcije Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin, Crnogorska partija – Josip Broz, Ruska stranka – Slobodan Nikolić i Partija za demokratsko delovanje – Riza Halimi.
Kao i na ovim i na prošlim izborima samostalno su nastupale SVM, SDA i Crnogorska partija (tada bez Komunističke partije Joške Broza), ali i Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO), koja je zastupala vlašku nacionalnu manjinu.
To što se ovoga puta ipak drugačije prestrojene pojavljuju pred biračima – pa još jedna više od njih samostalno nastupa ne znači da će im to doneti mnogo veći ćar. Jer, kako kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković, za njih nisu toliko bitni uslovi pod kojima se takmiče koliko je važno da mogu da artikulišu politički interes svoje manjinske zajednice. „Manjinske stranke imaju drugačiji cenzus od onih koje se nalaze na nacionalnom nivou, tako da, ukoliko imaju solidnu podršku unutar svoje nacionalne zajednice, vrlo lako mogu da budu deo parlamenta”, kaže Stanković i podseća da za njih važi „izborni prag”, prema kojem je za jedan poslanički mandat potrebno oko 15.000 glasova.
Zašto se manjinske stranke odlučuju da u savezima sa velikima idu na izbore kad već imaju manjinski cenzus? „Računaju da čak i taj manjinski cenzus teže prelaze nego da su s velikima u koaliciji. S druge strane, stranke koje funkcionišu na nacionalnom nivou u koaliciji sa njima dobijaju sigurne glasače. Dakle, i jedni i drugi su razmenili koristi: jedni dobijaju političku reprezentaciju, a drugi sigurne glasače, u čemu nema ničeg spornog”, kaže Stanković.
U koaliciji sa Liberalno-demokratskom partijom i Socijaldemokratskom unijom je Bošnjačka demokratska zajednica Sandžaka, iza koje stoji Muamer Zukorilić. „Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju” Dragana Đilasa je i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, a sa Novom demokratskom strankom Borisa Tadića su i Demokratski savez vojvođanskih Mađara (VMDK), Zajedno za Vojvodinu i Demokratska levica Roma. Potom, sledi Lista nacionalnih zajednica pet manjinskih stranaka – Bošnjačka demokratska zajednica, Mađarski pokret nade, Građanski savez Mađara, Demokratska zajednica Hrvata i Savez mađarskog jedinstva, koje predvodi Emir Elfić.
„Koalicija građana svih naroda i narodnosti” je savez Rusinske demokratske stranke i Slovačke demokratske stranke.
Vojvođanska partija, Demokratska partija Sandžaka i Partija Bugara Srbije bile su sa Preokretom Čedomira Jovanovića. U koaliciji „Izbor za bolji život” Borisa Tadića bio je Demokratski savez Hrvata u Vojvodini. U Koaliciji Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić nastupale su četiri manjinske stranke – Bošnjačka narodna stranka, Demokratska partija Makedonaca, Romska partija i Pokret vlaškog ujedinjenja. Koaliciju „Sve zajedno” činile su Bošnjačka demokratska zajednica, Građanski savez Mađara, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Demokratska zajednica Hrvata i Slovačka stranka.
Koalicija Albanaca preševske doline bila je sastavljena od Partije za demokratsko delovanje, Demokratske unije Albanaca, Pokreta demokratskog progresa i Grupe građana Rahima Zufina.
Posle izbora 2012, u parlament su ušli predstavnici pet manjinskih lista – Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor osvojio je pet mandata, Stranka demokratske akcije Sandžaka – Sulejman Ugljanin dva,a liste „Sve zajedno”, „Nijedan od ponuđenih odgovora” i Koalicija Albanaca preševske doline po jedan mandat.
B. Čpajak
objavljeno: 13.03.2014.
