Izvor: S media, 29.Sep.2010, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porezi dele otkaze?
Prosečno preduzeće na spisku obaveznih plaćanja ima 39 stavki. Svako veće zahvatanje dovodi do otpuštanja radnika.
Porezii doprinosi na plate poslodavca u Srbiji koštaju od 60 do 124 odsto isplaćene zarade, podaci su iz istraživanja Unije poslodavaca “Uslovi i opterećenja poslovanja i kolektivnog pregovaranja”. Ovi procenti nas, kažu naši privrednici, svrstavaju u evropski vrh, jer to privrednika u Nemačkoj staje 98 odsto zarade, njegovog kolegu u Švedskoj oko 75 >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << odsto, u Norveškoj 78 odsto, a opterećenja na plate ubedljivo su najmanja u Rusiji - 41 odsto.
Proizvodjači
Prvi na spisku problema proizvođača u Srbiji su rokovi plaćanja. - Rokovi plaćanja treba da su od 30 do 45 dana, kao i u ostatku Evrope, a ne od četiri do pet meseci, koliko je trenutno kod nas - kaže Vaso Lekić, vlasnik preduzeća “Fudlend”. - Poljoprivreda učestvuje sa od 11 do 14 odsto u društvenom proizvodu, a država za nju odvaja svega tri odsto. I pored toga je ona ostala jedina grana sa suficitom u izvozu. Potrebno je formirati razvojni fond ili banku čije bi kamate bile od 1 do 2,5 odsto.
Opterećenja zavise od deltanosti u kojoj firma posluje. Skoro je nemoguće pobrojati ih sve, jer se razlikuju i po opštinama i gradovima, ali, u proseku, svaki privrednik ima 39 nameta. Ugostiteljski objekti na spisku obaveznih plaćanja imaju tačno 38 stavki. Lokal od 50 kvadrata i pet zaposlenih svakog meseca mora samo za obaveze da da nešto manje od 650.000 dinara. Svako odazivanje na javne nabavke staje oko 21.000 dinara, a firme preko tendera u proseku 40 puta godišnje pokušavaju da dođu do posla.
Privreda, kažu u Uniji poslodavaca, godišnje gubi pola milijarde evra jer u Srbiji još nije zaživela elektronska uprava. Da bi se bavila svim potrebnim dokumentima i procedurama, firma mora da zaposli po jednog administrativnog radnika na četiri zaposlena. Evropski prosek je jedan administrativac na 32 radnika.
- Država je na privredu prebacila svoju socijalnu ulogu nametnuvši obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Manje transfere iz budžeta republike, lokalne samouprave su nadoknadile povaćanjem lokalnih komunalnih taksi - istakao je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca. - Sve to kvari privredni ambijent, a i ovako nismo dostigli nivo iz 1989. godine. Sada smo izloženi pritisku da se zaključe granski kolektivni ugovori, a niko ne uzima u obzir stanje u privredi. Moramo zajedno da delimo siromaštvo, jer će svako veće zahvatanje dovesti do otpuštanja radnika.
Poslodavci zato, između ostalog, traže i izmene Zakona o radu i kolektivnim ugovorima. Pre svega, smanjenje ukupnog opterećnja porezima i doprinosima, povećavanje neoporezivog dela zarade do visine minimalne plate, kao i isplatu otpremnine samo za godine provedene u toj firmi.
S. Bulatović
.jpg)
