Izvor: Politika, 06.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle parafa – sporazum
Proces ratifikacije sporazuma sa EU može da potraje i do dve godine
Ukoliko Srbija uspe u oktobru da parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, kako očekuje Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, taj dokument neće početi da važi automatski. Da bi stupio na snagu, potrebno je da prethodno bude ratifikovan u svih 27 članica EU. A, posle toga, sa zaključenim sporazumom, Srbija će dobiti status pridružene članice.
–Kad je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reč o političkoj strani ove priče, treba naglasiti da se ovim sporazumom prvi put pravno regulišu odnosi Srbije i EU. Do sada je trgovina između EU i Srbije bila regulisana Autonomnim trgovinskim merama, tj. jednostranom izjavom volje EU, koja može biti izmenjena u svakom trenutku. SSP predstavlja, međutim, ugovornu obavezu, kako za Srbiju tako i za EU i eventualne izmene moraju da budu donete konsenzusom obeju strana.
– Ubuduće, na osnovu tog ugovora, imaćemo prvi put jasno definisana prava, ali i obaveze – kaže nam Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU, koji naglašava i da će tada, takođe prvi put, biti osnovana zajednička tela sa EU – Savet za stabilizaciju i pridruživanje, u okviru kojeg će biti razmatrana politička pitanja u vezi sa primenom SSP, ali i pododbori za stabilizaciju i pridruživanje, koji će se baviti posebnim oblastima saradnje.
U našoj javnosti malo je poznato da posle parafa na sporazum sa EU, o kojem se toliko dugo i toliko mnogo priča, ne sledi tačka. Štaviše, tek posle stavljanja inicijala dveju strana na ovaj dokument, biće puno posla. Prvo, sledi tzv. interna procedura, koja podrazumeva prevođenje teksta sporazuma i njegovo pravno i tehničko usklađivanje, u toku kojeg države članice EU imaju pravo da iskažu svoje eventualne rezerve na dogovoreni tekst u pregovorima naših predstavnika sa stručnjacima Evropske komisije.
Bude li primedbi, to bi značilo da sporazum mora da bude dorađivan, za šta bi, naravno, bilo potrebno izvesno vreme. – Ali, mi ne očekujemo nikakve komplikacije u tom smislu – uverava nas Majstorović.
Ukoliko se, dakle, obistine njegove reči, sledeći korak jeste potpisivanje i ratifikacija prvog ugovora Srbije sa EU u srpskom parlamentu, ali i ratifikacija u Evropskom parlamentu.
Nažalost, proces ratifikacije može da potraje i do dve godine.
Kako bi se SSP aktivirao u onom delu u kojem Evropska komisija ima punu nadležnost, a koji se odnosi na ekonomsku saradnju između Srbije i EU, dva-tri meseca posle parafiranja SSP, na snagu će stupiti privremeni sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, za koji, inače, nije potrebna ratifikacija u državama članicama Unije. Tada, zapravo, počinje liberalizacija izvoza u velikom broju oblasti. Odnosno, od tada važi tzv. opšti prelazni period od šest godina, u kojem se štiti domaća privreda, postepenim ukidanjem carina za evropske proizvode.
To je rok u kojem ćemo, kako objašnjava Majstorović, liberalizovati trgovinu sa EU industrijskim proizvodima i u velikom delu poljoprivrednim proizvodima.
Isto važi i za uvođenje pravila o oznakama geografskog porekla, čime se štite domaća industrija i proizvodi, a to se, takođe, odnosi na proizvode koji su definisani u toku pregovora sa EU.
Od trenutka zaključivanja sporazuma sa Unijom počinje, pak, da teče i naša obaveza usvajanja tzv. "aki komunitera", odnosno pravnog poretka EU, u oblastima poput: zaštite potrošača, zaštite konkurencije, regulisanja državne pomoći... Evropsko pravo sastoji se, inače, od primarnih izvora prava (koje čine osnivački ugovori, opšta pravna načela i međunarodni sporazumi evropskih zajednica) i sekundarnih izvora prava EU (koje čine uredbe, direktive, odluke i preporuke, ali i presude Evropskog suda pravde). Mnogi tvrde da je zapravo reč o stotinu hiljada stranica teksta i više.
Od Majstorovića saznajemo da srpska kancelarija već ima saradnju sa Evropskim institutom za javnu administraciju iz Luksemburga, koji se bavi školovanjem prevodilaca za prevođenje "evropskog prava". Jedna grupa studenta sa Filološkog fakulteta već pohađa tu obuku.
– Nije lako prevesti "aki", jer je zapravo reč ne o klasičnom prevođenju, već stvaranju nacionalne verzije "akija", u koje treba preneti institute i termine koji u nekim slučajevima i ne postoje u domaćem zakonodavstvu.
Srbija je već počela da radi na usaglašavanju našeg zakonodavstva sa evropskim. Još od 2003. godine Vlada Srbije usvaja godišnje akcione planove za usklađivanje zakona Republike Srbije sa propisima Evropske unije, sa čijim se sprovođenjem uveliko kasni. Ipak, i iz vlade i iz parlamenta stižu najave da će predstojeća jesen biti u znaku usvajanja evropskih zakona.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 06.08.2007.]
