Izvor: BKTV News, 21.Feb.2014, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborno pitanje: Kome narod da veruje?
Predizborna kampanja je prava socijalno-psihološka arena već poznatih političkih partija i njihovih vođa sa ranije poznatim obećanjima od kojih je veliki broj bio samo „mamac“ za glasače i izborne kutije. Analitičari i istraživači uočavaju da tek 20 odsto biračkog tela predstavlja „pokretača“ političke borbe i izborne volje, a sve ostalo su oni tzv. neopredeljeni, razočarani i oni koji su u „sumnji“. Dakle, politička početna cena izbora u Srbiji je 20 odsto biračke volje >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << birača koji nisu članovi, niti simpatizeri pojedinih partija ili se opredeljuju kao politički „kupci“ pojedinih programa stranaka ili su „žrtve“ veštog ubeđivanja političkih lidera. Za početak, „sigurni glasači“ su ti koji predstavljaju „jezgro“ političko-izobrne snage partija koje se bore za ulazak u parlament i vlast.
Politička scena u Srbiji se sve više svodi na manje od desetak političkih partija i njihovih lidera koji deluju samostalno ili kroz šire političke koalicije za put ka građanskoj volji i dolasku na vlast. Najeći broj partija i lidera koji su u izbornoj trci do sada su bili deo vlasti u Srbiji i svako je nešto po „malo uradio“, ali niko od njih toliko da bi se pokazalo da je ta partija ili taj politički vođa bitnije unapredio život građana.
Početak višestranačke vlasti u Srbiji bio je u znaku SPS, odnosno predsednika Slobodana Miloševića, koji je voljom naroda, ali i pod pritiskom međunarodne politike, pre svega SAD i EU, zbačen s vlasti. Rame uz rame sa SPS, veoma uticajna je bila i SRS dr Vojislava Šešelja sa manjim stepenom vlasti, ali sa političkom odgovornošću. Posle okotbra 2000. godine Srbijom vladaju „demokratske“ snage okupljenje oko DS i DSS, kao i „ekspertske grupe“ G 17 plus. Značajnije promene nastaju stvaranjem koalicije DS i SPS. Reforma političkog tržišta nastaje te 2008. godine rascepom SRS i stvaranjem SNS. Politička scena Srbije dobija 2012. godine novu vladu predvođenu SNS i SPS.
Predizborna 2014. godina donosi novi raspored snaga. DS se „cepa“ i urušava. Jedan deo odlazi sa Borisom Tadićem u Novu demokratsku stranku, a drugi deo „demokrata“ ostaje kod Dragana Đilasa. Bez premca, politički najubedljivija stranka je SNS sa liderom Aleksandrom Vučićem koji ima sve šanse da posle 16. marta postane novi premijer. Slabljenje DS daće novu snagu SNS i SPS za koje se govori da će ponovo biti u „političkom braku“. Nekadašnji „otpadnik“ DS i lider LDP Čedomir Jovanović juriša na deo biračkog tela koje bi moglo da bude naklonjeno Demokratskoj stranci ili Novoj demokratskoj stranci. Ne treba zaboraviti da je Čedomir Jovanović svojevremeno „omirisao“ ili „probao“ vlast. To je bilo u periodu vlade DOS-a. Na političkoj sceni Srbije nema neiskusnih igrača. Politička igra, medijska borba, ali i kućni budžet odrediće kojim strankama će se sve dati i ko će zavredeti podršku birača. Ne treba zaboraviti da su građani Srbije u protekle 24 godine novijeg parlamentarnog sistema više puta bili sistemski prevareni, uz dodatni pad životnog standarda, odnosno siromašenje. Zato pamet u glavu pred konačnu odluku!
Tomislav Kresović
Tweet
