Izvor: Politika, 25.Nov.2012, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponavljanje napada na „nepatriotske” NVO
Srpski narodni pokret „Naši” objavio je na svom sajtu listu pod nazivom „Crni spisak nevladinih organizacija”, imenujući 18 koje najhitnije treba zabraniti jer su antisrpske. „Naši” su najavili i da će Ustavnom sudu podneti zahtev za zabranu svih NVO koje krše Ustav. Nije ovo ništa novo i do sada su nevladine organizacije doživljavale blaćenja i pretnje.
Miloš Đajić, iz Centra modernih veština, kaže da je to pre svega igranje na kartu stereotipa, iako su NVO uradile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mnogo kada je u pitanju suočavanje s prošlošću i zaštita ljudskih prava.
„Mnoge organizacije civilnog sektora su uradile mnogo dobrog i zato su pretnje i njihove najave u medijima nedopustive. Cilj je ovoga puta bio zastrašivanje.”
Nedavno je Ustavni sud odbio za da zabrani rad SNP „1389” i SNP „Naši”. Posle analize njihovih programa, načela i aktivnosti članova ovih organizacija, sud je obrazložio da su razlozi za ukidanje neke organizacije nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne i verske netrpeljivosti, što nije slučaj sa ovim organizacijama.
Posle odluke suda, „Naši” su zatražili zabranu rada ovih organizacija: Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju, JUKOM, Helsinški odbor za ljudska prava, „Peščanik”, Fondacija „Egzit”, Inicijativa mladih za ljudska prava, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava, Autonomni ženski centar, Rekonstrukcija ženski fond, Beogradski centar za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Amnesti internešnel, Građanske inicijative, Kvirija centar, Gej-strejt alijansa i Dokukino.
Vladina Kancelarija za saradnju s civilnim društvom oglasila se saopštenjem u kome se kaže da se ovakvim istupanjem u javnosti narušava ugled Srbije i međunarodne zajednice koja od 2000. godine finansijski podržava kako državne institucije tako i civilno društvo kao aktivne partnere u sveukupnim društvenim reformama i objasnila da je pomoć koju međunarodna zajednica izdvaja za Srbiju usmerena na sve sektore u društvu, uključujući državne institucije, privredu i civilno društvo. „Naši” su odmah zatražili smenu direktorke Kancelarije Ivane Ćirković.
NVO ne cvetaju ruže ni u Rusiji, gde je stupio na snagu zakon koji organizacijama za zaštitu ljudskih prava nalaže da se registruju kao „strani agenti” zato što dobijaju novac iz inostranstva.
Amnesti internešenel pozvao je rusku vladu da ne primenjuje taj zakon, ocenjujući da on ugrožava razvoj civilnog društva u Rusiji, a mnoge NVO su najavile da se neće registrovati kao strani agenti jer to ni nisu.
U Srbiji nije došlo dotle, ali izmene Zakona o porezu na dobit preduzeća daje olakšice preduzećima samo ukoliko daju finansijska sredstva ustanovama koje pružaju usluge socijalne zaštite što znači da izostavlja udruženja iako je to predvideo Zakon o socijalnoj zaštiti.
I Zakon o budžetskom sistemu, koji je usvojen u septembru i koji predviđa da svi primaoci sredstava iz budžeta treba da otvore račun u trezoru, zakomplikovaće i usporiti proceduru s novcem, objašnjavaju u Građanskim inicijativama.
Kod nas nije prihvaćena ni Deklaracija EU o braniteljima ljudskih prava, kaže Milan Antonijević, iz JUKOM-a. On kaže da je dobro to što se oglasila Vladina kancelarija, ali da ne treba davati preveliki prostor ovim događanjima jer „Naši” hoće da se pojave u medijima. Ako su NVO radile nešto loše, tu su zakoni i tužilaštvo koji se bave rasnom i drugim diskriminacijama.
„Oni koji štite ljudska prava su zaštićeni od proganjanja. Ali, viđali smo to i ranije i to baš kada se borimo protiv diskriminacije ili nasilja. Ne treba im davati prostora, jer stotine građana dobija pomoć od JUKOM-a i drugih NVO, a ako ne rade u skladu s propisima, njima treba da se bavi tužilaštvo.”
Maja Mićić, direktorka Inicijative za ljudska prava, kaže da praksa pravljenja spiskova „antisrpskih”, „izdajničkih” i „nepodobnih” organizacija ili pojedinaca samo pokazuje koliko ovo društvo očigledno nije daleko odmaklo od čuvenih podela na „izdajnike” i „patriote” po kriterijumima koje određuju ekstremisti i od retorike za koju smo verovali da je ostala u vremenu iza nas.
„Naši” bi trebalo da budu grupacija koja je u pogledu svog delovanja u potpunosti marginalizovana, ali nažalost u kombinaciji s medijskom pažnjom i izostankom ikakvog kritičkog odnosa institucija, osim Vladine Kancelarije koja se nakon toga takođe našla na udaru, ono što oni govore i zastupaju ne da nije zabranjeno i sankcionisano nego postaje legitimno i relevantno.
Ovaj spisak ne treba da nas zabrinjava jer nas to stavlja na pravu stranu, već društvo, zbog mladih ljudi, kojima u trenutku ponovnog buđenja nacionalizma i lošeg obrazovnog sistema „Naši” i njima slični lako postaju vaspitni faktor.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 25/11/2012
