Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponoš: Revizija Kumanovskog sporazuma sa ekspertima NATO
BEOGRAD - Načelnik Generalštaba Vojske Srbije (VS) general-potpukovnik Zdravko Ponoš izjavio je da je važno što je inicijativa Srbije o reviziji Kumanovskog sporazuma registrovana u strukturama NATO, ali da nije optimista po pitanju njenog razmatranja na sastanku šefova diplomatija Alijanse, koji danas počinje u Briselu.
Ponoš je podsetio da je pre desetak dana u razgovoru sa visokim vojnim zvaničnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << NATO pokrenuo inicijativu o reviziji Kumanovskog sporazuma, ali da je to kratak period u kome može da se čuje mišljenje na ministarskom nivou Alijanse.
"Ne bih bio optimista po pitanju da će to biti jedna od tema na sastanku šefova diplomatije NATO, ali u svakom slučaju je važno da je naša inicijativa registrovana i da je ušla u sistem", rekao je Ponoš za Televiziju B92.
On je naveo da je sada potrebno da se obave političke konsultacije i dodao da je njegov zadatak bio da pokrene to pitanje na vojničkom nivou sa ljudima s kojima komunicira.
Razgovori eksperata
Ponoš je dodao da je predložio zvaničnicima NATO da se krene u taj proces, tako što će eksperti s obe strane da razgovaraju o reviziji Kumanovskog sporazuma i o tome šta bi imalo smisla da se menja i šta bi bilo vojnički utemeljeno i prihvatljivo za obe strane.
Ponoš je objasnio da je ta ideja prisutna u Generalštabu VS kao problematika koja treba da se otvori, jer je stanje na terenu bilo neodrživo, dodajući da je pitanje pokretanja inicijative zavisilo od podesnog političkog momenta.
Načelnik Generalštaba je naveo da VS ne može da lansira nove inicijative, već da ih predlaže onome ko ima ovlašćenja i političku moć da kaže kada je vreme za to, dodajući da je predsednik Srbije Boris Tadić to procenio.
Ponoš ovlašćen za razgovore
Ponoš je rekao da ima ovlašćenja da razgovara sa vojnim strukturama NATO i da su generali iz Alijanse imali razumevanje, jer je u razgovoru sa njima koristio vojničku terminologiju o stanju na terenu, koje se dosta promenilo.
Do tih promena je došlo, kako je Ponoš objasnio, jer je KFOR ušao u proces izgradnje takozvanih "Kosovskih bezbednosnih snaga", čemu se Srbija protivi, kao i donošenje odluke o raspoređivanju misije Euleks na Kosovo, uz saglasnost Srbije.
Ponoš je dodao da takozvane "Bezbednosne snage Kosova", sa oko 2.500 ljudi, ne predstavljaju pretnju Srbiji, ukazujući istovremeno da se stvara oružana formacija koja nije dozvoljena ni po jednom regionalnom i međunarodnom sporazumu.
Promena stanja na terenu
Načelnik Generalštaba VS je podsetio da se 10 godina po okončanju sukoba na Kosovu stanje u Kopnenoj zoni bezbednosti (KZB), kao i u odnosu VS i međunarodnih snaga u Pokrajini, u velikoj meri promenilo na bolje i da sada postoji visok nivo razumevanja i poverenja.
On je podsetio da je Srbija članica NATO programa Partnerstvo za mir i da partneri ne bi trebalo da imaju između sebe nikakve tampon zone uz administrativnu liniju.
Ponoš je rekao da i sada komandant KFOR-a ima pravo da u KZB vrati VS na stanje u kom je bila posle 1999. godine, a da u vazdušnoj zoni bezbednosti i sada važe ograničenja za korišćenje srpskih letelica.
Puna sloboda kretanja do administrativne granice
Ponoš je podsetio i da radar na Kopaoniku, koji je uništen tokom intervencije NATO 1999. godine, još nije stavljen u funkciju i ocenio da je to više političko, nego vojničko pitanje.
Za VS ukidanje ograničenja u KZB znači punu slobodu kretanja do administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, istakao je Ponoš i ukazao da je područje KZB sa bezbednosnog aspekta "rovito područje".
Redefinisanje Kumanovskog sporazuma, kojim je ustanovljena i kopnena zona bezbednosti duž administrativne linije centralne Srbije i Kosova i Metohije podržao je predsednik Srbije, ukazavši da treba da se menja Kumanovski sporazum o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije koji je potpisan 9. juna 1999. godine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
