Izvor: Politika, 09.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici prvo o SSP-u
Deset zakona stalno na listi akata koje nove vlade povlače iz skupštinske procedure, pa ih vraćaju
Prvi posao Narodne skupštine Srbije posle izbora nove vlade, najverovatnije već početkom sledeće nedelje, biće ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju naše zemlje Evropskoj uniji i Sporazuma između vlada Srbije i Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Ovi sporazumi bili su dostavljeni parlamentu 12. odnosno 9. maja, ali ih je nova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlada povukla iz skupštinske procedure da bi ih juče ponovo dostavila skupštini na razmatranje i usvajanje.
To je juče, u intervjuu agenciji Tanjug potvrdila i predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, koja je rekla da bi parlament do sredine iduće sedmice mogao da ratifikuje SSP i energetski sporazum sa Ruskom Federacijom, ukoliko ih Vlada Srbije ubrzo vrati u parlamentarnu proceduru.
Za sada je sasvim sigurno da će vrlo brzo parlament odlučivati i o setu „kreditnih sporazuma”, koji su, takođe povučeni iz procedure.
Vlada Srbije je, naime, već na jučerašnjoj sednici usvojila više predloga zakona koji regulišu finansijske odnose između Republike Srbije i međunarodnih institucija, o povlačenju sredstava neophodnih za realizaciju ključnih projekata u oblasti infrastrukture i poljoprivrede ( sanacija puteva i mosta Gazela, rekonstrukcija kliničkih centara, regionalni razvoj Bora...). Ovi predlozi zakona juče su upućeni po hitnom postupku, na razmatranje Narodnoj skupštini Srbije.
Što se tiče ostalih akata, oni će, verovatno, sačekati jesen.
Uobičajeno je da svaka nova vlada povlači iz skupštinske procedure sve zakonske predloge, koje je prethodna vlada dostavila parlamentu. Većina tih zakona vrati se u parlament vrlo brzo i to nepromenjeni ili sa malim izmenama. Nova vlada u kojoj sedi dosta „starih” ministara, povukla je ukupno 72 akta iz procedure, koja je pripremila prethodna vlada. Među povučenim zakonima, dva su vrlo važna i morala bi biti brzo usvojena, ukoliko želimo da se naša zemlja nađe na „beloj šengenskoj listi”, a naši ministri su tvrdili da bi to moglo da se dogodi i do kraja ove godine. Dakle, poslanici bi morali brzo da usvoje zakone o zaštiti državne granice i o zaštiti podataka ličnosti. Prvi zakon je dostavljen parlamentu u oktobru prošle godine, ali, iako je skupština, takoreći, neprekidno zasedala do kraja godine, on nije uvršćen u dnevni red. Drugi je dostavljen 31. januara ove godine, ali on i nije imao šansu da bude usvojen, jer je parlament raspušten u martu.
„Kreditni sporazumi” „teški” oko 420 miliona evra, koji treba da omoguće, između ostalog, sanaciju beogradskog mosta „Gazela”, puteva, životne sredine u Boru, bili su na dnevnom redu sednice, koja nije održana, jer je parlament raspušten.
Zanimljiva je, međutim, sudbina deset zakonskih predloga, koji su, par godina u proceduri, ali pominju se jedino na spiskovima povučenih akata. Većina tih zakona je iz oblasti zaštite životne sredine, a poznato je da je 60 odsto propisa koje naša zemlja mora da uskladi sa evropskim zakonodavstvom baš iz tog domena. Ako hoćemo u Evropsku uniju, a većina stranaka tvrdi da nam je to prioritet, moramo da donesemo zakone o zaštitniku prava deteta i o udruženjima. Prva vlada Vojislava Koštunice dostavila je parlamentu na usvajanje zakon o zaštiti od jonizirajućeg zračenja 24. novembra 2006. godine, zakon o upravljanju otpadom i o izmenama zakona o zaštiti životne sredine 23. maja 2006, a zakon o udruženjima 2. juna 2006, dok je akt o dečjem ombudsmanu stigao u parlament 20. jula 2006. godine. Sve ove zakone druga Koštuničina vlada povukla je iz procedure 14. juna prošle godine, a da niko nije pomenuo njihovo stavljanje na dnevni red neke od sednica parlamenta. Sve te zakone, vlada je ponovo uputila parlamentu na usvajanje, neki su stigli u avgustu, neki u oktobru i novembru prošle godine, neki početkom ove godine. Svi oni ponovo su pomenuti samo na spisku zakona koje je nova vlada Mirka Cvetkovića povukla iz skupštinske procedure.
Zanimljiv je i slučaj završnih računa budžeta, tako je prošle godine Koštuničina vlada iz procedure povukla završne račune budžeta za 2002, 2003, 2004 i 2005. godinu i više ih nije vraćala. Stigao je, međutim, u julu prošle godine završni račun budžeta za 2006. godinu, a Cvetkovićeva vlada ga je sada povukla iz procedure, a još nema najava da li će ga vraćati parlamentu. Nijedan od završnih računa nije se našao na dnevnom redu, kako je objašnjavano, zato što nije urađena revizija, jer nismo imali državnog revizora, a angažovanje eksternog revizora je propalo. Lane smo, s teškom mukom i sa godinu i po dana prekoračenja zakonskog roka, izabrali savet državne revizorske institucije, ali joj vlada nije obezbedila prostor za rad, pa revizori nisu započeli svoju osnovnu delatnost, jer nemaju gde da instaliraju opremu za rad.
M. Čekerevac
[objavljeno: 10/07/2008]
