Izvor: Politika, 04.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslanici "imuni" na tužbe
Ako se tuženi poslanici SRS i G17 plus pozovu na imunitet, priča bi mogla da se završi na nekoj od sednica Administrativnog odbora skupštine
Privatna tužba koju je, zbog izazivanja verske, rasne i nacionalne mržnje i netrpeljivosti, potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić-Marković podnela u utorak protiv poslanika Srpske radikalne stranke iz Leskovca Gorana Cvetanovića, kao i krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja koju je Cvetanović podneo protiv poslanice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << G17 plus Snežane Plavšić-Stojanović, mogle bi da budu veoma kratkog daha i da budu aktuelne samo do neke od narednih sednica Administrativnog odbora Skupštine Srbije.
Ukoliko se, naime, i Cvetanović i Plavšić-Stojanović pozovu na poslanički imunitet, pravosudni organi morali bi od srpskog parlamenta da traže da im se ukine ta privilegija, kako bi protiv njih mogao da bude vođen postupak, a dosadašnja praksa pokazuje da se poslanici uglavnom drže one izreke da vrana vrani oči ne vadi, pa se veoma teško odlučuju na ukidanje imuniteta.
U sadašnjem sazivu Skupštine Srbije, naime, poslanici su se na imunitet pozivali čak 31 put, i u svakom slučaju kada je postojala opasnost da završe pred sudom, on im je potvrđen. Samo u dva navrata narodni predstavnici nisu želeli da posegnu za ovom ustavnom pogodnošću. Zanimljivo je da je u oba slučaja reč o dvojici poslanika Srpske radikalne stranke (iz Kule i iz Jagodine), koji su bili optuženi za isto krivično delo – krađu struje.
U čak 29 slučajeva, međutim, Administrativni odbor srpskog parlamenta praktično nije ni raspravljao o tome da li bi imunitet poslanicima trebalo da bude potvrđen, već se o tome pozitivno izjašnjavao po automatizmu.
Reč je, naime, o nepisanom pravilu, koje je važilo i u prethodnom sazivu srpske skupštine, da se, kada je reč o privatnim tužbama protiv poslanika, naročito onim za krivična dela uvrede i klevete, imunitet potvrđuje automatski. A upravo su za poslednjih godinu i po dana poslanici 29 puta bili predmet privatnih tužbi zbog kleveta i uvreda.
Praksa automatske zaštite za poslanike uvedena je uz obrazloženje da bi u suprotnom narodni predstavnici previše vremena gubili po sudovima, zbog čega je odlučeno da se članovi Administrativnog odbora solidarišu sa kolegama poslanicima kada su u pitanju privatne tužbe. Da će tako da ostane i ubuduće, nekoliko puta ponavljao je i radikal Tomislav Nikolić, predsednik Odbora.
Đorđe Mamula, poslanik Demokratske stranke Srbije i član Odbora, međutim, kaže za "Politiku" da bi u budućnosti imunitet trebalo da se primenjuje nad poslanicima samo ukoliko bi ih neko tužio zbog mišljenja iznetog u Skupštini ili zbog datog glasa. Tako je, inače, propisano i još uvek važećim Ustavom. U drugim slučajevima, poslaniku ne bi smelo da bude dozvoljeno da se krije iza imuniteta.
Mamula, ipak, primećuje i da srpska skupština nije uopšte mnogo gora od drugih evropskih parlamenata i kao primer navodi Veliku Britaniju u kojoj opozicioni poslanici gotovo svakodnevno sa skupštinske govornice premijera Tonija Blera nazivaju lopovom.
Slaže se, međutim, da se u srpskom parlamentu koriste i neke mnogo teže kvalifikacije, pa tako radikalski poslanici mogu članove porodice Ivane Dulić-Marković da nazivaju ustašama, a Ljiljana Nestorović (SDP) za SPS da je profašistička organizacija, dok se svi radikali osete uvređenim kada ministar finansija Mlađan Dinkić upotrebi izraz "barabe".
Ukidanje nepisanog pravila o automatskom potvrđivanju imuniteta za izgovorene klevete i uvrede, prema Mamulinom mišljenju, rezultiralo bi i mnogo kulturnijim ponašanjem srpskih poslanika, jer bi morali da računaju i na mogućnost da se nađu pred redovnim sudom.
– Ja sam, međutim, i za uvođenje novčanih kazni na licu mesta za takvo ponašanje – kaže Mamula i dodaje da bi predsednik parlamenta u slučaju da poslanik počne da vređa nekoga ili da prekorači dozvoljeno vreme za obraćanje skupštini, trebalo odmah da mu isključi mikrofone, a istovremeno bi trebalo da bude prekinut i televizijski prenos zasedanja.
Da bi rigoroznije odlučivanje o imunitetima upristojilo nastupe poslanika slaže se i Čedomir Antić, član Predsedništva G17 plus, koji ide čak i dalje, i kaže da treba razmišljati o postepenom ukidanju institucije poslaničkog imuniteta, jer, kako kaže, ljudi bi trebalo da žive u skladu sa svojim shvatanjima, ali i sa zakonom.
Tome bi, međutim, trebalo da prethode izmene zakona u delu kojim se definišu krivična dela uvrede i klevete, kako bi se na bolji način sprečile mogućnosti zloupotrebe prava građana da se osete uvređenim i oklevetanim.
– Taj raspon duševnih patnji sada je veoma širok i pruža razne mogućnosti za tužbe bez realnih osnova. Svi ti procesi veoma dugo traju i dovoljno je da neko protiv vas podnese 30 odvojenih tužbi, pa da svaki dan morate da idete na sud i gubite silno vreme – kaže Antić za "Politiku".
Drugim rečima, opravdano bi bilo sumnjati u nekoga da je počinio neko krivično delo, ali ne bi bilo dozvoljeno reći za nekoga da je, recimo, lopov ili ubica, ako to nije potvrđeno pravosnažnom presudom.
Na pitanje da li će poslanici G17 plus da pokrenu inicijativu kojima bi se tražile ovakve izmene, Antić odgovara da je to pitanje za poslanike ove stranke.
Čak i ako se nađe neko ko bi inicirao izmene u proceduri ili zakonskoj regulativi kada je reč o ukidanju ili potvrđivanju imuniteta, problem je u tome što bi o tome trebalo da odlučuju upravo oni koji se na njega vrlo rado pozivaju, čak i kada su optuženi za veoma ozbiljna krivična dela koja se gone i po službenoj dužnosti.
--------------------------------------------------------------------------
Tuče, zloupotrebe, falsifikati
Klevete i uvrede jesu najbrojnija krivična dela za koja su poslanici optuživani, ali su isto tako i najlakša krivična dela. Među poslanicima, naime, ima i onih koji su optuživani i za zloupotrebe službenih položaja, tuče, nasilničko ponašanje... ali su zaštitu našli iza poslaničkog imuniteta.
Takav je, recimo, slučaj radikala Darka Glišića koji je pretukao čoveka koji je parkirao auto nasred puta, zbog čega on nije mogao da prođe. Kada se, naime, ni posle Glišićeve molbe nepropisno parkirani nije pomerio, Glišić je odlučio da ga lično premesti. Zbog načina na koji je to uradio, pred Opštinski sud u Ubu je maja 2005. stigao zahtev za pokretanje krivičnog postupka protiv Glišića.
Da mu nije potvrđen imunitet, zbog nasilničkog ponašanja odgovarao bi još jedan radikal, Zlatko Radić, zbog tuče u kafani. On se, međutim, pravdao da je samo tukao "lokalnog dilera droge koji je dilovao u mom kafeu".
Za zloupotrebu službenog položaja optuženi su bili i radikali Aleksandar Vučić i Petar Jojić, bivši savezni ministar pravde, kojeg je Ministarstvo finansija tužilo za zloupotrebu položaja u aferi sa stanovima nekadašnje savezne države, kao i demokrata Aleksandar Radosavljević, kojem se ne teret stavlja i falsifikovanje službene isprave.
Marko Petrović
[objavljeno: 04.08.2006.]
