Izvor: Studio B, 05.Maj.2011, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potvrđen sporazum o kreditu za izgradnju dela Koridora 10
Srbija će se kod Evropske investicione banke zadužiti 195 miliona evra za izgradnju dela Koridora 10, utvrđeno je zakonom koji je danas usvojila Skupština Srbije.
Ugovorom o kreditu sa EIB predviđeno je da se Srbija zaduži 195 miliona evra za izgradnju nove deonice autoputa E-80 između Proseka i Ćiflika, u dužini od 36 kilometara, na putnom pravcu Niš-Dimitrovgrad.
Rok otplate kredita je 30 godina, uključujući period počeka od šest godina. Povlačenje zajma >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << omogućeno je u najviše 20 tranši, sa najmanjim iznosom tranše od 10 miliona evra. Planirani rok za završetak izgradnje ove deonice Koridora 10 je 31. decembar 2015. godine, navedeno je u Ugovoru.
Parlament je potvrdio i Ugovor o garanciji EPS za elektronska brojila između Vlade i EIB, u iznosu od 40 miliona evra, za projekat uvođenja sistema brojila za daljinsko očitavanje i uključivanje i isključivanje. Parlament je potvrdio i Ugovor Vlade i Grupe nacionalnih direktora NATO-a o usvajanju NATO kodifikacionog sistema oglašavanja proizvoda, naoružavanja i vojne opreme.
Skupština je potvrdila i Sporazum sa Češkom o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala i sa Kazahstanom o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Potvrđen je i Sporazum Srbije i Međunarodnog krivičnog suda o izvršenju kazni Međunarodnog krivičnog suda.
Skupština donela niz finansijskih zakona
Skupština Srbije usvojila je nekoliko zakona iz oblasti finansija, među kojima i Zakon o tržištu kapitala, koji bi trebalo da doprinesu boljem uređenju i liberalizaciji finansijskog tržišta i većoj zaštiti investitora.
Usvojene su izmene zakona o platnom prometu, o finansijskom lizingu, o deviznom poslovanju, visini stope zatezne kamate, o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, kao i izmene Zakona o investicionim fondovima.
Novi Zakon o tržištu kapitala trebalo bi da omogući da više domaćih i stranih investitora učestvuje u trgovini i razvoju srpskog tržišta kapitala, kako bi ono u značajnijoj meri postalo izvor finansiranja domaće ekonomije.
Zakon o tržištu kapitala, kako je obrazložila Vlada Srbije, trebalo bi da doprinese i suzbijanju zloupotreba u trgovanju hartijama od vrednosti. Izmenama Zakona o deviznom poslovanju omogućeno je da inostrane finansijske institucije izdaju u Srbiju dugoročne dinarske obveznice, što bi trebalo da poveća ponudu kredita u dinarima i stimuliše ulaganja u Srbiji.
Predviđeno je uvođenje jedinstvenog registra deviznih računa pravnih lica i preduzetnika, što bi trebalo da olakša njihovu kontrolu, kao i dalja liberalizacija kretanja kapitala. Izmenama će, kako je navedeno u zakonu, biti ukinut niz restrikcija za plaćanje u stranoj valuti na teritoriji Srbije.
Izmenama Zakona o finansijskom lizingu omogućava se lizing nepokretnosti i ukida minimalni rok od dve godine na koji mora da glasi ugovor o lizingu. Te dve promene neophodne su, kako se navodi u zakonu, za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa. Uvode se i odredbe kojima će biti poboljšana zaštita prava korisnika usluga finansijskog lizinga, posebno fizičkih lica.
Cilj je, naveli su predstavnici vlade, otklanjanje problema u poslovanju finansijskog lizinga, pružanje adekvatnije zaštite, razvoj tržišta lizinga i sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Izmenama Zakona o platnom prometu ukida se dnevna uplata pazara, a uvodi obaveza uplate jednom u sedam dana, što će smanjiti troškove poslovanja privrednih subjekata. Predviđeno je i uvođenje institucije registra menica, čime će sve menice u prometu biti evidentirane, što bi trebalo da poveća pravnu sigurnost onih koji uzimaju menicu kao sredstvo obezbeđenja.
Predloženim izmenama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima biće pojačan nadzor i omogućeno da štednja položena u fond bude iskorišćena kao garancija za kupovinu prvog stana. Izmene Zakona o investicionim fondovima predviđaju da se društva za upravljanje investicionim fondovima mogu baviti i upravljanjem portfolija i pružanjem investicionih saveta drugim klijentima koji nisu članovi tog investicionog fonda. U izmenjeni zakon unet je i pojam "kastodi banka" i definisan delokrug njenih usluga i uslova za dobijanje dozvole za rad. Kastodi banka je banka koja trguje u svoje ime za račun klijenta i na taj način se pojavljuje na berzi.
