Izvor: S media, 09.Jul.2009, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina vojnih aviona ne može da poleti
Vojno vazduhoplovstvo Srbije ne raspolaže niti jednim borbenim avionom mlađim od dvadeset godina.
Prvi ozbiljan remont letelica tipa „mig 29” odrađen je prošle godine, nakon što su četiri (od pet) aviona bila prizemljena godinama zbog neispravnosti. Nabavka samo jednog borbenog aviona košta najmanje 60 miliona evra. Zbog visine investicija, koje premašuju mogućnosti vojnog budžeta, odluka o kupovini u isključivoj je nadležnosti Vlade Srbije. Sa te adrese do sada >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << su stizala samo obećanja.
Ovo je u najkraćem turobna slika našeg vazduhoplovstva, koja je još uočljivija nakon pogibije pilota Radeta Ranđelovića i vojnika Milana Ulemeka prekjuče na vojnom aerodromu Batajnica. Šta je uzrok pada „miga 29”, neće se znati još oko mesec dana, koliko se procenjuje da će trajati istraga komisije u koju su uključeni i ruski inženjeri firme „Tumanski” koja je radila remont ovih letelica.
„Mig” kojim je pilotirao Ranđelović star je više od 20 godina i jedan je od onih koji su „preživeli” bombardovanje 1999. godine, kada je oko 70 odsto našeg vojnog vazduhoplovstva uništeno. Ono sada raspolaže sa tri remontovana „miga 29”, i 24 „miga 21”, „orlovima” i „galebovima”, od kojih polovina nije sposobna ni da poleti. Broj prosečnih časova naleta godišnje u našem vazduhoplovstvu je 20, a NATO standard predviđa oko 170.
- Procene su da je Srbiji potrebna eskadrila od 20 novih borbenih aviona, što iziskuje veliki novac - kaže Aleksandar Radić, vojni analitičar.
On dodaje da obnavljanje tehnike i opreme iziskuje mnogo novca, ali i da spremnost avijacije pokazuje ozbiljnost države i odraz je suvereniteta.
- Ako čuvaš vazdušni prostor, čuvaš i zemlju ispod tog vazdušnog prostora - kaže Radić.
Pre raspada, SFRJ je raspolagala sa eskadrilom „mig 29” (14 borbenih aviona, plus dva trenažna dvoseda) i devet eskadrila sa 130 presretača „mig 21”, 165 aviona tipa „orao 2”, „supergaleb”, „jastreb”. Prosečni broj naleta vojnih pilota bio je oko 80, a u nastavnim jedinicama letelo se čak i do 120 časova godišnje.
Nakon raspada SFRJ veliki broj je ostao u bivšim republikama, a nakon ratova usledio je hronični nedostatak goriva, rezervnih delova, smanjena su izdvajanja za vojsku, istovremeno je beležen konstantan pad časova naleta. Neposredno pred 1999. godinu avioni su se podizali samo kako bi se očuvalo jezgro vazduhoplovstva i stepen osposobljenosti dela pilota.
- Bilo je oko 10 sati naleta godišnje. I taj broj zadržao se sve do 2001. godine, a zatim su usledile godine kada avioni nisu mogli ni da polete sa piste. Prosek je bio par časova godišnje - svedoči jedan od vojnih pilota.
Od 2006. godine situacija se menja iako izostaju velika ulaganja. Najdrastičniji napredak ostvaren je 2008. godine, kada je sproveden opsežni remont četiri „miga 29”, prizemljenih u jesen 2005. godine, ali i nekih helikoptera i drugih aviona.
Da li je zastarelost tehnike, kvar aviona uprkos remontu uzrok prekjučerašnje nesreće na aerodromu Batajnica, nameće se pitanje. Vojni piloti sa kojima smo razgovarali to negiraju.
Da se udesi dešavaju i u najbogatijim državama, sa najkvalitetnijom obukom i avionima, kao i u zemljama sa starom tehnikom, niskog standarda, tvrdi i Radić.
- Zastarelost tehnike nije indikator niske bezbednosti letenja - kaže on.
Nesreće su se događale i u vreme SFRJ. Radić podseća na seriju incidenata koja je obeležila 1980. godinu, i ostala nezabeleženo krvava, iako je bio visok procenat naleta i visok standard aviona.
- Incidenti tog tipa se dešavaju i deo su rizika koji ljudi prihvataju kada stupe u službu - kaže Radić.
Statistike govore da se udesi najčešće dešavaju kada su avioni tek uvedeni u naoružanje i neposredno pre izlaska, ali Radić naglašava da to nije nešto na osnovu čega se može praviti procena rizika.
- Nesreće su sastavni deo našeg posla i deo rizika koje prihvatamo sedajući u vazduhoplov. Obučavani smo da radimo u uslovima koji nisu prirodni i da donosimo odluke samostalno. Sam si u avionu i imaš skraćeno vreme donošenja odluke. Brzina, hladnokrvnost, razboritost su ti koji odlučuju da doneseš kvalitetnu odluku u najkraćem mogućem vremenu. Ali isto tako uvek znaš da statistika govori što više letiš, šanse da se desi nesreća je veća - kaže jedan vojni pilot dodajući da su časovi naleta uslovljeni brojem vazduhoplova.
Povodom pogibije pilota Ranđelovića i vojnika Ulemeka opština Stara Pazova proglasila je današnji dan za dan žalosti.
